Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković

Februar 2002

Stanje pčelinjih društava

Zatečeno stanje na pčelinjacima je vrlo različito i u velikoj meri zavisno od toga kako su pčelinja društva uzimljena. S obzirom na, za naše prilike, veoma dug period kada pčele nisu mogle da izleću iz košnica, skoro svi smo se pribojavali pojave nozemoze. Prve analize i pokazuju prisutnost nozemoze na izvesnom broju pčelinjaka. Još je vrlo mali broj uzoraka dat na analizu, ali na primer sa jednog pčelinjaka u okolini Kraljeva dato je 27 uzoraka (iz svake košnice po tridesetak pčela) i od toga samo 5 košnica nije obolelo od nozemoze. Ne možemo svaku pojavu proliva na košnicama povezivati sa nozemozom, ali je potrebno skrenuti pažnju pčelarima da obavezno daju uzorke mrtvih pčela na pregled u nadležne veterinarske ustanove - institute.

Potrošnja hrane je bila možda veća nego prosečna (nemamo konkretnih podataka merenja), i primećuje se dosta ostataka od voštanih poklopčića na podnjačama. Priličan broj pčelinjih društava je stradao od gladi, bilo da je zazimljen sa nedovoljno hrane, ili je hrana bila nedostupna pčelinjem klubetu na niskim temperaturama. Pri tome, posebno su stradala snažna društva koja su potrošila više hrane. Društva koja su jesenas oštećena od varoe, sada su dodatno slabila i možda stradala. Društva kojima je pogača data početkom januara, već su skoro potrošila veći deo. Važno je napomenuti da to nije znak da su ta društva ostala bez hrane, jer će pčele radije jesti pogaču iznad klubeta nego otklapati medne zalihe.

U košnicama se pojavilo novo leglo, još ne u svima i pčele već donose i prvi polen.

Pčelari koji su jesenas zazimili društva solidne snage, sa dovoljno hrane i koja nisu oštećena varoom, sada sa zadovoljstvom posmatraju dobra društva, koja lepo zaposedaju 5-6-7 pa i više ramova.

Mnogi pčelari se ove godine žale i na uznemiravanje pčela od strane miševa, rovčica, žuna, detlića.

 

RADOVI PČELARA

Proveriti stanje pčelinjih društava, da li su prezimela, da li imaju hrane i kakvo je zdravstveno stanje. Preporučuje se slanje makar po jednog uzorka pčela radi pregleda na nozemozu, da bi se ustanovilo pravo stanje i eliminisala nezivesnost.

Oni pcelari koji su uzimili svoje kosnice sa velikim kolicinama hrane, možda i sa magacinima hrane, sada nemaju skoro nikakav posao i mirno očekuju proleće.

Topliji dani, sa temperaturom od 14-16 stepeni i više, mogu se iskoristiti i za otvaranje košnica, uvid u zalihe hrane i drugo. Sada se još ne mora vršiti sužavanje, uklanjanje suvišnih ramova, loše izgrađenog saća itd, ali ne smeta ako se i ti poslovi obave pri lepom vremenu To će inače biti zadatak za mart, kako bi se obezbedili bolji uslovi za prolećni razvoj. Ako je vreme pogodno, može se obaviti čišćenje podnjača, mada će one dodatno isprljati u daljem toku zime, od ostataka pogača itd.

Najvažnije u ovom trenutku je pcelama približiti hranu, ramove sa medom, eventulano preokrenuti ramove koji stoje do klubeta, da med bude blize klubetu. Drustvima koja su potrosile med u mednim vencima iznad klubeta, potrebno je dodati pogacu, odnosno šećerno-medno testo ili testo sa šećerom i vestackim medom, kupljeno ili pravljeno u svojoj režiji.

Nadgledati potrosnju pogača i dodati druge ako bude potrebe. Jos se ne preporučuje dodavanje zamena za polen, u vidu kvasca, mleka u prahu i slicno, jer bi negovanje suvišnog legla sada samo iscrpljivalo pcele, a nesvarljive materije bi ih opterećivale pri nailasku hladnih perioda i neizletanja. Iz istih razloga se jos ne preporučuje veliko utopljavanje, da bi pcele što mirnije provele ostatak zime. Naravno, priroda ima svoj tok, i pcele je osećaju, neguju leglo i u hladnim danima, ali ono na šta je neophodno skrenuti paznju je da nije potreban suviše rani podsticaj razvoja legla. To se moze preporučiti tek krajem februara i u martu. Vrlo je verovatno da društva koja bi sada razvila veliko leglo, kasnije ne mogu da ga očuvaju i neguju, pa bi praktično nazadovala u odnosu na druga koja sada imaju manju površinu legla.

Moze se preporučiti stavljanje pojilica na pčelinjacima, vodeći računa da voda bude čista i ne suviše hladna. Pčelari koji dodaju pogače a i ostali, dobro je da u hranilice u kosnicama sipaju vodu, kako bi pčelama bila pristupačna i po lošem vremenu. To je posebno važno krajem februara i u martu.

Obratiti pažnju na pojavu grabeži, suziti leta, ali ostaviti češljeve protiv miševa. Leto umazano isprljanim voskom, jedan je od znakova pojave grabeži. Zatvoriti košnice u kojima su stradala pčelinja društva, i najbolje što pre pretopiti ramove. Zbog opasnosti od nozemoze, ako nismo sigurni u uzrok stradanja, ramove ne treba dodavati drugim društvima, bilo da na njima ima hrane ili ne.

Ako se nastavi relativno toplo vreme, još sada se mogu spojiti bezmatična društva, ali dok leglo ne krene u svim društvima ne možemo sa sigurnošću ustanoviti da društvo nema maticu. Lepršanje krilima, dizanje zatka, odsustvo legla ili prisustvo trutovskog legla, pa i mešovitog legla, mogu da ukazuju da sa društvom nešto nije u redu.

Društva obolela od nozemoze zahtevaju posebnu negu i ona će teško dočekati proleće. Zamena starih pčela mladim, u zdravim društvima se intezivira tek u martu pa i aprilu, a kod društava obolelih od nozemoze, hroničan problem je nedovoljan broj pčela, a njegova snaga će sve više opadati. Da bi se to koliko toliko sprečilo, društva se tretiraju najbolje Fumagilinom, eventualno nekim drugim lekom protiv nozemoze, na bazi joda (Nozecid) i sl. Lek se daje preko pogače, a ako je toplije vreme i u vidu sirupa, gde je efikasniji. Pčele i saće se mogu i blago poprskati lekovitim sirupom, vodeći računa da se ne prosipa i izazove grabež. Obolelo društvo se suzi na samo toliko ramova koliko je zaposednuto, još bolje i manje, i utopli se odozgo i sa strane, ali tako da se ne izaziva suvišna vlaga, koja je najopasnija.

Relativno toplo vreme se može iskoristiti za tretiranje društava nekim lekom protiv varoe, tim pre što smo jesenas imali najezdu varoe i pojavu rezistencije na neke lekove, pre svega fluvalinat. Sada se od lekova mogu preporučiti Apitol (daje se sa slabim šećernim sirupom između ramova zaposednutih pčelama) i , Mitak ili Varolik (papirići natopljeni Amitrazom). Pogodni su i štapići natopljeni nekim drugim lekom a ne fluvalinatom.

OSTALI RADOVI

Kraj zime i početak proleća iskoristiti za sadnju medonosnog drveća, šiblja, pripremu zemljišta za setvu medonosnog bilja. Izvršiti čišćenje pa dezinfekciju košnica u kojima su stradala pčelinja društva, dezinfekciju pribora i opreme. Pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Naručiti dovoljan broj novih ramova ili dezinfikovati već korišćene i ožičiti ih. Nabaviti dovoljne količine šećera za prihranu pčela. Napraviti plan razvoja pčelinjaka i ako se predviđa uvećanje broj košnica, početi sa izradom ili naručivanjem kod proizvođača. Za vreme toplijih dana ili u toplim prostorijama može se sa medišnih ramova strugati propolis.

Posećivati pčelarska predavanja, razmenjivati iskustva i nabaviti pčelarsku literaturu.

 

Povratak na početak