Home

Apiterapija

APITERAPIJA - POVRATAK PRIRODI

Intervju sa dr Stefanom Stangaciu, internacionalnim apiterapeutskim konsultantom, predsednikom Udruženja apiterapeuta Nemačke, vlasnikom i urednikom sajta www.apitherapy.com , direktorom firme "Dao" Ltd., lekarom i akupunkturistom, u potpunosti orijentisanom na lečenje prirodnim metodama...

 

1. Doktore Stangaciu, Vi ste istaknuti svetski stručnjak za apiterapiju, a bavite se i drugim oblicima alternativne medicine. Od kada datiraju Vaša interesovanja za te metode lečenja?

 Od mojih studija na fakultetu opšte medicine, ovde u Bukureštu, u Rumuniji.

Već u to vreme sam osećao da stari tradicionalni medicinski sistemi kao indijski (Ajirveda) i takvi kao što je kineski mogu mnogo pomoći zdravlju nas Evropljana.

Ozbiljne studije apiterapije sam započeo 1991. godine, nakon što sam čuo o izvanrednim lekovima koje su pravili pčelari udaljeni od svih važnih medicinskih institucija.

 

 

Dr Stefan Stangaciu na jednom od svojih predavanja

 

2. Vaše medicinsko iskustvo ste razvijali u eminentnim ustanovama. Šta možete izdvojiti kao posebno značajno za Vaš napredak u apiterapiji? 

Strastvena ljubav prema Majci Prirodi i snažno verovanje da je košnica najbolja “apoteka” i “klinika” koju možemo naći.

Imao sam, takođe, izuzetnu sreću da budem rođen u Rumuniji i da imam priliku da diskutujem “lice u lice” sa velikim brojem specijalista apiterapije poznatih širom sveta, kao što su dr Popovici Corneliu, dr Popescu Mircea, dr Drugeanu Alexandru, dr Constantin Neacsu, biohemičar Cristina Mateescu. Takođe, bio sam u odličnoj prillici da proučavam važne članke koje su napisali rumunski apiterapeuti, koji su više od 40 godina izučavali lekovita svojstva različitih pčelinjih proizvoda, kao što je to bio slučaj sa našim čuvenim dr Alexandru Partheniu, izuzetnim stručnjakom za terapiju pčelinjim otrovom.

Druga srećna prilika je bila da sam posle sticanja osnovnih znanja kod naših rumunskih specijalista u apiterapiji naišao na dve istaknute biblioteke u Bukureštu pune članaka napisanih od strane internacionalnih stručnjaka za apiterapiju, kao što su stručnjaci iz bivše SSSR, Jugoslavije (posebno dr D. Popesković iz Beograda), Bugarske, Čehoslovačke, Poljske, ali takođe iz Francuske, SAD, Kanade, Japana i dr.

 

3. Vi ste u potpunosti pristalica prirodnih metoda lečenja. Koje sve metode primenjujete u Vašoj praksi? 

Najviše fitoterapiju, aromoterapiju, akupresuru, akupunkturu, ajirvedu, dietoterapiju, medicinsku jogu i naravno, apiterapiju i apipunkturu.

 

4. Sam naziv preduzeća na čijem ste čelu - “Dao” govori o Vašoj opredeljenosti da u svojoj medicinskoj praksi primenjujete hiljadugodišnja iskustva Istoka. Da li to preporučujete i drugima? 

Da. Samo terapeut koji koristi najbolje od istočne medicine, kombinovano sa najboljim iz medicine zapada, može imati realne šanse da pobedi u ratu protiv bolesti i patnji.

Ipak, pošto “Dao” nije uobičajeno ime, odlučio sam da budem pragmatičniji i promenim ime moje firme u “Apitherapy Consulting International”. Ipak, istočno-zapadni duh će se zadržati i biće čak i zastupljeniji u budućnosti.

 

5. Osvrnimo se na Vaše interesovanje za ajirvedu. Po tom drevnom indijskom učenju bilo koji poremećaj, fizički ili duhovni, ispoljava se i u telesnoj i psihičkoj sferi i zato je u centru pažnje ličnost, a ne bolest. Da li smatrate da zvanična medicina sve više priznaje dominantnost takvog stava?

 

Da, priznaje! Činjenica je da su mnoge stare civilizacije koristile moto sličan ovome: «Mens sana in corpore sano» - «Zdrav duh u zdravom telu». To znači da se stvarno fizičko zdravlje može postići samo kroz zdrav um, dušu i duh. U naše vreme savremena medicina je ponovo otkrila važnost emocionalnih faktora na naše zdravlje. Discipline kao “psihoimunologija” potvrđuju tu teoriju.

Ova nova/stara teorija objašnjava zašto su naši dragi pčelari mnogo zdraviji nego drugi ljudi. Osim njihovog snažnijeg fizičkog tela, zahvaljujući potrošnji meda, polena i propolisa, zajedno sa izuzetno važnim “kontrolisanim zagrevanjem tela” koje se postiže pčelinjim otrovom, pčelari osećaju veliko zadovoljstvo znajući da je njihov rad za Prirodu (pogledajmo izuzetan značaj oprašivanja za biljni svet) i za ljudsko društvo (pogledajmo izlečenja koja se tako darežljivo nude preko pčelinjih proizvoda) izuzetno važan. Jedna statistika kaže da u svetskoj populaciji jedan pčelar dolazi na 999 stanovnika. Mogućnost da ponudite med i pčelinje proizvode za tako mnogo ljudi vam daje mnogo ponosa. Da možete pomoći biljkama, žbunju i drveću, na hiljadama njih, da se razmnože i tako ispune svoju funkciju na Zemlji, daje vam više od ponosa, daje ili vam može dati stvarnu sreću...!

 

6. Iako živite u Rumuniji, Vi ste na položaju predsednika Nemačkog apiterapeutskog udruženja, što predstavlja međunarodno priznanje za Vaš rad. Nedavno ste se vratili sa turneje po Nemačkoj. Kakav je bio program Vašeg boravka i šta nam možete reći o apiterapiji u Nemačkoj? 

Putujem u Nemačku od 1993. godine. Skoro svakog proleća i jeseni traže od mene da držim predavanja o različitim metodama prirodnog lečenja, u preko 20 gradova, najviše u centralnom i južnom delu Nemačke. Nadam se da ću uskoro moći da dođem i u Jugoslaviju!

Opšta radoznalost Nemaca je izuzetno visoka, njihova želja da žive bolje i duže izuzetno snažna, a njihovo poštovanje za medicinu veliko. Isto važi i za Japance.

Tokom moje poslednje posete Nemačkoj, osim raznih predavanja o apiterapiji, započeo sam sa organizacijom našeg drugog kongresa pčelinjih proizvoda i apiterapije sa internacionalnim učešćem koji će se održati ove godine u Passau, krajem marta (2003). (već smo objavili detalje na našem sajtu www.apitherapy.com ). Takođe, lepo bi bilo da kao učesnike u Passau vidimo što je više moguće jugoslovenskih pčelara i lekara. Prošle godine smo imali učesnike iz 31 zemlje...

Po mom mišljenju, nivo apiterapije u Nemačkoj još nije zadovoljavajući, pošto je mnogo slabiji nego što su nivoi apiterapije u zemljama kao Rumunija, Kuba, Rusija, Kina ili Japan.

Ipak, ima mnogo objavljenih knjiga o pčelinjim proizvodima i apiterapiji, opšta težnja nemačkog stanovništva je jasno orijentisana ka “zelenom” i “blagim terapijama”, tako da sam ja veliki optimista. Mi ćemo vrlo uskoro započeti specijalne intenzivne kurseve apiterapije za lekare i Heilpraktikere (Heilpraktiker je naziv za lekara koji praktikuje samo prirodne terapije) i to mi daje više poverenja da će Nemačka uskoro postati stvarni “pomagač” i “zaštitnik” apiterapeutske prakse širom sveta. 

 

Dr Stangaciu (sedi drugi s leva) u avgustu 2002. godine vodio je međunarodni kurs za apiterepiju na Tajvanu
   

7. Recite nam, kakvo je sadašnje stanje apiterapije u svetu? Koji su najznačajniji svetski apiterapeutski centri? 

Kao što sam prethodno rekao: Rumunija (Bukurešt), Kuba (Havana), Rusija, Kina, Japan. Druge zemlje koje imaju istaknute naučnike i praktičare u apiterapiji su Litvanija, Tajvan, Koreja, Ukrajina, Poljska, Argentina, Urugvaj, Čile, Brazil, SAD i Kanada.

Nešto izuzetno se dogodilo tokom prethodnih nekoliko godina... Zahvaljujući veoma brzom razvoju internet komunikacija (elektronska pošta i Internet sajtovi), apiterapeuti naučnici i praktičari širom sveta imaju izuzetnu šansu da se međusobno sretnu, često koliko žele, u virtuelnom prostoru jednostavno nazvanom “Internet”. U vezi sa tim delom našeg razgovora želeo bih da ovde podsetim da zahvaljujući internetu  imam neverovatnu sreću da budem u kontaktu sa ljudima iz preko 90 (devedeset) zemalja!!! Naš websajt koji je specijalizovan za apiterapiju ( www.apitherapy.com ) imao je već više od 30.000 poseta... i tako, razvoj znanja o apiterapiji je skoro “eksplozivan”.

Tako, moj najbolji savet za sve vaše čitaoce (posetioce) i prijatelje je da učine sve moguće da se povežu sa svojim kolegama i prijateljima širom sveta preko te magične stvari nazvane “Internet”.

Mnogo je jeftinije ostati odmoran kod kuće i primati najnovije novosti u pčelarstvu i apiterapiji na svom sopstvenom kompjuteru, nego da plaćate puno novca na daleka putovanja kao u Južnu Ameriku ili Daleki Istok...

 

8. U kojoj meri je apiterapija prisutna u Rumuniji? Da li pored čuvenog Centra za apiterapiju u Bukureštu, postoje i druge ustanove i kako je apiterapija prihvaćena od strane zvanične medicine? 

Osim Rumunskog apiterapeutskog centra, smeštenog u centru Bukurešta, kod nas postoji oko 100 drugih manjih medicinskih ordinacija gde se apiterapija praktikuje uporedo sa drugim klasičnim medicinskim tretmanima. Započevši od prošle godine (2002), Rumunsko nacionalno ministarstvo zdravlja kroz specijalističke kurseve ustanovilo je ovde u Bukureštu, organizovano po prvi put u svetu, zvanične visoko naučne api-fitoterapeutske kurseve za lekare i farmaceute. U bliskoj budućnosti mi se nadamo da ćemo moći da otvorimo sve naše “granice” za lekare i farmaceute koji dolaze iz mnogih zemalja, uključujući naše susede i prijatelje kroz tako mnogo vekova, jugoslovenski narod. Takav zvanični api-fitoterapeutski kurs suštinski pomaže na srednje i duge rokove pri sprečavanju i bržem lečenju mnogih bolesti i smanjenju visokih troškove koje se traže za medicinsku pomoć.

Možete smanjiti skupe uvoze hemijskih lekova kada u vašem dvorištu imate nekoliko košnica... Jednu zanimljivu izreku sam čuo po prvi put u Nemačkoj: “jedna košnica je bolja od 10 lekara...”. Na osnovu tih reči, mi možemo reći da je lekar specijalizovan za apiterapiju sigurno bolji od najmanje 5 ostaliih lekara ...

 

9. Da li se možete složiti, da su se uporedo sa mnogim pokretima za zdravu ishranu, u svetu sada stvorili veoma povoljni uslovi za najšire prihvatanje alternativnih metoda lečenja? 

Da, postoji jasna tendencija širom sveta ka korišćenju prirodnih, ekoloških ili bioloških proizvoda i terapija. Dvadeset ili trideset godina ranije, farmaceutska industrija je uobičavala da kaže da metode kao što je akupunktura, homeopatija, Ajirveda, ili naša - apiterapija, “nisu dovoljno naučne” pošto su zasnovane na “praktičnim metodama” ili još gore, “šarlatanstvu”... Sada, kada zemlje kao Nemačka i Japan, investiraju mnogo miliona dolara u naučne studije prirodnih proizvoda, uključujući, uzgred, propolis, situacija se potpuno promenila. Buduća medicina će biti preventivna medicina! U takvoj medicini pčelinji proizvodi koje nude naše pčele i njihovi pčelari biće među najtraženijim lekovitim sredstvima. Razmislimo samo o stalno rastućim cenama propolisa i matičnog mleča, širom sveta, i razumećemo da svet sve više i više poštuje pčelare i njihov rad.

 

10. Dozvolite da pređemo na pitanja o konkretnoj upotrebi pčelinjih proizvoda. U literaturi vidimo da postoje dva različita gledanja na mogućnost očuvanja lekovitih svojstava matičnog mleča u medu zbog uticaja fermenata iz meda na mleč. Kakvo je Vaše iskustvo? Koji preparat na bazi matičnog mleča najčešće koristite u praksi i preporučujete? 

Ne verujem da med ima bitan negativan efekat na matični mleč, naprotiv.

Ipak, zbog toga što je matični mleč tako dragocen proizvod koji se u normalnim košnicama dobija u tako malim količinama trebalo bi ga koristiti što je moguće svežijeg, uvek zadržati ispod jezika najmanje 3 minuta pre gutanja. Matični mleč ima veoma fine sastojke kao što su različiti hormoni ili pre-hormoni kojima treba pomoći da što pre dospu u krvne sudove. Brzo gutanje mleča, kao kada uzimamo sa medom nije dobro, jer želudačni sokovi mogu da unište neke od tih sastojaka pre njihove apsorpcije u krvne sudove kroz zid želuca. Osim toga, matični mleč je lakši od meda i ima tendenciju da ispliva u velikoj tegli. Da bi homogenizovali smešu, neki pčelari moraju da kombinuju svež matični mleč sa kremiranim (kristalisanim) medom, ali problem je u tome što mnogo potencijalnih kupaca još uvek ima stara pogrešna uverenja da kristalisan med sadrži previše šećera koji je dodat na neispravan način od strane samog pčelara.

Ja obično savetujem pčelare koji nemaju tehnologiju da liofilizuju matični mleč i da od njega naprave tablete, da ubace matičnjak koji u sebi sadrži maksimalnu količinu matičnog mleča, sa ili bez matične larve, u veoma malu ambalažu, najveće zapremine 30ml. Smešu iz te ambalaže (sveže uzet matičnjak preko kog je dodat poliflorni med) trebalo bi koristiti kao jednu jedinicu ili jednu dozu dnevno. Video sam da se taj metod uspešno koristi u Kanadi 1994. godine. Takva doza u to vreme je imala cenu oko 20 USD...

 

11. Da li imate iskustva sa propolizovanim matičnim mlečom (mešavinom matičnog mleča i propolisa)? Po podacima iz literature, takav preparat veoma dobro čuva svoja lekovita svojstva. Takođe, sa upotrebom matičnog mleča rastvorenog u alkoholu?

 

Najbolji rastvarač za matični mleč je rastvor 9-12% alkohola.

Stoga da, ideja sa mešanjem propolis tinkture sa matičnim mlečom je dobra. Jedino što je potrebno da se uradi, to je da se prvo smanji koncentracija alkohola u tinkturi propolisa, a zatim doda sveže zamrznut matični mleč... Dobar lokalni apotekar bi mogao da pomogne, jer postoji posebna vaga za razređivanje alkohola, što je potrebno da se uradi na ispravan način. 

 

12. Kod nas propolis postaje sve popularniji i njegova upotreba sve veća. Osim u obliku rastvora u 70% ili 96% alkoholu, i vodenog rastvora, praktikuje se i rastvaranje propolisa u domaćoj rakiji prepečenici. Obično se rastvara 10g propolisa ili nešto više, na 1 litar rakije i upotrebljava u obliku kapi ili se i pije. Kakvo je Vaše mišljenje, da li su te doze male, s obzirom da Vi inače preporučujete mnogo veće doze. 

Ako prepečenica ima dovoljno alkohola i ekstrakcija traje najmanje 8-10 dana onda bi sve trebalo da bude u redu. Predlažem da uradite analizu količine flavonida u rastvoru koga ste napravili u prepečenici, da biste bili sigurni da ste tim metodom ekstrahovali maksimalno moguće iz vrednih sastojaka koji se normalno nalaze u propolisu.

Ipak, doze mogu da široko variraju, u zavisnosti od godina, telesne težine i fizičke kondicije svake osobe.

Doza od jedne kapi 30% rastvora propolisa na kilogram telesne težine je obično prihvatljiva (osobi koja ima 70kg potrebno je obično 70 kapi tinkture dnevno) ali u nekim slučajevima, kao što su jake infekcije, može se dati dvostruka ili čak trostruka doza, razređena uvek u mlakoj vodi (temperature tela).

 

13. U svojim “Principima apiterapije” ukazujete na neophodnost testa na alergiju pre pristupanja lečenju. Nismo upoznati sa Vašim stavovima u pogledu mogućnosti izlečenja nekih vidova alergije, na primer na propolis ili polenov prah. Kakvo je Vaše mišljenje o tome? 

Alergija na polen se lako leči, posebno kada se koriste voštani poklopčići kombinovani sa lokalnim medom.

Alergija na propolis se teže leči, ali može se pokušati isti metod smanjenja osetljivosti koji koriste lekari alergolozi. Prema Ajirvedi, osobe koje imaju alergije, imaju takođe probleme sa jetrom, žučnim mehurom, želucem i oblasti pankreasa, tako da ti problemi moraju biti rešeni pre nego što se pristupi konkretnom lečenju bolesti. Dobar homeopata može takođe prepisati dobar tretman, ali samo posle detaljne dijagnoze koja se sprovede posle nekoliko sati razgovora. 

 

14. Zanimljiva je primena uboda pčela u akupunkturne tačke (Apipunctura). Kakve rezultate postižete tom metodom?

Veoma dobre! Koristio sam taj metod da sebe izlečim od hroničnog lumbalnog bola koji je trajao oko tri godine. Posle samo jednog meseca pčelinjih uboda, bio sam izlečen i još uvek, posle 6 godina nemam nikakve bolove!

Terapija primenom pčelinjeg otrova je ipak mnogo, mnogo šira nego što je njena primena za lumbalne leđne bolove. Kada se koristi odgovarajuće, može da spreči ili izleči stotine različitih bolesti ili stanja.

To je snažna metoda zato što kombinuje snagu pčelinjeg otrova sa “inteligencijom” koju nam pruža meridijanski energetski sistem koji se nalazi na našoj koži i telu.

Ipak, zbog rizika od anafilaktičkog šoka, ovaj snažan metod bi trebalo da uvek bude praktikovan pod lekarskom kontrolom.

Zbog toga je potrebno da, ako želite da u vašoj zemlji visoko razvijete ovaj metod, uverite vaše nacionalno ministarstvo zdravlja da započne zvanične kurseve za api-fitoterapiju za vaše lekare i farmaceute. 

 

15. Doktore Stangaciu, Vi ste dali vrlo zapaženu statistiku bolesti kod pacijenata koje ste lečili u periodu 1995-1998. Da li se od tada nešto kvalitativno izmenilo, u smislu postignutih rezultata? Da li neke rezultate možete posebno istaći? 

Da, tokom ovog perioda, praktikovao sam apiterapeutski tretman svih vrsta bolesti i stanja. Sada kada imam više iskustva, uključujući posete preko 20 zemalja i ragovore sa kolegama, naučio sam da bi neka zdravstvena stanja trebalo da se izbegnu ili da se nikako ne tretiraju. Jedan primer je vitiligo, bolest kože, kod koje, prema mojim ličnim iskustvima, ne može doći do poboljšanja ili izlečenja samo primenom apiterapije.

 

16. Apiterapija u Srbiji je veoma slabo razvijena, može se reći da je tek u začetku. Postoji inicijativa za osnivanje udruženja apiterapeuta, ali je skoro neznatan broj lekara koji primenjuju apiterapiju. Šta smatrate da bi radi razvoja i popularizacije apiterapije kod nas najpre trebalo uraditi? 

Postoje dva načina, idealno bi bilo da se istovremeno primenjuju.

Prvi je da se ide “odozgo na dole”, pokušavajući da prvo uverite vašu vladu da je ogromna greška da se troše ogromne sume novca za uvoz hemikalija i “lekova”, često isteklog roka trajanja koje nude neke kompanije sa zapada i da je mnogo, mnogo inteligentnije stimulisati nacionalno pčelarstvo i apiterapeutsku industriju. Mi smo prošli kroz isti problem posle naše revolucije 1989... Prvih godina posle te velike romene u našoj zemlji, rumunsko tržište je bilo preplavljeno svim vrstama medicinskog “đubreta” koje više nije imalo nikakvu primenu u zemljama gde je proizvedeno. Interesantno je da se primeti da danas visoko informisane zemlje kao što su Nemačka, Japan, SAD, Kanada smanjuju svoju potrošnju lekova baziranih na hemiji i povećavaju upotrebu prirodnih zamena i lekova. Te zemlje su izgubile preko 40 godina  dok nisu došle do zaključka da su prirodna lekovita sredstva obično bolja od hemijskih. Zašto bismo mi pravili istu grešku?! 

Drugi način je da se ide “odozdo na gore”, što znači da se stanovništvo informiše na visoko dinamičan i inteligentan način, preko masovnih medija, posebno preko dobrih knjiga i članaka, ali takođe preko TV i radio emisija specijalizovanih za aliternativne ili bolje reći komplementarne metode lečenja.

Kada stanovništvo bude dovoljno dobro informisano (kao što je sada u Nemačkoj ili Japanu), ono će “pritisnuti” lekare i ministarstvo zdravlja da otvori svoja vrata drugim jeftinijim i efikasnijim metodama koje se mogu pridodati starim.

Ovaj drugi način funkcionisao je i još uvek funkcioniše veoma dobro u Nemačkoj. Pre 30 godina akupunkturisti su smatrani “empirijskim” terapeutima. Sada, ovde ima preko 50000 lekara i praktičara lečenja prirodnim sredstvima koji praktikuju akupunkturu u Nemačkoj...

 

17. Veoma ste aktivni i kada su u pitanju moderni mediji - internet. Pored čuvenog sajta www.apitherapy.com koji uređujete, vodite i internet kurs apiterapije. Kakav je odziv polaznika i kakvi su rezultati? 

Studenti su veoma zadovoljni što naš kurs dobijaju direktno na svoje kompjutere, preko email-a, sažet u 100 lekcija; mi im takođe nudimo naše lično savetovalište i najbolju sintezu tradicionalne i moderne apiterapije. U poslednjih godinu dana, mi smo upisali na ovaj kurs preko 60 studenata iz 25 zemalja! Neki od njih koji imaju dovoljno novca da putuju učestvovaće i na našem praktičnom kursu koji nudimo u Passau, Nemačka, ili u drugim zemljama, kao što je Peru.

Drago mi je što mogu da vam kažem da mi takođe imamo jednog studenta iz Jugoslavije, ali se nadamo da će se njihov broj u budućnosti povećati! Naš kurs je već preveden na engleski, nemački, francuski, španski, arapski i grčki, i sada se radi prevod na portugalski i ... kineski! Očekujemo takođe prevod na srpski... J 

 

18. Postiocima sajta će, verujem, biti zanimljivo da saznaju da se Vi uz apiterapeutski rad bavite i pčelarstvom kao hobijem. Koliko često ste sa Vašim pčelama? 

Ne tako često kako bih želeo... Samo 3-4 puta godišnje, kada nalazim vremena da posetim svoje roditelje na selu... Ipak, planiram da napravim jedan međunarodno sponzorisan vrt sa lekovitim i medonosnim biljem, zajedno sa internacionalnom klinikom za apiterapiju blizu Bukurešta, tako da se nadam da ću biti u mogućnosti da ostatak svog života provedem uz najdivnija i najkorisnijija stvorenja koja nam je Majka Priroda svima podarila... ! 

 

Doktore Stangaciu, zahvaljujem Vam se na prijatnom razgovoru.

 

 

Intervju vođen elektronskom poštom

 19. decembar 2002. - 22. januar 2003.