|
|
|
Stanje pčelinjih društava Pčelinja društva su u bagremovoj paši dopunila utrošen med iz plodišta i to će biti od velike važnosti za njihov kasniji razvoj i zimovanje. Društva su jaka, sa mnogo pčela i postoje povećani izgledi pojave rojidbenog nagona, o čemu je pisano i za maj. Rad na pčelinjaku Početkom ili sredinom meseca se može vrcati med iz bagremove paše. Po nekima, potrebno je da bude zakloplljeno bar 1/2 ćelija, po drugima 2/3, u svakom sllučaju bolje je što više, kako bi med bio što kvalitetniji. Međutim, ni to ne treba bukvalno shvatati. Naime, ako u periodu kada želimo da uklanjamo ramove sa medom iz košnica i vrcamo ih, ima unosa nekog novog nektara, nastaje posebna situacija. Tada možemo uzimati za vrcanje samo potpuno zaklopljen med, bez ćellija sa otvorenim medom, a može se sačekati završetak i te paše. Ako se ipak uzimaju ramovi, uzimaćemo one na kojima nema unosa novog nektara a to su oni iz kojih nektar ne kaplje kada se protresu. Pri oduzimanju ramova, najbolje je doći rano ujutru, i ispred košnica postaviti čaršave ili kartone (naslonjene na košnice), na koje ćemo stresati pčele i odakle će se one lako popeti u košnice. Dimilica se minimalno upotrebljava, pčele su obično mirne, a i da med ne bi poprimio miris dima. Medište se podigne i postavi na primer, na prevrnut krov košnice. Zatim se ramovi vade, jedan po jedan i pčele stresaju ispred košnice, na čaršav. Najpogodnije je postavlljati bežalice, to su jednostavne konstrukcije koje omogućavaju da pčele mogu da prođu na jednu stranu, ali ne i natrag. Prave se od plastike, drveta i žice, u vidu konusa i slično. Ugrađuju se u postojeće ili posebne zbegove ili imaju sopstven okvir koji je dužine i širine kao i košnica. Stavljajju se na plodište (eventualno na neko medište, ako ih ima puno i ne uklanjamo ih sve odjednom). Preko njih stavljamo medišne nastavke, pa poklopnu dasku. Leta na medištiima potrebno je zatvoriti. Sutradan, pčele kroz otvore bežalice siđu u donje nastavke (plodište) i medišni nastavci su bez pčela, pa ih je lako ukloniti. Jun je pogodan period za sakupljanje polenovog praha, pa bogatu polensku pašu treba iskoristiti. Društva koja imaju više otvorenog legla, donosiće i više polenovog praha. Tome će pozitivno doprineti i prihranjivanje retkim sirupom (1deo šećera, dva dela vode). Odgajivanje i zamena matica Odgajivanje matica ćemo organizovati u junu, kako bi se matice na vreme oplodile i pronele, i kako bi se društva u koja ih dodamo ili novoformirana, mogla na vreme pripremiti za zimovanje. Kao odgajivačka društva izabraćemo ona koja su se već pokazala dobra u započinjanju i odgajanju matičnjaka. Nastojaćemo da društva iz kojih uzimamo larve za presađivanje budu dobra, da konstantno daju dobre prinose u medu, da su zdrava, da iimaju dobre higijenske osobine, da su mirna itd. Pčelar nastoji da mu pčelinja društva budu jaka i daju dobre prinose, a da bi to bilo moguće, matica treba da je kvalitetna, što podrazumeva i da nije stara. Između stavova da se matice menjaju svake godine i da se menjaju svake druge, smatram da se treba opredeliti za drugi, a samo u slučaju potrebe, menjati jednogodišnje matice. Formiranje rojeva U normalnim godinama, u većini naših krajeva, april, maj i jun predstavljaju mesece kada se sa pčelama može najviše postići, bilo da se radi o prinosima meda, polena, odgajivanju matica, izgradnji saća ili razvoju rojeva. Znači, to je period kada je potrebno da pčelar bude najspremniji i najjaktivniji, kako bi najbolje iskoristio sve pogodnosti. Već kasnije, uslovi za rad oko pčela neće biti tako dobri, niti će rezultati biti onakvi kakve želimo. Izuzetak su samo krajevi sa dobrom julskom pašom. Dve su osnovne mogućnosti pri formiranju rojeva. Prva je, da imamo oplođenu maticu, koju ćemo dodati roju koga budemo formirali. Druga je da nemamo. U drugom slučaju, roj formiramo sa zrelim matičnjakom (ako imamo) ili sa starom maticom, koju sa pčelama uzmemo iz društva, a njemu ostavomo da samo proizvede novu. Nije najbolje da roju ostavljamo da sam odgaja maticu, pogotovu slabijem i onom koji je izgubio izletnice, ako je formiran na istom pčelinjaku. Ako maticu odgajamo prinudom - jednostavnim uklanjanjem stare, poželjno je prethodno joj dati da zalegne ram sa satnom osnovom, na kome će pčele lakše započeti matičnjake. Oni koji žele da formiraju veći broj rojeva, prethodno će dodavati jakim društvima ramove sa satnim osnovama, da bi imali što veći broj ramova sa leglom na raspolaganju za rojeve. To se posebno odnosi na DB košnice. Plodišne ramove koje pritom uklanjamo iz tih društava, bilo da su sa leglom ili ne, možemo stavljati iznad plodišta, u dva spojena prazna medišna nastavka. Rojevima je potrebno obezbediti najmanje dva puna rama sa medom, po jedan sa svake strane. Ako je moguće, naravno da će mnogo značiti da im pored toga damo i 1-2 rama sa polenovim prahom i medom. Takva mala društva će lako odgajiti ramove ispunjene leglom, a skoro nikako ne mogu napuniti pune ramove meda i zapečatiti ga voskom. Najbolje je formirati ih sa zatvorenim leglom iz koga pčele upravo izlaze, pogotovu ako je na istom pčelinjaku. U tom slučaju, natresamo pčele sa1-2 rama sa mladim leglom (pazimo da nema matice) iz košnice koju rojimo ili neke jače košnice na pčelinjaku. Ako roj ostaje na istom pčelinjaku, ne dajemo mu mnogo ramova sa leglom, da ne bi ostalo nepokriveno pčelama. Uveče ili najkasnije sutradan dodajemo mu oplođenu maticu u kavezu.Takvo rojenje je dobro sprovesti u junu, kasnije su izgledi za grabež mnogo veći. Posebno je potrebno spomenuti paketne rojeve. Za one koji nisu upoznati, reći ćemo da paketni roj predstavllja roj bez saća i ramova, dakle samo pčele (obično 1,2kg ili 1kg) i maticom. Donose se u lesonitnoj ili kartonskoj kutiji sa ventilacijom. Prednost takvih rojeva je što se zbog nedostatka legla ne mogu preneti bolesti legla i što u prvim danima formiranja, dok nema zatvorenog legla, lakše se mođemo izboriti sa varoom. Ne manje značajna odlika paketnih rojeva je da veoma dobro grade novo saće, pa je to prilika da formiramo roj, koji će za kratko vreme izgraditi novo, radiličko saće. Zamena saća Kao što je već rečeno, jun u većini krajeva predstavlja praktično poslednju mogućnost za veću zamenu saća. Kasnije, matice sve teže zaležu ramove sa mladim saćem, a izostaje i podsticajna paša, pa pčele ne grade saće. yato pčelari ne bi trebalo da se ustručavaju da u junu izvrše i velike zamene saća, i time najbolje doprinesu zdravstvenom i ukupnom stanju pčela. Ako u okolini pčelinjaka ima dobre podsticajne paše, ramove sa satnim osnovama čemo dodavati bez prihranjivanja, u suprotnom, potrebno je prihranjivanje. Izuzetno dobra mera je uklanjanje celokupnog legla, sa pčelama, što je samo privremeno, a kasnije se pčele opet spajaju sa osnovnim društvom. To podrazumeva da sve ramove sa leglom i pčelama stavomo u poseban nastavak, ili dva spojena polunastavka, na posebnu poklopnu dasku, improvizovanu, na staro društvo i otvaramo mu leglo. Dole ostaje matica, dodajemo ramove sa satnim osnovama, da ih pčele izgrade i ona zalegne. Kada u gornjem nastavku izađe svo leglo, pčele spajamo sa donjim društvom. Varijante tog postupka su da od pčela izdvojenih u gornje telo formiramo zaseban rojić, dodavanjem matice ili matičnjaka. On može ostati samostalan ili se spojiti sa donjim, kome se ukloni matica. Može se i stara matica ostaviti gore, a mlada dodati u donje društvo (Venerov kombinovani postupak). Zdravstveno stanje Čim se uklone medišni nastavci, pčelari mogu da tretiraju pčelinja društva protiv varoe ako su primetili pojačano prisustvo varoe na pčelama ili u trutovskom leglu. To je pogotovu važno ako nameravaju da koriste kasne letnje paše, koje će ih sprečavati da upotrebljavaju lekove. |
|
|