|
|
|
Stanje pčelinjih društava Veoma promenljive i često vrlo nepogodne vremenske prilike tokom aprila imale su jak uticaj na razvoj pčelinjih društava. Prvi aprilski dani bili su veoma pogodni, beleženi su unosi nektara od voćne paše preko 1, pa i 1,5kg dnevno. Potom je usledio hladan period, sa kišom, susnežicom, pa i mrazevima, što je zaustavilo buran razvoj i uzrokovalo potrošnju zaliha polenovog praha i meda. Ukoliko pčelari koji su proširivali leglo pčelinjih društava dodavanjem praznih ramova ili satnih osnova nisu vodili računa o vremenskim prilikama i snazi društava, uzrokovali su prehadu i uginjavanje legla, pojavu krečnog legla, i uopšte, još više su pogoršavali uslove za razvoj pčela, koji su ionako bili nepovoljni. Mnoge pčelinje zajednice koje ranije nisu imale dosta hrane, pred bagremovu pašu su ostale na ivici gladi. Zamena starih pčela uzrokovala je zastoj u razvoju, a pčelari su imali velike štete i od nestručnog prskanja voća u cvetu. Na sve to su se nadovezali aprilski mrazevi, koji su osim direktne štete razvoju društava, učinili mnogo veću štetu time što je tom prilikom oštećen bagremov cvet i to u velikom procentu. Pčelinja društva koja su iz zime izašla sa dosta hrane i pčela, i sada su veoma brojna i jaka. Tako, jaka društva u LR košnicama su prešla u treći nastavak (medište), a u DB košnicama su takođe prešla u medište. Nažalost, zbog zahlađenja, zaustavljen je dobar unos voćnog meda. Cvetanje bagrema ove godine predstavljalo je veliku nedoumicu. Povremeni veoma topli a zatim veoma hladni dani zavaravali su pčelare, koji su cvetanje očekivali čas oko 20-25 aprila, čas 1-5 maja. Bagrem je u predelima sa manjom nadmorskom visinom cvetao na samom početku maja (primer Trstenik 2. maj), a u višim predelima, cvetaće desetak ili petnaestak dana kasnije. Zbog specifičnosti kllimatskih uslova ove godine, postojaće nešto veća raylika u početku cvetanja. Kiše na početku meseca pogoduju medenju bagrema, a takođe
i medenju biljaka koje kasnije cvetaju, livade, lipe. Ukoliko se dogodi da tokom
leta vladaju velike suše, postoji mogućnost da se pojavi i medljika. Rad na pčelinjaku Nema više vremena za pripremu pčelinjih društava za našu najvažniju i ove godine najneizvesniju pašu. Jakim društvima potrebno je samo staviti medišta. Ona koja još nisu ispunila plodišne nastavke mogu se pojačati jednim ramom legla ili izvršiti spajanje sa drugim društvom koje ne bi samostalno moglo da iskoristi bagremovu pašu. U krajevima gde se proceni da će cvetanje bagrema biti tek za 10-15 dana ili i kasnije, pčelari imaju još vremena da dodaju još po neki ram sa satnom osnovom. Ako pčelar raspolaže sa nukleusima koji se nalaze u zajedničkoj košnici, a nema druge planove za njihovo iskorišćavanje, postoji mogućnost da i oni donesu izvesnu količinu meda za vrcanje. Radi toga, potrebno je da na sam početak paše uklone poklopne daske sa njih i postave Hanemanovu rešetku preko oba nukleusa, a preko nje medište. S obzirom da paša počinje, pčele će se bez probema spojiti i zajednički unositi nektar u isto medište. Tek ako u jednom nukleusu uklonimo maticu i hoćemo da dodamo drugu, možda će se desiti da je pčele ne prihvate. Zato je pogodno matice istovremeno menjati. S obzirom na dosta ispražnjena plodišta za vreme kišnih dana, pčele će prvih dana paše unositi nektar u plodište, a to može biti i u količini 10-15kg. Ove godine, mnogi pčelari će se odlučiti da svoje košnice presele na lokacije na kojima bagrem kasnije cveta i gde nije oštećen mrazom. Pri tome, potrebno je da poštuju sve propise koji se odnose na preseljavanje košnica i da bi se izbegli evenutalni nesporazumi sa drugim pčelarima. Svi su izgledi da će bagrem dobro mediti, pa je potrebno da pčelari budu spremni za visoke unose nektara. Znači, da imaju dovoljno medišta i da ih na vreme stavljaju. Najbolje je drugo medište dodati ispod prvog, ako je ono dobro napunjeno, ili ako je paša tek u početku. Ukoliko je prvi medišni nastavak samo malo popunjen, drugi se dodaje iznad, da bude rezerva, ako ne možemo često da dolazimo na pčelinjak. Kada dođemo, tada im možemo zameniti mesta. Pčelinja društva koja su slabija i nisu spremna za dodavanje medišta, razvijaćemo postepeno, najbolje dodavanjem satnih osnova. Ako imaju dobre matice, stići će da se razviju za narednu pašu, ili ćemo moći iz njih da formiramo roj. Ove godine veći broj društava od nekog prosečnog, može ući u rojevi nagon. Pčelinja društva su jaka. Kada se u bagremovoj paši snabdeju hranom, u samoj paši i kasnije, ako bude više kišnih dana pogotovu, mogu graditi rojeve matičnjake. Ako se to primeti na vreme, pčelar moče iskorisiti matičnjake pri formiranju novih društava, ili direktno da rojevo društvo podeli na više manjih. društvo koje uđe u rojevo stanje se može odlično iskoristiti i kao odgajivačko, za odgajivanje matica. U slučaju da je roj izleteo, pčelar ga može uhvatiti i naseliti u praznu košnicu, pogotovu ako mu je pčelinjak blizu kuće. U staroj košnici će ostati mnogo zatvorenih matičnjaka, ili će iz njih već izaći mlade matice i spremati se za drugi roj. Takva košnica se može prepoznati po slabojoj aktivnosti na letu, u odnosu na druge. Ispred košnice ili na poletaljci mogu se opaziti i mrtve matice. Kada se otvori, uočava se manji broj pčela i mnogo matičnjaka, iz kojih su matice izašle ili zatvorenih. Posle bagremove paše, pčelari mogu svoje košnice da sele na druge paše il da na svom terenu očekuju neku drugu, slabiju ili jaču pašu. Ako ne sele sva pčelinja društva, a naredna paša počinje odmah posle prvog bagrema, mogu da ramove sa medom iz košnica koje će seliti stave u medišne nastavke na košnicama koje neće seliti. Sa vrcanjem meda ne treba žuriti, saćekati bar dve nedelje posle paše. Odgajivanje matica Period neposredno posle bagremove paše je odličan za odgajivanje matica. Društva su jaka i sa dosta hrane. Polenova paša je dobra i vreme toplo, trutova ima puno. Matice su bile blokirane jakiim unosom nektara, pa ih skoro i nije potrebno stavljati u izolator da bi jaja bila krupnija. Ako se matice odgajaju prinudnim načinom, pogodno je bar staviti mlado saće da ga prethodno zalegnu, jer će pčele na takvom saću radije izvući matičnjake. Takav zaležen ram se stavlja u sredinu društva iz koga se može ukloniti otvoreno leglo, da ne bi i na njemu povlačilo matičnjake. Ipak, treba reći da je najbolje odgajivanje matica u prisusutvu celokupnog legla, otvorenog i zatvorenog. Druga je stvar što je veći procenat započetih matičnjaka, ako nema drugog otvorenog legla. Oni koji matice odgajaju presađivanjem larvi ili jenterovim aparatom, pripremiće društva startere i ona koja će odgajati matice. Pripremiće voštane čaurice, letvice. I jedni i drugi, moraju da imaju oplodnjake u kojima će matice da se izlegu i pronesu posle oplodnje i kaveze za transport i dodavanje matica, Zdravstveno stanje Ove godine, postojali su dodatni faktori koji su negativno
uticali na zdravstveno stanje pčela. To su nagle promene temperature,
velika zahlađenja, velika potrošnja hrane za vreme kišnih dana. Moglo je
da se primeti izbacanje pčelinjih ili trutovskih larvi, prehlađeno
leglo. Slaba društva nisu billa u mogućnosti da očiste te ćelije,
a da bi se predupredilo da postanu izvori zaraze, najbolje je da im pčelar
pomogne. Takve ramove najednostavnije je ukloniti iz košnice, ili uginulo leglo
iseći i odbaciti. Gladovanje pčelinjih društava je podloga u za mnoge
bolesti, pa se i sa tog stanovišta ne sme dozvoliti.
Sa
tretiranjem |
|
|