Što pre izvršiti prvi prolećni pregled, ako do sada nije urađen. Utvrditi da li su pčele žive, imaju li maticu, normalno radiličko leglo, imaju li hrane. Očistiti podnjače, ukloniti ostatke od pogača, pripremiti hranilice, očistiti ih. Skloniti češljeve protiv miševa, suziti leta, otvoriti gornja leta ako nisu bila otvorena... Dobro je sada utopliti košnice, najpre odozgo, ako je moguće kod slabijih i sa strane - pregradnom daskom, ram hranilicom  ili makar skloniti suvišne ramove. Slabija društva još ne treba proširivati, naprotiv, treba ih suziti na onoliko ramova koliko zaposedaju i eventualno jedan više. Držati ih tako (uz prihranjivanje i delimično otklapanje meda iznad i pored legla) dok dobro ne zaposednu te ramove celom površinom. Zatim početi sa proširivanjem, ram po ram.

Snažna društva će biti moguće proširiti već početkom aprila kada se pojavi neka bolja paša (dženerika, iva...) i ako vreme bude toplo. Proširivanje izvršiti praznim ramovima ili satnim osnovama, već prema snazi društava, vremenu i onim što nam je na raspolaganju. Dodavanje u sredinu se može vršiti samo kod najjačih i pri toplom vremenu, a kod ostalih s kraja legla. Ako vidimo da je počelo "beljenje" saća novim voskom, možemo dodavati satne osnove. U drugom delu aprila možemo biti slobodniji u pogledu dodavanja, ali uvek treba imati u vidu da preteranost u tome može zaustaviti razvoj, uzrokovati krečno leglo i dr. Treba uvek imati u vidu da je bolje imati manje ramova sa leglom koji će biti dobro zaposednuti, nego više a sa malim krugovima legla. Osim toga, ramovi sa velikim krugovima legla omogućavaju vrlo lak rad pčelara i praktično tu nije potrebna nikakva  intervencija.

Za vreme kišnih dana prihranjivanje će biti korisno, posebno zbog vode koja se dodaje kroz sirup. Ako pčele nemaju dovoljno rezervne hrane, bolje je prihraniti ih većim količinama sirupa nego očekivati da se same snabdeju. Cilj pčelara treba da budu ramovi puni meda, legla, polena, dobropokriveni pčelama, tako da kada se pogleda preko satonoša, sve ulice da budu odlično popunjene. Rad sa takvim pčelinjim društvima biće vrlo lak i mnoga od njih će brzo dostići nivo da im je potrebno staviti medište.

Kod košnica nastavljača sredinom i krajem meseca će sigurno biti potrebno da se menjaju mesta nastavaka, već prema konkrenim uslovima.

U ovom mesecu neki pčelari će seliti svoje pčele i na paše, na primer na uljanu repicu, perko, voće, vrbu, crnjušu na planinama. To će znatno doprineti razvoju društava, pa treba iskoristiti za gradnju satnih osnova a neka društva će dati i viškove meda za vrcanje.

Od društava srednje snage se može uzimati po ram sa leglom i dodavati srednje jakim da bi bila još jača i spremnija za pašu. Sada nije vreme da se pojačavaju slaba društva, to se može eventualno uraditi posle paše. Ona društva koja naginju rojenju (ako se vide rojevi matičnjaci) treba češće kontrolisati, eventualno oduzimati matičnjake, razrojiti i sl.

Snažnim društvima se u vreme dobre polenske paše mogu postavljati skupljači polenovog praha i tako obezbediti rezerve polena za pčele, kao i za potrebe samih pčelara, pravljenje preparata, prodaju i dr.

Dobro je snažnijim duštvima stavljati ramove građevnjake u kojima će pčele graditi trutovsko saće i matica ga zalegati. Posle poklapanja ti ramovi se vade i kontroliše prisustvo varoe.

Sada je vreme za kontrolu ispravnosti legla na američku kugu, uzorci iz sumnjivih košnica se šalju na analizu.

Ostali radovi