Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

AVGUST 2012

 

Stanje na pčelinjaku  

Prinosi sa suncokretove paše su se razlikovali od kraja do kraja, zavisno od lokalnih uslova, vlage i kvaliteta zemljišta, padavina, sorti i dr. U nekim krajevima prinosi su bili veoma dobri, dok u drugim prosečni ili i slabiji. Što se tiče paše medljike, iz nekih razloga, ona je prestala da se javlja, verovatno zbog isuviše visokih temperatura, i dnevnih i noćnih. tako da prinosi medljike nisu bili veliki. Ipak, čak i tamo gde su pčele unele i sasvim malo medljike, ona je obojila drugi med sa kojim je zajedno vrcana. Tako pčelari koji su tek u julu vrcali bagremov med, nisu mogli da dobiju med svetle boje, već tamniji. Primetno pri vrcanju u centralnim delovima Srbije je bilo da ima malo i nekog drugog meda osim bagremovog (koga je inače bilo malo iz razloga koji su opisivani ranije). To je med žućkaste boje, verovatno bar delom potiče od detelina ili nekog livadskog bilja. Ove godine na žalost nije retka pojava da neki pčelari nisu ništa ni mogli da vrcaju, ili su vrcali sasvim malo meda.

Što se tiče stanja društava, ona su relativno brojna i generalno, ne primećuje se mnogo varoe. Verovatno su na to uticale i vrlo visoke temperature. Po količini hrane u košnicama društva se dosta razlikuju, od vrlo malo, čak zabrinjavajuće malo, do mnogo hrane. U krajevima gde je bagrem bio slabiji i kod društava koja su većinu unetog meda deponovale u medišta, plodišta su ostala skoro prazna. Ona društva koja su u vreme paše bila slabija, iz raznih razloga (malo pčela, menjanje matice...) ili su se pak rojila, ima više meda. U krajevima gde su pčele kasnije imale suncokretovu ili neku drugu dobru letnju pašu, količine hrane u plodištima su zadovoljavajuće.

I za ovu godinu možemo reći da je rojevna, ali ne baš tako izrazito kao prethodna, ipak, na nekim pčelinjacima je rojenja bilo kao i prethodne godine čak i više. Za manje iskusne pčelare treba napomenuti da se može ustanoviti da se društvo rojilo ako vidimo (i sada, pri pregledu pčela) da ima tragova više matičnjaka, najčešće po rubovima saća (na dnu, po bočnim ivicama). Svako društvo koje je pustilo roj, sada ima novu, mladu maticu, a dok se u rojevima (ako su uhvaćeni) nalaze stare matice. To važi za uhvaćene rojeve prvence, dok su u uhvaćenim rojevima drugencima bile mlade neoplođene matice koje su se kasnije, ako je sve bilo u redu, oplodile i sada normalno nose.

Radovi na pčelinjaku

 

Pčelinja društva bi trebalo što pre pregledati i početi sa prihranjivanjem ako je količina hrane u košnicama nedovoljna. To treba uraditi ne samo zbog hrane u smislu zaliha za zimu, već i u smislu podsticaja razvoja zimskih pčela. Društva sa mnogo hrane ne treba mnogo dirati, eventualno se može izvaditi neki ram, ako takvih ima, koji nije dobro izgradjen ili koji je lošiji, prazan, ili pak ako je samo sa medom a nalazi se usred legla. Kod procene količine hrane nema tačno utvrdjenih standarda (oni zavise od rase i soja pčela, klime, tipa ramova...) ali bi se trebalo držati toga da u LR ramovima bude prosečno 1,3-1,5kg hrane po ramu a u DB oko 1,8-2kg hrane po ramu prosečno. U prosek znači ulaze i sa nešto manje hrane od navedene s tim da krajnji ramovi imaju više hrane. za sigurno zimovanje bez dodavanja zimske pogače, količine bi trebalo da budu u gornjim granicama pa i više.

Generalno, trebalo bi da kvalitet saća na kome će klube zimovati bude dobar, da tu ne bude ramova sa suviše mnogo trutovskog saća, da ne bude mladog nezaleženog ili vrlo malo zaleženog saća, da leglo ne bude rascepljeno ramovima na kome nema legla. Veoma je važno da društva uđu u zimu sa dobrom maticom pa pri pregledu treba proceniti kakva je matica i ako smatramo da nije dobra, zamenićemo je novom, ili društvo spojiti sa nekim drugim društvom koje ima dobru maticu.

Veoma dobra mera, ali koja zahteva premeštanje ramova i nije pogodna na suviše velikim pčelinjacima, je da se ramovi "prepakuju" u smislu da se budućem zimskom klubetu još sada odredi nešto manji prostor košnice nego što društvo sada zauzima i da se taj prostor ograniči sa obe strane punim ramovima sa medom. To se radi obično u društvima u DB košnicama i pološkama, ali se može raditi i u LR i AŽ košnicama. Znači, do zida košnice koji je na južnoj, jugozapadnoj ili zapadnoj strani (koju najbolje osvetljava zimsko sunce) stavlja se najpre pun ram sa medom. Do njega se postavlja ram sa polenom i medom a zatim se stavljaju ramovi sa leglom, što bolji, i požejlno sa mednim vencima. Zatim se na mesto 8-9-10 ili 11. rama (zavisno od snage društva i broja ramova sa leglom) kod DB košnice stavlja pun ram sa medom, koji predstavlja "graničnik". Iza njega možemo stavljati najpre eventualni višak ramova sa leglom bez mednog venca i na lošijem saću, ramove sa malo meda, lošije ramove i sl.

Kod LR košnica, ako prezimljavaju u jednom nastavku možemo slično postupiti kao kod DB košnica. Inače, društva u LR košnicama pčelari zazimljuju i u dva nastavka i to obično da je leglo u donjem a deo (3-4 rama) u gornjem nastavku. Ostatak ramova u gornjem nastavku su sa medom. Društva se mogu zazimljavati i tako da je celokupno leglo u gornjem nastavku (ako zalihe meda nisu tako velike i ako je nešto manje legla) a da su u donjem nastavku ramovi sa malo meda, poluprazni i sl. Po istom principu se mogu zazimljavati i društva u AŽ košnicama a slično je i sa Fararovim. gde se obično stavlja i treći nastavak, pun meda). Sve više pčelara koji rade sa LR košnicama koriste i polunastavke kao magacine hrane. Oni su ih već postavili dole na podnjaču, kako bi pčele iz njih prenosile med u plodište i formirale medne vence, a ako to nisu učinili potrebno je da učine što pre u ovom mesecu.

Ako u košnicama postoje ramovi sa sasvim malo meda ili se u medišnim nastavcima datim na čišćenje ostalo malo meda, dobro je iznad plodišta postaviti plastičnu foliju sa malim otvorom (ili se ugao folije povrne) kako bi se obezbedio prolaz pčela gore. Iznad se stavi nastavak sa tim ramovima sa po malo meda a ako je med zaklopljen najbolje je otklopiti ga kako bi ga pčele lakše prenele dole.

Tretman protiv varoe takodje treba obaviti pri pripremi pčela za prezimljavanje. U košnicama, posebno nastavljačama, veoma je preporučljivo da postoji gornje leto, koje treba da ostane otvoreno tokom cele godine a zimi može da bude posebno značajno za lakši izlet pčela na pročisni let.

Na leta košnica koja su u većini slučajeva tokom glavne paše i tokom leta stajala sasvim otvorena, sada bi trebalo postaviti letvice leta. Prilikom rada sa pčelama trebalo bi biti veoma oprezan da se ne izazove grabež, jer je tokom avgusta većinom slab unos nektara i posebno na većim pčelinjacima se lako može pojaviti grabež. Zato je dobro košnice otvarati rano ujutru ili kasnije popodne a pri prvim znacima moguće grabeži prestajati sa radom.

Na pčelinjaku ćemo postaviti lovilice za osice i stršljene u koje ćemo staviti prokiseo voćni sok, prokislo pivo, komadiće pilećeg ili ribljeg mesa koje je delom ukvareno... I dalje na pčelinjaku bi trebalo da postoje pojilice sa vodom.

 

Ostali radovi

Pčelari koji ranije nisu vrcali med, ili jesu ali sada imaju i neki drugi med za vrcanje, izvadiće iz košnica nastavke i ramove za vrcanje a ostaviti pčelama dovoljno hrane. Kada pčele očiste izvrcano saće i kada ga poprave, ono još neko vreme može stajati u košnicama ali je najbolje, zbog pripreme pčela za prezimljavanje, što pre skinuti medišne nastavke. Nastavci se odlično mogu čuvati i napolju, bez potrebe za tretiranjem, naslagani jedan na drugi, tako da se na dnu i na vrhu nalazi žičana mreža radi jače ventilacije. Ako se čuvaju unutar neke prostorije, takodje je dobro obezbediti ventilaciju. Podrazumeva se da bi trebalo odvojiti nastavke sa ramovima gde je eventualno bilo legla (trutovskog ili radiličkog) kao i polenovog praha i takve nastavke čuvati odvojeno. Na malim pčelinjacima, takvi ramovi se eventualno mogu zamrznuti u zamrzivaču, tokom 2 dana, i zatim čuvati na otvorenom, ali zaštićeni mrežom da moljci ne bi mogli da udju. Ipak, uvek se preporučuje imati strožije kriterijume za kvalitet medišnog saća, kako zbog kvaliteta meda, tako i uopšte, i takvi ramovi se mogu pretopiti.

Prilikom pakovanja medišnih nastavaka u skladišta, savetuje se da se sastruže propolis sa ramova i nastavaka. Ako tu ostane tokom zime, dobrim delom će izvetreti i na proleće neće biti istog kvaliteta kao sada.

Sada je najbolje vreme za setvu perka, biljke koja je hibrid uljane repice i kupusa. Cveta u aprilu i daje puno polena i nektara. Seme se može kupti u poljoprivrednim apotekama a zbog značaja za pčela, isplati se čak i pčelarima koji nemaju svoje zemljište da kupe seme i podstaknu komšije da pripreme zemljište i poseju perko.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u avgustu prošle godine, možete se upoznati preko stranice avgust2011.