Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
AVGUST 2015
Stanje na pčelinjacima je uglavnom veoma dobro, svakako neuporedivo bolje nego prethodne godine, ali ipak, ima krajeva gde su pčelinja društva manje snabdevena hranom i gde se se usled slabe letnje paše slabije i razvijala. Na većim nadmorskim visinama su tokom leta bili uglavnom lošiji uslovi medenja pa će pčelari u tim krajevima verovatno imati više posla oko pripreme svojih društava za zimovanje. U centralnim a posebno u južnim delovima Srbije, u oblastima gde ima hrastovih šuma, bila je veoma dobra paša medljike, zapravo medne rose sa hrastovog lišća. Toj paši su pogodovale visoke dnevne i relativno niske noćne temperature vazduha, kao i prethodne padavine u junu. Na toj paši, pčelinja društva su unosila znatne količine meda u plodišta, a višak u medišne nastavke, pa je bilo i za vrcanje - negde manje, negde više. Na žalost, tokom suncokretove paše, u Vojvodini je u više oblasti došlo do masovnog trovanja i stradanja pčelinjih društava usled tretiranja suncokreta pesticidima. Čini se da je zaraženost varoom bila znatno manja tokom ove sezone a verovatno je na to uticao i dug period veoma visokih temperatura. Prilikom rada sa pčelinjim društvima, moglo se primetiti da su u pojedinim delovima dana pčele bile neobično mirne, čak nevezano sa prisustvom paše, pa se tada moglo mirno i lako raditi na pčelinjaku. Tamo gde je tokom prethodnog meseca bilo neke paše vrši se skidanje medišnih nastavaka i odvajaju ramovi za vrcanje. Ove godine, to se najviše odnosi na krajeve gde je bilo suncokretove paše, paše medljike i eventualno neke livadske paše. Viškovi meda se vrcaju, nastavci vraćaju na košnice na čišćenje i posle toga skidaju i slažu u magacine ili na druga pogodna mesta. Eventualan med u medišnim nastavcima se može iskoristiti i tako da se ostavi pčelinjim društvima, zavisno od uslova i načina rada pčelara, kao i njegovog pristupa pčelarstvu. Radi toga, mogu se uzimati pojedinačni ramovi, medišta se mogu spuštati ispod plodišnih nastavaka ili se mogu staviti iznad plodišta, ali preko plastične folije na kojoj postoji samo mali otvor ili prorez radi prolaska pčela koje će preuzimati med. Ukoliko su u medišnim ramovima samo male količine meda, koje nema svrhe vrcati, takvi ramovi se mogu složiti u nastavke koji se postavljaju na foliju iznad plodišta košnice, odakle će ih pčele preuzeti kroz prethodno ostavljen otvor ili uzani prolaz. Ako je med u njima delom zaklopljen, dobro je malo razgrebati saće kako bi ga pčele brže preuzele, inače bi preuzimanje moglo dugo da traje. Ako pčelar žuri da što pre oslobodi medišta i spakuje ih u za zimu, onda je najednostavnije da izvrca sve ramove, pa i one sa sasvim malo meda, a dobijen med se može iskoristiti da se da pčelama, razređen sa malo vode ili pomešan sa šećernim sirupom, ili da se sačuva za kasniju upotrebu pri pravljenju pogača ili prolećnu prihranu. Jesenji pregled pčelinjih društava treba obaviti što pre je moguće, kako bi se u slučaju potrebe na vreme izvršili svi neophodni poslovi oko pčela. Zbog bolje julske paše, ove godine je verovatno nešto više pčelinjih društava na kojima neće biti potrebno intezivno prihranjivanje ali će najverovatnije morati da se doda nešto dodatne hrane. Treba se držati toga da u košnici bude prosečno najmanje po 1,5kg meda po ramu a kod većih ramova (DB) poželjno je i više. Relativno česta pojava na pčelinjacima gde je bila paša medljike je da su pčele pretrpavale med u plodišnim nastavcima, nekada pregrađujući leglo ramovima sa medom ili polenom. Ukoliko se pri pregledu košnica to uoči takve ramove treba pomeriti na stranu a ramove sa leglom složiti da leglo bude u kontinuitetu. Posebno obratiti pažnju na ramove sa satnim osnovama, ako su tokom leta dodavani. Relativno često se dešavalo da su ih pčele izgradile i zatim punile medom ili polenom a da na njima nije negovano leglo, pa bi bilo dobro i njih skloniti na stranu. Isto tako, ako se vidi da su ramovi sa dodatnim satnim osnovama slabije zalegnuti, najbolje je i njih izvaditi i staviti na stranu. Šta ćemo raditi sa takvim ramovima? Ovde se daju samo neki predlozi a krajnji odgovor na to pitanje daje svaki pčelar za sebe, prema svojim shvatanjima i načinu rada. Društva u DB košnicama, kao i u nekim drugim košnicama gde se ostavlja da pčele zimuju u jednom nastavku, najbolje je ostaviti sa po jednim ramom sa polenom i medom sa obe strane legla i sa dodatnih 1-2 rama meda sa svake strane. Ramovi se mogu slagati simetrično, u odnosu na sredinu košnice (posebno je pogodno ako košnica ima gornje leto na sredini) ili nesimetrično - počevši od strane koja je zimi toplija. I rojeve, koji ne zauzimaju celo plodište, dobro je postaviti tako da sredina klubeta bude u pravcu gornjeg leta, na sredini košnice. Sa obe strane može slobodno da ostane prazan prostor, što je povoljno pri zimovanju (toplotna izolacija i bolje provetravanje), jedino može da bude malo nepogodno ako pčele pri eventualnom prihranjivanju počnu da prave saće u praznom prostoru. Ipak, to je samo privremeno i takvo saće se može u proleće ukloniti. Preporučuje se da se u centru klubeta ostavlja do 5-6 ramova sa leglom, a sve ramove sa leglom preko tog broja postaviti na sam kraj košnice, iza ramova sa medom, gde će se pčele izleći pa će tokom zime ti ramovi ostati izvan klubeta i verovatno biti ispražnjeni i od meda. Za eventualno izbacanje ramova sa leglom na krajeve košnce biraju se ramovi sa najlošijim saćem, bez mednih venaca ili sa najmanje meda. Poželjno je da je na njima zatvoreno leglo ali mogu da se izdvajaju i ramovi sa otvorenim leglom (ako su sa lošim saćem i za kasniju eliminaciju) pošto su pčelinja društva u to doba jaka i pčele pokrivaju sve ramove u plodištu. Kod LR košnica i drugih košnica nastavljača pčelinje društvo se može ostaviti da zimuje u dva nastavka, ili pak isto u jednom nastavku, kao što je prethodno opisano. Za slučaj da zimuje u dva nastavka, najbolje je klube ostaviti da jednim delom zahvata gornji nastavak, u kome je glavnina rezervi meda i polena i nekoliko ramova sa leglom, obično 3-5, ne manje od 3, kako bi se izbeglo da se posle izleganja pčela iz tog legla, kompletno klube ne spusti u donji nastavak tokom zime. Ramovi sa lošijim saćem, manjim mednim vencima, ili sa leglom na mladom saću, spuštaju se u donji nastavak a gore postavljaju ramovi sa najboljim saćem, sa obiljem polena i meda. Takođe, u gornji nastavak se u ovo vreme može dodati i neki prazan ram sa lepim tamnijim saćem, ako je to potrebno za stimulaciju negovanja legla (ako nema dovoljno ramova sa leglom). Dalje, kriterijum za postavljanje ramova u donjem nastavku (ako pčelar uopšte praktikuje da to radi) je da se u sredini donjeg nastavka postavljaju ramovi sa najboljim saćem a lošiji na stranu, čime se omogućava da kada se klube u proleće spusti u donji nastavak tu počne negovanje legla na najboljem saću. Kod košnica nastavljača sa plićim nastavcima, košnica se zazimljava na više od dva nastavka, pri čemu se u nastavku na vrhu ostavlja puno meda a leglo je obično u dva nastavka ispod. Ostatak saća se postavlja u dodatnim nastavcima na dnu. I LR košnice se u slučaju potrebe mogu ostaviti na tri nastavka. Treba napomenuti da je pri tako visoko smeštenom zimskom klubetu neophodno obezbediti gornje leto (najbolje u vidu okruglog otvora) na nastavku gde se nalazi gornji deo pčelinjeg klubeta (to je gornji nastavak sa leglom). Time se pčelama omogućava da mnogo sigurnije obavljaju pročisne letove tokom zime nego u slučaju da gornje leto ne postoji. U vezi leta, savetuje se da se zatvore gornja leta na nastavcima koji su sa zalihama meda, kao i da se donja leta znatno suze, posebno u slučaju ako je košnica sa većim brojem nastavaka. U tom slučaju je dobro da se donje leto i zatvori tokom zime, jer bi pčelama bilo praktično nemoguće da ga kontrolišu i štite tokom hladnih dana. Iako je pomenuto da tokom leta nije primećena veća zaraženost varoom, tretiranja protiv varoe treba obaviti na vreme i pri tome, kontrolisati opadanje varoe. Pčelarima koji praktikuju preventivno davanje lekova ili preparata protiv nekih drugih bolesti može se preporučiti da te tretmane ne obavljaju, već da se samo potrude da durštvima omoguće sve osnovne uslove za dobro prezimljavanje (dobar položaj košnice i klubeta u njoj, dovoljno kvalitetne hrane, dobru maticu...). Pčelinja društva sa lažnim maticama ili bez matica treba rasformirati a ramove raspodeliti po drugim košnicama ili pretopoti. Ipak, ukoliko imamo matice u rezervi ili ih možemo nabaviti, takva društva se mogu i sanirati, naravno ako se proceni da je to vredno truda (da ima dovoljno pčela, dobrih ramova, hrane...). Saniranje društva sa lažnim maticama se najbolje obavlja ako mu se najpre doda nekoliko ramova sa otvorenim leglom iz neke druge košnice. Poželjno je da je na njima i nešto zatvorenog legla kako bi se ta društva osvežila i mladim pčelama, što se inače može uraditi i stresanjem mladih pčela sa rama sa otvorenim leglom iz neke druge košnice pred leto košnice koju pomažemo, na pogodnu dasku, platno, karton i sl. Ako se primeti da je neko društvo ostalo bez hrane usled grabeži, najpre treba ustanoviti da li grabež i dalje traje ili ne. Ako traje, košnicu treba prebaciti na neko drugo mesto na pčelinjaku a na njeno mesto postaviti praznu, ili pak košnicu ostaviti a društvo prebaciti u drugu košnicu na drugom mestu. U početku, društvu samo dodati 1 ram sa medom, dok se ne vidi da se stanje smirilo, zatim se ramovi mogu preurediti ako je potrebno, dodaju se ramovi sa medom i vrši dodatno prihranjivanje. Najčešći slučaj je da žrtva grabeži u ovo vreme budu kasno formirani rojevi. Tokom ovih vrelih letnjih dana, voda je neophodna pčelinjim društvima i za hlađenje košnice, pa je potrebno obezbediti vodu na pčelinjaku ili u blizini, ukoliko nema nekih prirodnih čistih napajališta za pčele. Košnice koje su izložene direktnoj sunčevoj svetlosti tokom najtoplijeg doba dana dobro je pokriti pokošenom travom ili na neki način zaseniti. Na pčelinjacima se postavljaju lovilice za osice i stršljene. Nastavljaju se poslovi iz prethodnog meseca koji eventualno nisu završeni. Pakuje se med, ugovara prodaja, a pripremaju se i drugi proizvodi za prodaju: propolis, polen, vosak, prave se propolis kapi i dr. Pogodno je da se sada obave popravke košnica ili delova košnica koji su oštećeni, kao i farbanje, kako bi se košnice bolje očuvale tokom naredne jeseni i zime. Ukoliko je potrebno, delovi košnica koji su oštećeni ili dotrajali zamenjuju se novim ili popravljenim. Poželjno je sakupiti sve viškove voska i pretopiti ga, pošto se pretopljen sigurnije čuva. Vosak sakupljen od voštanih poklopčića se obično topi zasebno, posebno ako se želi da se odvojeno proda ili iskoristi za proizvodnju nekih krema, u svrhe lečenja, za proizvodnju sveća i drugo. Ukoliko to nije ranije učinjeno, sada treba složiti medišne nastavke na mesto gde će stajati do naredne sezone. Za čuvanje nije potrebna nikakva prostorija, nastavci sa saćem se mogu složiti i napolju, pod nekom nadstrešnicom ili tako da se iskoristi višak krovova za košnice i njima pokriju nastavci naslagani jedan na drugi. Idealno bi bilo da se na dno, kao i na vrhu postavi žičana ili eventualno plastična mreža i tako obezbedi stalna cirkulacija vazduha. Ramove sa saćem u kome je eventualno negovano leglo ili je bio polen, trebalo bi čuvati odvojeno jer su najpre oni izloženi napadu voštanih moljaca. Takvi ramovi se mogu postavljati i u košnice, ispod plodišnih nastavaka. Ukoliko vremenski uslovi dozvole i zemljište bude pogodno za obradu, sada je najbolje obaviti setvu perka, krmne biljke koja je ujedno i veoma korisna za prolećni razvoj pčelinjih društava. Čak i pčelari koji nemaju sopsvene parcele, mogli bi da razmisle o tome da susedima koji gaje krave kupe seme perka i predlažu setvu. Sa radovima koji su savetovani pčelarima u avgustu prošle godine, možete se upoznati preko stranice avg2014.
|
|