Stanje na pčelinjacima se veoma razlikuje i to možda više od pčelinjaka do pčelinjaka, odnosno od kraja do kraja, nego pojedinačno od košnice do košnce, mada su i pojedinačne razlike često veoma velike. Tamo gde su pčelari još od juna ili eventualno tokom jula preduzimali mere da pomognu pčelinjim društvima, stanje se uglavnom popravilo, društva izgledaju bolje, To se odnosi i na krajeve gde je bilo neke paše, posebno se misli na suncokretovu ali i na neke druge krajevem gde društva izgledaju relativno normalno za ovo doba godine. Nije dakle u pitanju samo količina hrane, već broj pčela, količina legla, zaposednutost ramova, polen i dr.

Ima pčelinjaka gde su društva sa prilično velikim brojem ramova sa leglom, 6-8, pa i više, a na drugoj strani ima i vrlo slabih, pa i kritičnih. Dosta je zavisilo od kraja i od rada pčelara. Upozoravajuće je da je na nekim pčelinjacima primećena najezda varoe i pčele bez krila. Čini se da je sama varoa manje opasna, a pojava pčela bez krila može da govori o virusnoj zarazi i može ubrzano da uništi pčelinje društvo.

Ove sezome bilo je prilično rojenja na pčelinjacima, i to čini se da je bilo teže da se to primeti, možda i zbog čestih kiša. Karakterestično je da je relativno često izletalo i po dva pa i tri roja iz košnice i da su društva ostajala sa sasvim malo pčela, nekada i bez matice. Čini se da su društva češće menjala maticu sama ili kroz neke pojave neregularnog rojenja ili pokušaje rojenja.

Tokom leta seu nekim krajevima primećivao neki sasvim mali unos medljike, ali sasvim je nezvesno da li to može da preraste u iole ozbiljniju pašu do kraja leta. Takođe je u medištima ali i u plodištima košnica primećivan neki mali unos nektara tokom jula i početkom avgusta.

Radovi na pčelinjaku

Približavamo se kraju leta i najvažniji posao na pčelinjaku je priprema društava za uspešno prezimljavanje.

Pčelari koji do sada još nisu izvršili pregled pčelinjih društava trebalo bi to što pre da urade. Potrebno je konstatovati količinu hrane u košnici, opšte stanje društva, stanje matice, količinu legla, kvalitet saća. Savetuje se da se ramovi preslože - prepakuju, da bi pčelinje društvo tokom zime imalo najbolje uslove. U tom smislu, najbolje je ostavljati do 5 ramova sa leglom u centru klubeta i sa strane da bude po najviše dva rama sa medom i polenom. Višak ramova sa leglom ostavlja se iza ramova sa medom, ili pak u donjem nastavku, ako je reč o LR košnicama ili drugim košnicama nastavljačama. Iz centra klubeta se vade ramovi sa mladim saćem, satnim osnovama, ramovi za koje se procenjuje da mogu da na neki način predvoje zimsko klube. Sa strane ili u donji nastavak se stavlja i višak ostalih ramova. Generalno, stavljanjem sa strane olakšava se kasnije uklanjanje tih ramova (krajem jeseni ili na proleće) i tu se po pravilu stavljaju ramovi sa lošijim saćem koji su procenjeni da su za menjanje, kao i ramovisa mladim saćem koji će biti korisni na proleće.

Ako to nije ranije urađeno, treba uraditi neki tretman protiv varoe ili postaviti trake sa sredstvima protiv varoe. Posle pregleda pristupa se prihranjivanju radi obezbeđenja rezervi hrane za zimu. Optimalno je da se daje da bude po oko 1,5kg hrane po svakom ramu na kome se raspoređuje zimsko klube. Dakle, ne računa se ukupan broj ramova u košnici već samo onaj prostor koji je ili prepakovan ili se procenjuje da će i bez intervencije pčelara klube tamo da se smesti. Dobra društva je optimalnno svoditi na 8-9 ramova, jaka na 9-10, a srednja na 6-7 ramova. Slaba se svode na 5, najviše 6 ramova. Pri tome se podrazumeva da su prvi i zadnji ram sa najviše meda i da su dostupni zimskom klubetu - da je ono toliko veliko da može da dohvati med na obe strane.

Pojilice treba i dalje održavati a u vodu je dobro dodavati i po malo soli. Pored pojilica, na pčelinjaku treba održavati i lovilice za stršljene i osice. Ove godine, verovatno zvog velikih i čestih padavina, najezda mrava na pčelinjake i košnice je poseba problem za koji pčelari nemaju uvek pogodna rešenja.

Ova sezona je bila sasivm neuobičajena, i kao što je ranije govoreno, može da se smatra veoma lošom, negde i katastrofalnom. Moguće je da i kraj sezone bude neuobičajen, to će zavisiti od vremenskih uslova, pa u tom smislu nije isključeno da se u nekim krajevima javi kasna medljika. Pčelari na to ne mogu i ne smeju da računaju za sigurno i potrebno je da mimo toga prethodno već pripreme pčele za zimu i tretiraju protiv varoe, a u slučaju pojave neke kasne paše, kada se izvade sredstva protiv varoe, medišta se mogu ponovo staviti.

Zbog velikih padavina i raznih vremenskih neprilika treba češće kontrolisati postolja košnica i vršiti poprave ako je potebno. Takođe, obratiti pažnju i na drveće oko pčelinjaka i blizu košnica, koje eventualno može da padne na košnice.

Ostali radovi

Medišne nastavke pregledatii presložiti na mesto koje je određeno za skladište. Najbolje je odmah eliminisati ramove sa starim saćem, koji su eventualno bili zalegani ili je unošen polen, jer su oni najpodložniji delovanju moljaca.

Pri pravljenju šećernog sirupa obično se uzima odnos 1:1 ili 3:2 u odnosu šećer -voda. Dobro je da se u sirup doda pomalo sirćeta ili soka od limuna, što pomaže da prerada sirupa bude bolja.