Krajem novembra dnevne temperature su pale znatno ispod 10 stepeni tako da je bilo pogodno za tretman oksalnom kiselinom. Ujedno, to je bila prilika da se vidi stanje pčelinjih društava. Po onome što je viđeno na više pčelinjaka u centralnom delu Srbije može da se kaže da se stanje dosta razlikuje i to možda nešto više od pčelinjaka do pčelinjaka nego u okviru jednog pćelinjaka. Ima pčelinjaka na kojima je stanje dosta dobro, nisu u pitanju posebno jaka društva, ali s obzirom kakvo je bilo stanje krajem leta i jesenas, stanje je veoma dobro i relativno ujednačeno. Tu preovlađuju društva koja možemo da ocenimo kao srednja (za ovu sezonu gledano), koja imaju po oko 4 ulice pčela, a po dužini klube zauzima oko trećine rama ili nešto malo više od toga. Bolja društva, koja možemo da ocenimo ocenom 4 od maksimum 5 zauzimaju 4-5-6 ulica a po dužini više od trećine rama. Takva društva mogu da budu nešto više razvučena na stranu, što nije najbolje, a ima nekih koja su na manje ramova (4-5) ali pčele zaposedaju ulice koje su duže, idu do oko polovine rama, misli se na centralnu ulicu a ne na sve. Slabija društva, koja zaposedaju 3 manje ulice u suštini nisu loša i ne treba da brinu pčelara.

Pomenute su razlike od pčelinjaka do pčelinjaka, ima na žalost i pčelinjaka sa slabijim društvima, gde je 3 ulice skoro maksimum, i to misli se na sasvim malu klubad. Mora da se kaže da ovakav vizuelni uvid može i da zavarava, posebno ako je klube spušteno nisko. Takođe, već je gore pomenuto, i društvo koje zaposeda samo 3 ulice, ako nije baš isuviše malo, može uz dobru i pravilnu negu da se na proleće lepo razvija i ispuni plodište košnice do bagremove paše. Važno je da su pčele zdrave, dobra matica, da je dobra struktura pčela koje čine klube.

Što se tiče potrošnje hrane, nemamo podatke sa vage ali iz viđenog može da se predpostavi da je potrošnja do sada bila veoma mala, takoreći kako da nije ni trošeno.

Radovi na pčelinjaku

Ukoliko do sada nije urađen tretman oksalnom kiselinom, to može da se uradi početkom decembra. Ne bi trebalo ostavljati za kasnije jer može da se pojavi novo leglo. Tretman oksalnom ipak nije obavezan, mnogo zavisi od toga kakvo je konkretno stanje što se tiče varoe i šta je pčelar do sada radio i sa kakvim rezultatom.

Ako se pri otvaranju košnica primeti da se klube premestilo isuviše na stranu ili pozadi, dobro je takve košnice zabeležiti i tokom toplih dana ako pčele izleću, može da se izvrši premeštanje ramova. To najčešće nije hitno i može da se sačeka do januara-februara. Mogu da se zabeleže i neka druga opažanja, pa da se kasnije, pri nekom otvaranju na te košnice obrati posebna pažnja. Tu je reč o na primer previše labavom klubetu (pčele nisu gusto zbijene), nemirnim pčelama (može da sugeriše da nema matice) i drugo. Obratiti takođe pažnju i na poletaljku, da li možda nema tragova ulaska štetočina ili veći broj mrtvih pčela.

Pčelara ne treba da plaši ako pri otvaranju košnice vidi da je pčelinje klube delom izašlo na satonoše ramova. To ni u kom slučaju nije znak, pogotovo nije siguran znak da društvo nema hrane. Obično je to zbog toga što je na vrhu košnice najtoplije i što ima slobodnog prostora. Ne savetuje se preventivno stavljanje pogača, za to nema potrebe a pokazuje se da efekat stavljanja pogača uopšte nije tako povoljan kako neki pčelari misle.

Košnice u kojima je društvo stradalo treba zatvoriti. Ako su leta aktivnih košnica suviše otvorena dobro je da se suze.

Ako se primeti da su zbegovi (poklopne daske) i utopljavajući materijal ovlaženi, treba ih zameniti. Takođe, zameniti krovove ako propuštaju vodu ili u krajnjem slučaju ispod njih staviti plastičnu foliju. Prokontrolisati da li košnice dobro stoje na postoljima, da li su možda nagnute i da li su postolja dobra i stabilna.

Ostali radovi

Dobro je početi pripremu ramova i svega drugog što je potrebno za narednu sezonu. Stare košnice mogu da se poprave i ofarbaju u radionici a ako nisu za dalju upotrebu onda treba da se odbace. Plodišta odbačenih košnica mogu da se koriste kao kontejneri za gajenje cveća ili raznog bilja i povrća u bašti.

I dalje je veoma pogodno vreme za sadnju medonosnog drveća i žbunja. Ako se za proleće planira setva nekog medonosnog bilja (npr. facelija, heljda, slačica, bela detelina i dr.) dobro je da se sada poore i pripremi zemlja.