POČETAK PČELARENJA

Dva osnovna tipa košnica koja su zastupljena u našoj zemlji su Langstrot - Rutova (LR) i Dadan - Blatova (DB) košnica. Pored njih, pčelari gaje pčele i u košnicama tipa Pološka, Farar, kao i Anton - Žnidarićeva (AŽ). Svi ti tipovi košnica imaju svoje prednosti i mane, prema njihovim odlikama se i određuje način pčelarenja.

Za početak pčelarenja, svoj prvi roj možete smestiti i u manju košnicu, nukleus. Nukles je reč koja označava jezgro nečega (jezgro ćelije). U pčelarstvu, to je naziv za malo pčelinje društvo koje zauzima 5-6, najviše 7-8 ramova. Istovremeno, to je naziv i za košnicu u kojoj se takvo društvo nalazi, koja je manjih dimenzija od standardne, jer je predviđena za manji broj ramova.

Za svoj prvi roj ne morate imati kompletnu košnicu. Dovoljno je samo da nabavite podnjaču (pod košnice), plodišni deo (telo košnice), poklopnu dasku ili poklopac - hranilicu i krov. Medišne nastavke ćete nabaviti naredne godine.

Bez dvoumljenja vam mogu preporučiti da pčelarenje započnete košnicom tipa Dadan - Blat, koja će najviše odgovarati vašim fizičkim i drugim mogućnostima (znanju, slobodnom vremenu i dr).

Najbolje je da ne žurite previše sa započinjanjem pčelarenja. Veoma je važno da ustanovite da li ste imuni (otporni)na pčelinji otrov. U slučaju da niste, nemojte ni pokušavati da prilazite pčelama, zadovoljite se time da se sladite njihovim proizvodima. Ako ste prošli taj test, neophodno je da sebe preispitate, da li volite pčele i da li Vas pčelarstvo zaista zanima. Ako odgovor bude pozitivan, pređite na sledeću etapu. Detaljnije proučite ove natpise o pčelarstvu i nastojte da nabavite neku knjigu o pčelarstvu, iz koje biste još više naučili o životu i gajenju pčela. Upoznajte se sa nekim pčelarom iz vaše blizine (rođak, prijatelj, sused...) i zamolite ga da vam dozvoli da povremeno dolazite na njegov pčelinjak, posmatrate šta radi i pomažete mu u nekim poslovima. Njega će to, bez sumnje, obradovati. Direktan kontakt sa pčelama, za vas će biti najbolja škola. Moći ćete da upoznate njihov život i da sagledate ceo godišnji ciklus rada na pčelinjaku. To će vam biti najveća pomoć za samostalno pčelarenje.

U međuvremenu, upoznaćete i najznačajnije medonosno bilje i znaćete više o izboru mesta za postavljanje pčelinjaka. Potrebno je da to bude mirno, osunčano mesto, da okolina bude čista, da u krugu od oko 2 kilometra ima dovoljno biljaka koje predstavljaju pčelinju pašu. To može biti neki teren na selu kod rođaka, prijatelja, okolina grada, vikend naselje i slično.

U međuvremenu ste nabavili košnicu i osnovni pčelarski pribor. Za početak pčelarenja neophodni su vam: pčelarska kapa, dimilica i pčelarski nož. Ako se odlučite da ih koristite, kupite i pčelarske rukavice, ali ja vam savetujem da hrabro krenete bez njih. Drugu opremu i pribor ćete kasnije postepeno nabavljati: bušilicu za ramove, viljušku ili nož za otklapanje meda, centrifugu. Naviknite se da od početka vodite beleške o tome šta radite na svom pčelinjaku i opisujete stanje u košnici.

Nastojaćete da mesto koje ste odabrali za svoj pčelinjak bude ograđeno. Napravićete postolje za košnicu, ili više njih, od drvenih letvi, koje ćete postaviti na drveno kolje ukopano u zemlju ili na građevinske blokove i slično. Dobro je da ono bude visine najmanje 20 cm, a iz praktičnih razloga ne mora biti više od 30-40 cm.

Košnicu sa rojem ćete pažljivo preneti i postaviti na postolje. Obeležićete je brojem, sipaćete u hranilicu malo sirupa i to će biti vaš zaista srećan i životno važan dan: početak samostalnog pčelarenja.