Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
FEBRUAR 2019 Februar je bio topliji u odnosu na prosečno stanje. Početkom meseca bilo je pogodno za pročisne letove pčela, a posle je nastupilo nešto hladnije vreme ali i dalje relativno toplo za ovo doba godine. Sredinom meseca je počelo cvetanje leske i pčelinja društva su u nekom meri uspevala da iskoriste pogodne dane za sakupljanje polena. U drugoj polovini meseca procvetao je dren a vremenske prilike su se često menjale - dešavala se smena hladnog i toplog vremena. Dok je januar bio prilično kišan, februar je u većini krajeva bio relativno sušan mesec. Može da se predpostavi da se u košnicama pojavilo novo leglo a o tome govori i unos cvetnog praha tokom povremenih otopljenja. Radovi
na pčelinjaku Za vreme toplijih dana, kada pčele izleću, dobro je da se obiđu pčelinjaci i stekne neki osnovni utisak o toku zimovanja. Kada su temperature relativno visoke, na primer 15 stepeni ili i više, košnice mogu da se otvore u slučaju potrebe. Na većim pčelinjacima, svakako je dobro otvoriti nekoliko košnica za koje se smatra da su po nečemu karakteristične, kako bi se stekao uvid u njihovo stanje, a time i neki približan uvid u stanje na celom pčelinjaku. Činjenica je da znatan broj pčelara dodaje pogače preventivno, da prethodno nisu prokontrolisali da li za tim ima stvarne potrebe. Nesumnjivo je da u nekim slučajevima pogače mogu da spasu društvo od stadanja od gladi, ali treba znati da se taka stradanja ne dešavaju tako često ako se društva iole dobro pripreme za prezimljavanje. Iako se najčešće misli da dodavanje pogača ne može da šteti, ono ipak može da ima više štetnih posledica. Pčele se više iscrpljuju pri uzimanju pogače nego sirupa jer moraju da luče poseban enzim za otapanje i preradu čvrstih materija iz pogače. Takođe, samo postavljanje pogače ih izaziva da je uzimaju, one to čine nevezano od toga imaju li u ramovima dovoljno hrane ili ne. Znači ako su pčele potrošile pogaču, to ne znači da nisu imale dovoljno hrane. Veoma važna posledica stavljanja pogača, koja se skoro sasvim zanemaruje je da se time štedi hrana u plodištu košnice. To na prvi pogled može da izgleda dobro, međutim treba se zapitati gde će pčele da razvijaju novo leglo i u kolikoj meri, ako se ramovi na kojima se klube nalaze puni meda. I na kraju treba pomenuti da pogača ne može da spase neko isuviše slabo društvo, koje je u drastičnom opadanju broja pčela, kod koga pčele jedva pokrivaju malo leglo i pri hladnom vremenu često ne mogu da dohvati pogaču koja je iznad. Ako se pri otvaranju košnica primeti da u nekima nema legla, dok u drugima ima, najbolje je ne izvoditi prerane zaključke o tome imaju li maticu ili ne i ipak sačekati još neko vreme da se to još jednom proveri. Iskusni pčelari će lakše i sigurnije to da procene i pri prvom pregledu a za primer eventualnih pokazatelja da u ovo doba u košnici nema matice možemo da pomenemo prisustvo većeg broja "zvončića" koje su pčele izgradile na praznom radiličkom saću. Takođe, znaci mogu da budu i pojačano specifično lepezanje pčela i specifičan zvuk. U slučaju da se proceni da hrana nije na dohvatu pčelinjeg klubeta, najbolje što pčelar može sada da uradi je da ramove sa medom iz te ili neke druge košnice, koji su eventualno stajali na strani, sada postavi odmah uz samo klube. Idealno bi bilo da se takvi ramovi stave neposredno uz ramove sa leglom, sa jedne i druge strane legla. Time se obezbeđuje da zimsko klube ima hranu koja mu je dostupna. Za vreme toplijih dana pčele će izletati iz košnica radi sakupljanja prvog nektara i polena ali i radi sakupljanja vode, pa je potrebno da se obezbedi voda - pojilica što bliže pčelinjaku ako nema nekog prirodnog izvora, rečice ili slično. Sada je vreme da se završe svi glavni pripremni poslovi za narednu sezonu koji eventualno nisu ranije urađeni: topljenje voska i zamena za satne osnove, izrada i priprema ramova ili čišćenje i žičenje već korišćenih, čišćenje hranilica i drugo. Pčelari koji nameravaju da uvećavaju broj pčelinjih društava treba da na vreme naruče i nabave košnice, da ih pripreme i ofarbaju. Sada treba nabaviti i šećer za prolećnu prihranu pčelinjih društava - obično je to oko 4-5kg po košnici. Na vreme treba nabaviti i materijal za gorenje u dimilicama. Februar je pogodan za sadnju medonosnog drveća i žbunja pa se savetuje da svaki pčelar posadi bar po neku novu sadnicu, na svom pčelinjaku ili u neposrednoj blizini.
|