Posle pravih zimskih temperatura u januaru, krajem januara i početkom februara se najavljuje otopljenje tako da se može očekivati masovno izletanje pčela na pročisne letove.

U ovom mesecu je realno da se očekuje pojava novog legla, ustvari moguće je da se ono pojavilo još u drugoj polovini januara. U svakom slučaju može se smatrati za pravilo da je za društvo bolje da se prvo leglo javi nešto kasnije. Pojava legla uzrokuje i veću potrošnju hrane, veće iscrpljivanje starih pčela, što za posledicu može da ima njihov kraći životni vek a pčelinja društva su na to najviše osetljiva krajem zime, kada se obavlja smena generacija pčela. Na jednoj strani, očigledno da su društvu potrebne nove, mlade pčele, ali ako to dolazi sa suviše naglim uginjavanjem starih, u društvu mogu da nastupe vrlo nepovoljne promene koje mogu značajno da uspore dalji razvoj.

Kao što je pisano u izveštaju za januar, u uslovima gde je prošle godine bila slaba letnja paša prosečna snaga pčelinjih društava je oko 4 ulice pčela, dok tamo gde su bili bolji uslovi i pčele bolje negovane, društva su jača, imaju 5 pa i više ulica pčela.

Visibabe su procvetale već sredinom i u drugoj polovini januara a sada će početi cvetanje leske. Cvetanje ostalih biljaka će mnogo zavisiti od temperature koja u ovom mesecu može mnogo da variraju, tako da su prognoze nezahvalne. Naredne biljke po redosledu cvetanja su dren, vrba iva, na planinama crnjuša .- zimocvet.

Radovi na pčelinjaku

Kada dođe do najavljenih otoplljenja treba obići pčelinjake i uraditi letimični pregled košnica.

Zavisno od toga kakvo se stanje zatekne u košnici, pregled može da se sastoji samo u otvaranju košnice i vizuelnoj kontroli bez podizanja ramova a može da uključi i vađenje po nekoliko ramova radi sticanja tačnijeg uvida u zalihe hrane, kao i neke manipulacije sa ramovima.

Podrazumeva se da se tako rana otvaranja košnica ne mogu smatrati u primere idealne pčelarske prakse i da ne bi trebalo da budu pravila, ali za realne uslove kada mnogi pčelari ne pripreme najbolje društva za zimovanje i kada većina nekritički prihvata stavljanje pogača, dobro je ukazati na svrhu i obavljanje ovako ranog pregleda. Uz to, treba imati u vidu da je on zasnovan na vremenskoj prognozi koja nagoveštava relativno visoke temperature na samom početku meseca, što je povoljno za otvaranje košnica. Da nije tako, otvaranje se ne bi savetovalo, osim u nekim krajnje nepovoljnim situacijama u košnicama.

Ako primeti da je klube otišlo sasvim u stranu košnice, dobro je da sa te strane stavi bar jedan ram sa medom, koga verovatno ima na drugoj strani košnice i zatim da postavi ostatak ramova na kojima su pčele, u rasporedu kakav je bio. To važi za slučaj da je stanje na tim ramovima relativno normalno - da ima pčela, meda, prostora za leglo... eventualno može se videti i leglo ako je započeto negovanje. Ukoliko nije takav slučaj a temperature su preko 12-13 stepeni, ako se u klubetu nađe neki loš ram, na primer bez hrane, loše saće, takav ram se može pomeriti na stranu, iza rama sa medom, iako na tom ramu možda ima i pčela. Znaći klube se može i rasturiti ako se proceni da su temperature takve da pčele mogu da se vrate na prostor gde je glavnina klubeta. Nekada je praktičnije da se pri takvim temperaturama pčele jednostavno stresu na satonoše, a ram postavi negde na stranu.

Ukoliko još nije počeo razvoj novog legla i ukoliko klube zahvata ramove sa relativno dovoljno hrane, savetuje se da se ne rade neke manipulacije sa ramovima pri tom prvom otvaranju. Verovatno se može očekivati da posle tog otopljenja nastupi hladan talas tako da pčele treba ostaviti da i dalje miruju. Znači ovo prvo otvaranje iskoristiti da se ukaže samo najnužnija pomoć nekim društvima za koje se proceni da bi na neki način bila ugrožena.

Pčelarima koji olako ili po navici pribegavaju stavljanju pogača treba preporučiti da ovako povoljne temperaturne prilike iskoriste da najpre pogledaju stvarno stanje u košnici. Dosta je rano pa verovatno u košnicama i nema legla ili samo možda po malo na 1-2 rama, ali to sada nema potrebe ni gledati, niti podizati te ramove iz samog centra klubeta. Ali zato se savetuje da se pogledaju ramovi skraja klubeta, sa pčelama, i da se vidi šta je na njima. Ako nema dovoljno hrane bolje je da se privremeno uklone negde na kraj, iza meda a na njihovo mesto postave ramovi sa medom ali i relativno lepim saćem, da budu pogodni za leglo kada pčele potroše med. To je najbolja pomoć pčelama. Kada se to uradi ako pčelar baš insistira na stavljanu pogača, može to da učini, mada za to tada verovatno i nema potebe.

Tog otvaranja košnica mogu da budu oslobođeni pčelari koji su stvarno dobro pripremili pčele za zimu i koji imaju jaka, zdrava društva sa obiljem hrane. Takva dobro spremljena društva mogu da se pregledaju možda tek u drugoj polovini marta. To bi moglo da se odnosi na primer LR košnice gde su društva zazimljena u dva nastavka i gde je klube u gornjem nastavku koji je prepun hrane. Takođe može da se odnosi na LR košnice gde je plodište samo u jednom nastavku ali zato imaju i polunastavak pun meda kao magacin hrane. Kod DB košnica, primer takve koju u ovom mesecu nije potrebno pregledati je ona koja je jesenas bila prepuna hrane, sa ogromnim mednim vencima i sa dosta pčela. Treba naglasiti da je ključni uslov da se košnica ne otvara i ne pregleda u februaru to da pored obilja hrane ima i puno pčela. To zato jer se često dešava da ako društvo iz nekog razloga izgubi značajniji deo pčela, bez obzira što u košnici ima obilje hrane, takvom društvu je neophodna pomoć pčelara. Ona se najčešće sastoji u jakom sužavanju gnezda, kako bi med bio na dohvatu tako oslabljenom društvu.

Krajem meseca, ako nastupe značajnija otopljenja, može se raditi ponovni pregled a ukoliko bude hladno, to se ostavlja za mart. Cilj tog pregleda bi bio da se utvrdi da li je u društvima počelo negovanje novog legla, da li imaju matice i hranu. Tom prilikom savetuje se da se uradi sužavanje pčelinjeg gnezda, znači da se iz sredine gnezda izvade prazni ramovi i da se ostavi obično samo 3 rama na kojima je počelo ili će da se proširi leglo, a odmah do njih staviti ramove sa dosta meda i polena sa obe strane, koji će praktično privremeno da blokiraju klube. Kod društava koja tada imaju 6 ili više ulica pčela u sredini se eventualno može ostaviti i 4 rama, ali i na njima je potrebno da bude nešto meda, a sa obe strane postaviti ramove sa mnogo meda. Ako i nema punih ramova sa medom, onda se daju i oni nepuni, ali se preokreću tako da do klubeta sa pčelama bude strana sa puno meda.

Ako se primeti da u nekoj košnici nema legla, dok za razliku od toga u svim drugim ima, vrlo je moguće da to društvo nema matice. Ono može da ispoljava i druge znake - da pčele lepezaju sa podignutim zatkom, da ima malo tragova proliva po saću i satonošama, da sa saću ima izgrađenih početaka "zvončića", prirodnih osnova za matičnjake. Takva društva treba spojiti sa drugima koja imaju maticu, najbolje preko novine. Drugo rešenje je da se društvo rasturi i ramovi sa pčelama razdele u druge košnice. Ako je toplo vreme ti ramovi eventualno mogu da se postave na kraj košnice gde se dodaju i pregrade listom novina, da se olakša spajanje pčela.

Treba unapred pripremiti pojilice da se postave na pčelinjaku čim pčele počtnu da izleću da imaju vodu na nekom osunčanom mestu.

Ako se planira menjanje mesta košnica na istom pčelinjaku treba sačekati da se to radi posle dužeg perioda neizletanja, mada je i tada moguće da su pčele zapamtile prethodan položaj košnice i da se tamo vraćaju. Zato je dobro da se pri pomeranju košnice na istom pčelinjaku, sa starog mesta uklone i postolja.

Ostali radovi

Nova aktivna pčelarska sezona će veoma brzo da počne tako da je sada krajnje vreme za pripreme, što uključuje planiranje, nabavke, ugovaranja, radove u radionici i drugo.

Dobro je da se pregleda medišno saće u magacinima, da se utvrdi stanje i u slučaju potrebe da se preduzmu odgovarajuće mere. S obzirom na toplo leto i neobično toplu jesen, uslovi za razvoj voštanih moljaca su bili veoma povoljni pa su neki pčelari već ranije primetili da ima saća koje su moljci oštetili. Takvo oštećeno saće je najbolje da se pretopi, ali ako se radi o sasvim malim oštečenim površinama onda se ti komadi mogu odseći a saće sačuvati i kasnije koristiti.

Na samom početku februara, 1. i 2. na beogradskom sajmu se održava državni pčelarski sajam, sa prodajom košnica, pribora, opreme, literature, satnih osnova i dr. Nemački pčelarski stručnjak dr Ralf Buhler će održati predavanje o varoi i tretmanima protiv varoe.

Dopunu radova za februar može se pogledati na linku Dopuna radova za februar.