Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
FEBRUAR 2022 U januaru smo, sa izuzetkom početka meseca, imali pravu zimu. Pčelinja društva mirno zimuju. Neki pčelari koji su početkom januara otvarali košnice javljaju o prisustvu legla, ali ne može da se kaže da je to bila opšta pojava. Sve zavisi od lokacije, klimatskih prilika, a isto tako od prethodnog stanja pčelinjeg društva, starosti i genetike matice i dr. Bilo bi idealno da u košnicama još nije počinjao razvoj legla. Ukoliko jeste, moguće je da je negovanje legla kasnije prestalo i da postepeno rađaju nove pčele. Za jaka društva negovanje malog legla u jeku zime nije tako veliki problem ali za slaba to može da bude veliko opterećenje i da vodi u povećanu iscrpljenost pčela. Što se tiče hrane, ukoliko su društva pravilno pripremljena za zimu, ne treba sumnjati da u košnicama nema dovoljno hrane. Ne možemo da znamo kako će vreme biti u februaru. Za naše uslove i pčelinja društva koja večinom nisu jaka ušla u zimu, idealno je da prvi deo februara bude relativno hladan a zatim da postepeno nastupa sve toplije i toplije vreme, bez vraćanja hladnih perioda. Po zvaničnoj prognozi ruskih meteorologa, za evropski deo Rusije, kome je i Srbija relativno blizu, najavljuje se da bi februar mogao da bude znatno topliji od prosečnog. Počev od 10-11. februara pa tokom sredine meseca se očekuje najtoplije vreme a zatim nešto hladnije ali i dalje toplije od prosečnog za to doba godine. Po nekoj ranijoj prognozi tih meteorologa, i za mart se predviđa temepertura znatno viša od prosečne. To bi moglo da znači sezonu koja ide normalnim tokom ali je relativno rana. Radovi
na pčelinjaku Dok ne otopli i pčele ne počnu da izleću nema potrebe otvarati pčelinja društva. Kao što je i ranije savetovano na ovom sajtu, ne savetuje se "preventivno" dodavanje pogača - to treba raditi samo u slučaju krajnje potrebe, što se ređe dešava. Ne treba da zavarava ako pri otvaranju košnice na satonošama vidimo puno pčela - to nikako nije pouzdan znak da u košnici nema hrane. Ako tokom meseca dođe do otopljenja, kako je gore najavljeno kao mogućnost, dobro je da se poseti pčelinjak i vidi da li pčele iz svih košnica izleću i u kakvom je stanju pčelinjak spolja gledano. Ako se na primer vide neki znaci da su u košnicu ulazili miš (izmrvljeno saće na poletaljci, nekada i izmrvljeno drvo) ili rovčica (delovi tela mrtvih pčela), tada košnicu treba otvoriti, videti šta se dešavalo i uraditi šta je potrebno. Ostaci mrtvih pčela mogu da se zapaze i u slučaju da ptice sleću na poletaljku i jedu pčele. Ako je u košnici bio grabež, leto i poletaljka mogu da budu umazani komadićima i mrvicama voska pomešanim sa medom - na nek inačin "prljavim". U slučaju da se pregled radi nešto kasnije u februaru, moguće je da u košnici ima manjeg legla i na nekoliko ramova (obično 2-3). Veoma dobra mera koju pčelar tada može da uradi je da u sredinu klubeta ostavi te ramove sa leglom a odmah do njih, sa obe strane, postavi po ram sa medom, što puniji i sa što lepšim- pravilnijim saćem. Ostale ramove rasporediti iza njih - spolja u odnosu na taj deo klubeta. Poželjno je da u tim ramovima ima i polenovog praha ali ključno je da ima meda - za prah će pčele same da se snađu pošto će sa otopljenjem ubrzo da svetaju leske, dren i drugo rano prolećno drveće i bilje. Uloga tih ramova sa medom je i da ograniće preveliko dalje širenje legla na stranu. Cilj je dakle da se u doba dok broj pčele još uvek stagnira ili možda i opada, leglo ograniči na samo 2-3 rama i da se podstakne širenje legla u okviru tih ramova a ne na stranu, kao "harmonika". Napominje se da opisano sužavanje klubeta ima smisla samo ako u košnici prisutno leglo - ukoliko nije treba sačekati po razvoja legla bar na 2 rama. Za podsticanje razvoja legla u proleće veoma je dobra mera da se radi delimično otklapanje ili bar razgrebavanje mednih venaca na ramovima sa leglom. U suštini, to se obično radi u martu, kada otopli a dok još nema većeg unosa nektara iz prirode. Ako tokom ovog februara znatnije otopl tokom više dana, to može da se radi i tada. Naravno, to sme da se radi samo ako je podnjača drvena - obična a ne kod žičane podnjače. Takođe, treba u početku otklapati samo po malo, kako ne bi mnogo meda curelo na podnjaču i ostalo neiskorišćeno, usled na primer kasnijih hladnih dana i da se ne iza zove grabež. Dakle, voditi računa i o vremenskim uslovima, snazi društava i dr. Onima sa manje iskustva u tome savetuje se da za početak i ne otklapaju med, eventualno samo malo zagrebu vence pčelarskim nožem. Skreće se pažnja manje iskusnim pčelarima da u to vreme nikakvo preokretanje pojedinih ramova sa leglom ne sme da se radi (radi "ukrštanja"), kao ni proširenje legla. Kada govorimo o preokretanju, treba ukazati da se dešava da se zimsko klube formira ne na prednjoj strani košnice, kako je uobičajeno, već na zadnjoj. Ako sada naiđemo na takav slučaj, sasvim je ispravno i savetuje se, da se svi ramovi sa leglom zajedno preokrenu za 180 stepeni tako da budu bliže letu, gde je više svežeg vazduha i gde će biti bolja mikroklima. Ispravke ćemo isto da radimo i u slučaju da vidimo da se na primer pčelinje klube sasvim prebacilo na jednu stranu košnice i da mu je med sa druge strane ostao dalek. Treba se držati toga da se ramovi na kojima je pčelinje klube i pre svega- leglo, postavljaju u pravcu leta - donjeg ili ako postoji i gornje (što je poželjno) onda i gornjeg. Pčelari sa velikim brojem košnica obično izbegavaju ovakve gore opisane radove, posebno otklapanje meda, što je razumljivo ali ipak ne znači da i oni to ne mogu da rade ako samo postoje uslovi koji su gore navedeni. Ovakvi radovi predstavljaju neku maksimalnu aktivnost pčelara u ovom periodu, pa ne treba shvatati da su oni sada neophodni. Ako su pčelinja društva bila iole dobro spremljena za zimovanje, ona će se razvijati sasvim dobro i bez ikakvih radova u ovom mesecu. U tom slučaju, ako nastupi značajnije otopljenje, košnice mogu da se otvarajuda se izvrši provera prisustva matice i postojanja normalnog legla. Praktično, nikakva razmeštanja ramova ne moraju da se vrše ako se teži tome da se što manje radi oko pčela ili ako vremenske prilike i uslovi rada nisu povoljni. Ako se pri pregledu ustanovi da u nekoj košnici nema legla, to može da ukaže da nema ni matice, ali nije siguran znak za to - možda je matica dobra ali još nije počela leglo, ili pak može da bude bolesna. Ako sa maticom nešto nije u redu (to može da se vidi i ako npr. ima previše trutovskog legla), maticu treba naći i izvaditi i društvo spojiti preko novine sa nekim drugim. Košnice u kojima su pčele stradale treba zatvoriti kako se ne bi desio grabež. Kada otopli i pčele počnu da izleću, treba na pčelinjaku postaviti pojilice sa čistom vodom. Pošto sezona praktično već počinje, sada se rade svi važni poslovi pripreme koji do sada nisu urađeni - pripremanje ramova, saća i drugog što je potrebno. Kada se otopi sneg, mogu da se sade sadnice medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i okolini. Pčelari koji žele da seju neko medonosno bilje (facelija, kokotac i dr.) treba da na vreme pripreme zemljište. Pošto facelija cveta već približno 45 dana posle setve, da bi cvetala na primer u junu treba je sejati oko sredine aprila ili nešto kasnije.
|