Krajem januara srednje dnevne temperature su bile više od 5 stepeni tokom više dana i to znači da je krenula vegetacija. Za kasnije se najavljuje ponovo hladnije vreme pa će razvoj vegetacije da zastane i da ponovo započne pri narednom otopljenju. Po tome, verovatno ćemo do sredine februara da imamo cvetanje leske, a dalje će zavisiti od temperatura u februaru. Pčelinja društva su relativno dobro, koliko je to moglo da se uoči iz nekoliko pregleda na različitim pčelinjacima u centralnom delu Srbije. Stanje je u suštini slično kao što je opisano za januar. Pčelari su tokom januara počeli sa dodavanjem pogača, ali to je pre svega iz bojazni za zalihe hrane i ne znači da su pčele zaista ostale bez hrane. Kada ne neguju leglo pčelinja društva troše mnogo manje hrane pa ako su iole dobro zazimljena, hrana u ovo doba ne treba da bude problem.

Može da se očekuje da pčelinja društva počnu sa odgajivanjem legla već početkom februara, u nekim krajevima i ranije, još krajem januara.

Radovi na pčelinjaku

Za vreme toplijih dana dobro je da se obiđu pčelinjaci i osmotri da li pčele izleću i kako se ponašaju. Obratiti pažnju na poletaljke, kao i na zemlju ispred košnica. Ako ima veći broj mrtviih pčela ili pak izmrvljenog voska, to može da znači da nešto nije u redu i takvu košnicu možemo da otvorimo i pogledamo. Mrtve pčele ne moraju da znače kompletno stradanje društva, već mogu da predstavljaju samo stradanje starih i iznurenih pčela, što je najčešći slučaj. Mogu da budu znak da je tu bila grabež i da je zbog toga deo pčela stradao. Ako ima isitnjenih delova tela pčela, onda je obično reč o rovčici, koja se hrani pčelama. Isitnjeni delovi pčela na krovu košnice može da znači da su ih hvatale i jele ptice. Izmrvljen vosak na poletaljci ili na zemlji može ukazuje da je ulazio miš, a ako je sitno izmrvljen (male količine) i leto malo umazano medom to je može da govori o grabeži, bilo aktivnoj bilo tihoj.

Ako nema neke posebne potrebe, košnice ne treba otvarati sve dok ne počne veće otopljenje, u smislu dužih perioda sa dnevnim temperaturama preko 10 stepeni. To možda može da se dogodi već u drugoj polovini februara, eventualno početkom marta. S obzirom da se očekuje da se prvo leglo pojavi pre toga, pri otvaranju košnica krajem februara verovanto će biti po 2-3 rama manjeg ili većeg legla u košnici, zavisno od snage društva i klimatskih uslova, kao i vegetacije. Vrlo jaka društva mogu tada da imaju i više ramova legla ili veće leglo. Tada je korisno otvoriti košnice i uraditi prvi pregled, koji ne treba da bude detaljan. Poželjno je da temperatura bude preko 12-13 stepeni. Dovoljno je utvrditi da li je sa društvom sve u redu, ima li legla i kakvo je stanje sa hranom. Radi toga nije potrebno podizati sve ramove a obično se počinje sa ramova sa strane klubeta.

Ne treba se previše plašiti otvaranja košnica i vađenja ramova po ovakvom vremenu jer leglo ne može tek tako lako da strada, a približavanje rama sa medom je velika pomoć pčelama. Jeste da se na neko vreme poremeti temperaturni režim u košnici ali pčele to ipak relativno brzo poprave. U suštini, za leglo je mnogo opasnije otvaranje košnica i vađenje ramova leti, po veoma toplom vremenu, kada leglo može veoma brzo da strada usled isušivanja, sunčevih zraka i toplote.

Kod procene količine hrane treba imati u vidu dva pokazatelja. Prvi je količina hrane u mednim vencima na ramovima sa leglom. Drugi je količina hrane na ramovima sa strane legla. Za pčele je važno i jedno i drugo, s tim da je odlučujuće koliko je klube udaljeno od te hrane. Ako je leglo u prednjem delu rama i društvo slabo (malo klube) ono verovatno ne može da pri hladnom vremenu dohvati hranu koja je u mednim vencima na kraju ramova sa leglom. Za takve slučajeve ogromnu pomoć od strane pčelara predstavljalo bi približavanje ramova sa medom uz samo klube, odnosno uz leglo i to sa obe strane. To je idealna pomoć, mnogo bolja i efikasnija nego ako se stavljaju pogače. To se i savetuje da se radi pri ovim ranim pregledima košnica. Time se ujedno i ograničava dalje širenje legla na susedne ramove. Mnogo je bolje da sada pčele imaju leglo na manjem broju ramova. Pri tom radu, ako se primeti da u mednim vencima na ramovima sa leglom ima dosta meda, dobro je da se za sada po malo otklopi med, kako bi se stimulisalo trošenje i time ujedno pravljenje prostora za novo leglo - izbegavanje blokade legla.

Ukoliko ove opisane mere ne mogu da se sprovedu, onda radi pomoći pčelama da ne ostanu bez hrane mogu da se daju pogače.

Ako je neko društvo stradalo, košnicu treba zatvoriti da se ne izaziva grabež, ali ako je grabež aktivan, onda je najbolje da se ne zatvara već da se samo povade svi ramovi, da košnica ostane prazna.

Ako u nekoj košnici nema legla dok na primer u svim drugima ima, to može da znači da nema matice ili da sa njom nešto nije u redu. Može da se sačeka 5-10 dana i ponovo pogleda. Pri ponovom pregledu ako i dalje nema legla eventualno može da se stavi ram sa sasvim malo otvorenog legla iz neke druge košnice kao kontrola. Ako nemaju maticu, počeće da prave matičnjake. Njih svakako treba porušiti i društvo spojiti sa nekim normalnim društvom, pošto u ovo doba nema šansi za normalno odgajivanje i oplodnju matice.

Sa toplijim danima na pčelinjaku treba postaviti pojilice sa vodom na sunčanom mestu. Vodu malo posoliti kuhinjskom ili morskom solju.

Ostali radovi

Pčelari koji nisu do sada uradili osnovne pripreme za novu sezonu trebalo bi da nastoje da to sada urade - da pripreme ramove, satne osnove, da nabave materijal za dimljenje, šećer za prihranjivanje i dr. Ako vosak nije istopljen to treba što pre učiniti.

I dalje važi savet za sadnju medonosnih biljaka na pčelinjaku i u okolini. Ako se planira setva nekih medonosnih biljaka (facelija, slačica i dr. ) treba pristupiti pripremi zemljišta.