Radovi na pčelinjaku  

Obavezno obići pčelinjake i prvo osmotriti ima li možda nekih spoljašnjih znakova da nešto nije u redu (stabilnost postolja za košnice, ispravnost krovova, stanje na poletaljkama...).

Nije potrebno niti preporučljivo još sada posebno utopljavati košnice. Ako već ima nekog utopljavajućeg materijala, proveriti da li je suv i u slučaju potrebe zameniti suvim. Utopljavanje inače može da predstavlja korisnu meru ne direktno za same pčele, već pre svega za sprečavanje kondezacije. Treba imati u vidu da je mikroklima svake košnice specifična, na šta utiče i više spoljnih faktora, pa se ni jedan zaključak ne može izvoditi olako. Oni pčelari koji imaju podnjače sa žičanom mrežom, mogu ih slobodno i dalje ostaviti otvorenim, da ne bi podsticali razvoj legla.

Ukoliko na letu ima mrtvih pčela, očistiti ih da ne zatvaraju ulaz. Oni pčelari koji nisu ostavili dovoljno hrane u košnicama moraće da naprave ili kupe pogače od šećerno mednog testa i da ih daju pčelama.

Košnice otvarati samo ukoliko je potrebno. Može se otvoriti nekoliko košnica na pčelinjaku radi sticanja uvida u stanje ostalih pčelinjih društava. Ne treba odmah da zabrinjava ako se vidi da su pčele na primer izašle na satonoše, to ne znači uvek da nemaju hrane, odnosno da su medni venci potrošeni. Može se na primeru jedne košnice pogledati o čemu se radi (podići ramove) pa ako zaista nema hrane, onda staviti šećerno medno testo ("pogače").

Ako vreme bude povoljno za otvaranje (iznad 12-13 stepeni), može se neki ram sa više meda primaći uz samo pčelinje klube, a prazan ram odmaći. Napominjemo da to treba raditi samo u slučaju potrebe, a toplo vreme može biti olakšica, inače je sve to nepotrebno uznemiravanje i stres za pčelinje društvo.