Ova godina je povoljnija od prethodne i to ne samo kada je u pitanju bagremova paša. Tokom cvetanja bagrema u brdskim krajevima je bilo lepo vreme, pa su i pčelari iz tih krajeva konačno imali lepe prinose meda, ponegde i vrlo visoke. Posle završenog cvetanja bagrema se nastavio unos sa drugih paša. Neke od tih paša su dale i med za vrcanje, kao kupina, livade, tamo gde ih je bilo u izobilju, a lepu podsticajnu pašu tamo gde su manje zastupljene. Nedovoljno padavina u toplijim krajevima (primorje) uslovilo je vrlo slabo medenje i lošije stanje pčelinjih društava.

Sada počinje paša na suncokretu, ali on daje dobre prinose samo na posebnim tipovima zemljišta, u Srbiji je to u Vojvodini. Na planinama još ima livedske paše, a u blizini šuma se može pojaviti medljika. Već je bio primetan manji unos medljike u junu a u slučaju pogodnih uslova, u julu i avustu se mogu očekivati i veći unosi. Medljika se ne javlja redovno svake godine. Najčešće se radi o hrastovoj medljici a u krajevima gde ima jelovih i smrčevih šuma, pojavljuje se i veoma kvalitetna medljika sa tih četinara.

Tokom juna rojenje je bilo dosta izraženo a posebno na pčelinjacima sa snažnim pčelinjim društvima, koja su dobro prezimela i brzo se razvijala. Na nekim pčelinjacima je bilo dosta masovno. Pčelinja društva su rojenjem promenila matice, jer su stare matice izletale sa rojem pa se od tih društava naredne godine može očekivati dobar razvoj.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji nisu vrcali med učiniće to ovog meseca a ukoliko su im pčele na nekoj paši, sačekaće do kraja meseca ili će vrcanje obaviti u avgustu. Izvrcane ramove treba vratiti pčelama na čišćenje isključivo pred sumrak, da se ne bi izazvalo preveliko uzbuđenje pčela i stvorila opasnost od grabeži, posebno u slučaju odsustva paše. Ako se primeti unos novog meda u te ramove onda treba sačekati sa njihovim vađenjem iz košnice dok se ta nova paša ne završi. Neki pčelari obično praktikuju da očišćena medišta skinu sa košnica odmah pri čišćenju ali da ostave po jedno da stoji do pripreme za zimovanje.

Novoformirane rojeve treba negovati prihranjivanjem, ako nema podsticajne paše, kao i dodavanjem satnih osnova. U julu će matice još uvek rado zalegati dodate satne osnove ali već u avgustu će radije zalegati starije saće, u kome je već negovano leglo a osnove će zalegati samo u slučaju dobrih paša. To treba imati u vidu radi pripreme društava za prezimljavanje.

Pčele sada intezivnije unose propolis u košnice pa se to može iskoristiti za sakupljanje tog veoma traženog pčelinjeg proizvoda. Za to se mogu iskoristiti razne specijalne mreže i rešetke, kao i plastična folija, koja se stavlja preko satonoša. Sa sakupljanjem se prekida krajem jula da bi pčele imale dovoljno vremena da sakupe propolis koji će ostaiti u košnici tokom zime i koji će doprineti boljem zdravlju pčelinjeg društva. Kasnije se propolis može jedino skidati sa medišnih ramova i nastavaka, kada se skinu sa košnica, pre stavljanja u magacine ili druga mesta gde će stajati tokom zime.

Najbolje je da se već sada izvrše delimični ili potpuni pregledi društava radi pripreme za prezimljavanje. To naravno ne važi ako su pčele i dalje na nekoj paši, kada ćemo sačekati da se ona završi. Pri pregledima treba oceniti kvalitet matice i ako je potrebno zameniti je na vreme. Pčelama ostaviti dovoljno meda za prezimljavanje. Kod LR košnica koje nisu na paši, već sada se može stimulisati prenošenje meda odozdo nagore time da se ramovi sa nešto meda ili lošiji ramovi ostave u donjem nastavku a u gornjem ramovi sa lepim saćem, polenom, sa oko 3-5 ramova legla. Gore se može staviti i neka satna osnova, usred legla, koju će matica zaleći. Takav raspored ramova ne treba kasnije menjati jer su se pčele već u velikoj meri pripremile za zimovanje, mogu se samo vršiti manje zamene koje ne remete stanje. Prihranjivanje radi dopune zimskih rezervi hrane se može obaviti i sada, i ne mora se čekati avgust. To je naravno i povoljnije, jer se manje iscrpljuju pčele radi prerade šećernog sirupa. Što se tiče iscrpljivanja pčela, neki smatraju da se pčele više iscrpljuju pri negovanju legla nego pri preradi sirupa.

Jul je mesec sa vrlo visokim temperaturama, pa je pčelama potrebno više vode, kako za negovanje legla, tako i za hlađenje košnice i održavanje mikroklime u njoj. Zato je voda neophodna u blizini pčelinjaka. Najbolje je naravno tekuća, sveža, ali će biti dobro ako se obezbedi i voda u nekim posudama, koja se redovno dopunjava i održava.

Krajem meseca se već mogu vršiti tretmani protiv varoe ako su skinuti medišni nastavci, ili, ako nisu, ako se koriste sredstva koja ne ostavljaju tragove u medu i saću. Svako otvaranje košnica i pregled ramova treba iskoristi da se stekne makar delimični uvid u zdravstveno i opšte stanje pčelinjeg društva: zaraženost varoom, kao i eventualno prisustvo drugih bolesti - krečnog legla, nozemoze, američke kuge.

Ostali radovi

Ako je vrcanje završeno, obavljaju se drugi poslovi koji slede: ceđenje meda, sipanje u tegle, stavljanje etiketa, sređivanje prostorija i dr. Medni poklopćići skinuti sa medišnih ramova se mogu stavljati u tegle i zalivati medom i tako nuditi na tržište. Ne treba stavljati poklopčiće tamne boje i sa starog saća. Mogu se i pretapati, u sunčanom topioniku, kuvanjem ili na pari, i prodavati odvojeno od drugog voska.

Pčele na paši treba obilaziti i po potrebi intervenisati dodavanjem medišta. Kod kuće, tople i suve dane možemo iskoristiti za bojenje košnica, popravku i eventualnu zamenu delova košnica.

Pčelari koji planiraju setvu perka, već bi trebalo da nabave seme i obave prve pripreme zemljišta, dok će setvu obaviti u avgustu ili početkom septembra.