U prvoj polovini juna uslovi za razvoj pčelinjih društava, nektarska i polenska paša bili su relativno povoljni. Prilično je bila rasprostranjena, doduše kao veoma slaba, negde samo simbolična, paša medljike. To sve je uzrokovalo da su u nekim krajevima pčelari vrcali manje količine livadskog meda ili medljike, posebno ako je to bilo pomešano sa ranijom bagremovom pašom.

Pčelinja društva u junu dostižu svoj maksimum razvoja, najjača su, ali na žalost ove godine taj maksimum snage je bio znatno niže nego uobičajeno. Veliki deo društava nije uopšte izašao u medišne nastavke, a što je još gore, nije popunjavao plodište. Što se tiče količine hrane u košnicama, to je variralo od prepunjenosti i blokade medom do skoro praznih košnica i društava na ivici gladi, zavisno od lokacije do lokacije, stanja društava, rada pčelara i dr.

Društva su ređe ulazila u rojevno stanje, ali se primećuje nešto veća zamena matica tihom smenom. U drugoj polovini juna na nekim pčelinjacime je mogla da se primeti po neka varoa, a ponegde pčelari javljaju i o pojavi pčela bez krila, što svakako zabrinjava i nameće potrebu za što hitnijim tretmanom protiv varoe.

Vrlo visoke u česti ekstremne temperature ne pogoduju normalnom razvoju pčelinjih društava, naprotiv, znatno otežavaju razvoj društava.

Radovi na pčelinjaku

Ako tokom juna nije urađen detaljniji pregled pčelinjih društava, savetuje se da se to sada uradi da bi se stekao realniji uvid u stanje pčelinjih društava u ovim veoma nepovoljnim i često i ekstremnim uslovima za razvoj. To ujedno može da bude pripremni pregled radi spremanja društava za prezimljavanje. S obzirom na veoma nepovoljnu sezonu, savetuje se da se ove godine glavni rad -pregled radi pripreme društava za prezimljavanje obavi ranije nego uobičajeno - u drugooj polovni jula ili početkom avgusta.

Preporučuje se da se samo veoma jaka i dobra društva zazimljavaju na punom broju ramova a sva ostala na nešto manjem broju, zavisno od njihove snage. To je radi toga da bi takva slabija društva mogla tokom zime i početkom proleća da klubetom dohvataju glavne zalihe meda sa obe stranbe klubeta. Radi toga, biće potrebno da se društvo svodi na 6-7 ramova, jaka društva na 8-9 ramova a slaba na 5 ramova. To znači da med (ram sa najviše meda) kod srednjih društava bude na prvom i šestom, ili sedmom ramu, a kod slabih na prvom i petom. Ramovi sa najlepšim saćem i najvećim leglom stavljaju se unutar tog prostora, savetuje se da se ne ostavlja više od 5 ramova sa leglom. Eventualni višak ramova sa leglom najbolje je staviti iza ramova sa medom, podrazumeva se da pčele pokrivaju i te ramove. U taj višak ramova spadaju ramovi sa lošim saćem, koji su namenjeni za kasniju eliminaciju bez obzira da li na njima ima legla ili ne. Prilikom procene količine šećera kojim treba prihraniti pčele treba se otijentaciono držati toga da po ramu u domenu klubeta bude oko 1,5kg hrane. Dakle, pri proceni količine hrane ne gleda se ukupan broj ramova u košnici već broj ramova predviđenih za zimsko klube - od glavnog meda do glavnog meda. Ukupan broj ramova može da bude veći od broja ramova predviđenih za zimsko klube.

Ako nema neke paše i posebno ako su društva slabija, medišne nastavke treba što pre skinuti i izvršiti tretman pčelinjih društava protiv varoe. Sada ima u prometu i nekih sredstava zaštite od varoe koja se mogu koristiti i kada se na košnici nalaze medišni nastavci.

Društvima koja imaju nedovoljne količine hrane dobro je da se u nekoliko navrata da šećerni sirup kako bi se napravile kakve-takve zalihe a kasnije, do sredine avgusta dohraniti do punih zaliha. Ako nema paše korisno je podsticajno prihranjivanje, na primer svaki drugi dan po 300-500ml sirupa. Sirup za podsticajno prihranjivanje može da se pravi u razmeri šećer : voda - 1:1 a za spremanje zimskih zaliha gušćim sirupom 3:2 ili 2:1.

Zbog velikih vrućina pojilice sa vodom treba redovno održavati i najbolje je da budu negde u hladu ali lako dostupne pčelama. Takođe redovno održavati i lovilice za osice i stršljenove.

Pčelari koji sele na suncokretovu pašu trebalo bi što pre da obezbede lokaciju i presele svoje košnice.

Kao vid zaštite košnica od prejakog sunčevog zračenja i temperature, idealno je da košnice budu u blagom hladu, a mogu da se postavljaju i neke veštačke zasene, mreže, granje i sl. Na krovove košnice može da se stavlja pokošena trava ili stiropor.

Ostali radovi

Ukoliko ima meda za vrcanje a to nije ranije urađeno, sada je vreme da se izvrca med.

Kada se medišni nastavci skinu sa košnica treba ih pregledati, eventualno sakupiti propolis i složiti nastavke na mesto gde će ostati do naredne sezone. Idealno je da sa donje i gornje strane naslaganih nastavaka budu žičame mreže, kao zaštita od glodara, moljaca i eventualnih drugih štetočina.