Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
JUN 2016
Posle neobično dugog perida cvetanja bagrema, koje je trajalo najmanje 3 nedelje a u većini krajeve centralne Srbije se produžilo i na skoro punih mesec dana, ne samo da ne možemo da se pohvalimo prinosima već možemo reći da je ovogodišnja bagremova paša u skoro svim krajevima i na najvećem broju pčelinjaka bila praktično katastrofalno loša. Razlozi tako dugog cvetanja su u tome što je na jednom istom području deo bagrema izmrzao (u vrlo ranoj fazi razvoja pupoljaka) pa su se kasnije razvili novi pupoljci i njihovi cvetovi su se pojavili posle precvetavanja cvetova iz pupoljaka koji nisu bili oštećeni mrazom. Tako se skoro na svakom stablu koje je bilo zakačeno mrazom dešavalo da ima obe vrste pupoljaka i da se cvetovi, najpre jedni pa posle drugi, zadrže neobično dugo. Zbog izraziue inverzije temperatura krajem zime i u rano proleće, u brdskim krajevima je bagrem ove godine cvetao skoro u isto vreme kada i u nižim a još je duže trajao tamo gde je bilo velike raznolikosti reljefa (potoci, osojne strane). Na žalost, ni posle tog perioda od mesec dana od ekstremno ranog cvetanja, vremenski uslovi se nisu mnogo popravili, pa je i u brdskim krajevima pčelama praktično bilo onemogućemo da sakupe ozbiljnije količine bagremovog meda. Još teža okolnost se desila u nekim krajevima gde je bilo i kasnog mraza, početkom maja, kada su uništeni cvetovi pa i lišće bagrema. Ima naravno slučajeva da na pojedinim pčelinjacima i u pojedinim košnicama bude meda za vrcanje ali to je često po cenu toga koliko meda ostaje pčelama u plodištu. Drugo, to je dosta povezano sa stanjem u kome su bila pčelinja društva, dešavalo se da slabija društva sakupe i znatno više meda za sebe, pa možda i nešto za vrcanje, nego jaka. Osobenost ove sezone je i da se pojavilo veoma masovno rojenje pčelinjih društava. Za uzrok toga se mogu smatrati relativno dobro prezimljavanje društava, lep rani prolećni razvoj, jaka rana prolećna paša i izostanak normalnih unosa sa bagremove paše, uz skoro neoprestano nepovoljno kišno i hladno vreme. Čini se kao da ove godine nismo imali sliku društava koja su se rojila kako smo obično navikli - prepunjeni plodišni nastavci, mnogo svežeg meda i polena. Ove sezone, često se dešavalo da društva koja su imala veoma mnogo legla i koja uopšte nisu bila blokirana u plodišnim nastavcima, zbog hladnog i kišnog vremena uopšte ne prelaze u medišne nastavke i ulaze u rojevno stanje. Krajem maja i početkom juna se može primetiti, da zbog i daljeg nepovoljnog vremena (mnogo kišnih dana) i košnicama nema mnogo otvorenog legla i da je zaleganje matica smanjeno. Takođe se primećuje i da su i zalihe polena uglavnom potrošene. Za ovu sezonu je takođe karakteristično vrlo veliko odgajivanje trutova, mnogo trutovskog legla. To je verovatno povezano sa masovnim rojenjem a takođe i sa tihim rojevnim nagonom, kada društva osete potrebu da pojačano neguju trutove i kada pčele izgrađujući saće na dodatim voštanim osnovama, izgrađuju trutovsko saće u pojačanoj meri ("kvare" postojeće osnove radiličkih ćelija i izgrađuju trutovsko saće). U prvi mah se i nije primećivala varoa u trutovskom saću ali početkom juna čini se da je ona sve masovnija u košnicama i da bi to moglo da pređe granice koje bi se mogle tolerisati u ovo doba, kada se obično još ne rade tretmani (kako je pogotovo bilo zadnjih nekoliko godina). Radovi
na pčelinjaku Zbog izuzetno slabe bagremove paše, najvažnije što je potrebno da pčelari urade je da pregledaju košnice i preduzmu odgovarajuće mere. Obično posle bagremove paše nije potrebno posebno pregledati pčelinja društva ali ove godine za to postoje dva posebna razloga. Prvi je veoma izraženo rojenje, koje se masovno javljalo, a drugi je izrazit izostanak unosa sa bagremove paše. Jednim pregledom se može steći uvid i u jedno i u drugo. Znak da je bilo rojenja u košnici je prisustvo progriženih matičnjaka, kojih je obično više, bar 5-6 a može ih biti i mnogo više i oni su najčešće raspoređeni po dnu rama, uz donju letvicu, uz bočne letvice ali i po vrhu rama, uz satonoše. Ukoliko je tih matičnjaka posebno veliki broj i ukoliko je u društvu osetno manje pčela i mnogo trutova, vrlo verovatno da je iz košnice izleteo i drugi roj - drugenac, sa više mladih matica. Dodatan znak je i vrlo malo legla. Neki put se ispred košnice mogu videti i mrtve mlade matice, to može da znači da drugenac nije izleteo već da se nešto drugo događalo (borba matica ili nešto drugo). Pri tom pregledu treba konstatovati zalihe hrane i ukoliko se utvrdi da su one nedovoljne, potrebno je preduzeti neke mere kako bi se povećale i društvima obezbedilo dovoljno meda. U cilju obezbeđenja zaliha meda može se sprovesti postupak kojim bi neka jača pčelinja društva obezbedila zalihe za druga. Radi toga, sa tih odabranih jakih društava treba skinuti medišne nastavke a na plodišta (nezavisno od tipa košnice) postaviti matične rešetke. Zatim staviti još po jedan prazan plodišni nastavak i u njega postavljati prazne izgrađene plodišne ramove, ili ramove u kojima ima nešto meda. Trebalo bi nastojati da saće bude pravilno izgrađeno. Na te košnice se postavljaju hranilice velikog kapaciteta (2-3 litra pa i više) ili više manjih hranilica i društva se intezivno hrane šećernim sirupom tokom više dana, uz povremene pauze, kako bi pčele preradile sirup, napunile ramove i bar deo prerađene hrane zaklopile. Sirup može biti i nešto gušći od razmere 1:1. Dobro je u sirup staviti malo limunovog soka i bar deo prirodnog meda (1kg meda na 10kg sirupa ili i više). To je najbolje raditi što pre, kako bi pčele na vreme preradile hranu, dok još u društvima ima mnogo pčela, dosta polena i neke tihe podsticajne paše u prirodi. Kada su ramovi napunjeni i spremni za dodavanje, mogu se raspodeliti po drugim košnicama. Na taj način možemo značajno da pomognemo posebno slabijim društvima, s obzirom da je pčelama mnogo teže da napune bočne ramove nego što bi stvarale medne vence na ramovima sa leglom. Bilo da se odluče da da obezbede i dodaju već pripremljene ramove sa medom ili ne, potrebno je i pojedinačno prihranjivati društva radi stvaranja mednih venaca. Radi toga, ako na košnicama postoje medišni nastavci trebalo bi ih privremeno skinuti ili eventualno spustiti ispod plodišnih, kako pčele ne bi u njih unosile prerađeni šećerni sirup. Prilikom pregleda pčelinjih društava ujedno ćemo izvršiti i potrebne intervencije. U slučaju da je iz košnce izleteo roj, treba utvrditi da li se izvela nova matica i da li normalno nosi. Ukoliko u košnici još nema otvorenog legla, može se sačekati još neko vreme (1-2 nedelje najviše) i ponovo proveriti. Radi kontrole, može se postaviti i ram sa otvorenim leglom iz neke druge košnice na kome će pčele povući matičnjake i odnegovati prisutno radiličko leglo ako nemaju maticu a odnegovaće samo radiličko leglo ako je imaju. Situacija ako u košnici dođe do prekida legla se može iskoristiti da se lakše eliminišu ramovi sa lošim saćem, mada, to bi trebalo raditi i bez obzora na to ima li ili ne prekida legla. Kod LR i Farar košnica postupak eliminacije lošeg saća je olakšan jer se ti lošiji ramovi mogu spuštati u donje nastavke, gde će se izvesti leglo koje je prisutno u njima a pčele će polako prenositi med iz tih ramova u gornje nastavke. Taj proces se može sprovesti za oko 3-4 nedelje, zavisno od zatečenog stanja, a najpotpunije se sprovodi ako se ramovi ostave tako do pripreme društava za prezimljavanja ili čak do narednog proleća. Ukoliko je situacija sa bagremovom pašom bila povoljnija, što je na žalost ove godne bilo izuzetno retko, treba odvojiti ramove koje ćemo izvrcati a ostatak meda ostaviti pčelinjem društvu, vodeći računa da im ostavimo što više prirodnog meda. Pčelari koji sele na suncokretovu pašu selidbu će obaviti već krajem juna. Sada je pogodno vreme za formiranje i prodaju rojeva, pa treba nastojati da se to obavi tokom ovog meseca. Moguće je i kasnije formiranje, posebno u uslovima ako ima neke prirodne paše i u slučaju da imamo oplođene matice. U junu je pogodno postavljati skupljače propolisa i krajem meseca ili sredinom jula možemo da ih uklonimo i odvojimo propolis. Pčele sada počinju intezivnije da donose propolis a kada im se oduzima propolis koji su sakupile u junu ne činimo im tako veliku štetu kao ako ga oduzimamo u avgustu. Sada se može vršiti i sakupljanje polenovog praha ali u umerenim količinama i uz vođenje računa da ga društva mogu dovoljno doneti i za svoje potrebe. Na pčelinjacima je potrebno obezbediti vodu na pojilicama, ako u blizini nema rečica, potoka ili drugih izvora čiste vode. Izgleda da je ove godine prosustvo stršljena i osica povećano pa je potrebno što pre postavljati lovilice za njih.
S obzirom na izuzetno lošu bagremovu pašu ove godine, pčelari kojima je to glavna paša bi trebalo da što pre nabave šećer kako bi mogli da prihranjuju pčelinja društva i obezbede im potrebne rezerve hrane. Pčelari koji nameravaju da sele košnice na neke druge paše, osim pripreme pčelinjih društava, na vreme treba da obiđu lokacije za selidbu, obave sve dogovore i poslove oko selidbe i sprovedu sve zakonski predviđene postupke. Na žalost, može se bez dvoumljenja reći da je procedura za selidbu koju zakon predviđa više nego komplikovana i da u suštini ne služi ni pčelarstvu ni pčelarima, pa ni široj zajednici, ali to predstavlja našu realnost. Sa radovima koji su savetovani pčelarima u junu prošle godine, možete se upoznati preko stranice jun2015.
|
|