|
|
|
Miljko
Šljivić, Predsednik SPOS-a (Odgovor na pitanja pčelara o mogućnosti kreditiranja pčelarstva)
KREDITIRANJE
Da bi došlo do razvoja pčelarstva potrebna su ulaganja finansijskih
sredstava. Kako pčelari nisu u mogućnosti da sami finansiraju razvoj
na skoro svim skupovima se postavlja pitanje: Ima li kredita za pčelare? Da
bi odgovorio na to pitanje došao sam do sledećih informacija:
Višegodišnje kredite za fizička lica, pa samim tim i za pčelare
ne daje niko. Takvih kredita za ulaganja u poljoprivredu odnosno pčelarstvo
nema. Komercijalne banke daju za fizička lica potrošačke kredite do
12 meseci sa kamatom oko 2% mesečno i visinom do jedne trećine plate,
ili na drugi način tri puta većom garancijom. Uslov je uglavnom da
korisnik ima tekući račun kod određene banke. Fond
za razvoj Srbije odobrava investicione kredite pravnim licima, što znači
preduzećima i pčelarskim zadrugama. Neke pčelarske zadruge već
koriste takve kredite. Ministar Veselinov upitan za kreditiranje u pčelarastvu,
uputio je na Fond za razvoj Srbije kao mogućnost kreditiranja. Ovi krediti
se odobravaju na osnovu “biznis plana”
podnosioca zahteva, gde se vidi opravdanost tih ulaganja. Sledeći uslov
dobijanja kredita je da se za odobreni kredit založi hipoteka koja je po
vrednosti tri puta veća od odobrenog kredita. Zatim fond odobrava 2/3
sredstava vrednosti investicije dok 1/3 obezbeđuje investitor. Kredit se
odobrava na period od 3 do 5 godina sa grejs periodom od jedne godine i godišnjom
kamatom od 5%.
Neka udruženja (Brus, Baljevac, Sjenica, Priboj ) su dobila donacije međunarodne
humanitarne organizacije ,,MERSY CORPS;;. Ova američka organizacija koja pokriva
jedan deo južne i zapadne Srbije ulaže u pčelarstvo po sopstvenom nahođenju
a na osnovu ,,biznis planova,, pčelara tih udruženja. NJihova ulaganja su
raznovrsna počev od pomoći u renoviranju škola, mostova, puteva,
ulaganja u prerađivačka preduzeća pa se našlo mesto i za pčelarstvo.
Ona pokriva određenu teritoriju i u okviru nje vrši izbor gde će da
ulaže. Organizacija će biti prisutna u našoj zemlji pet godina. U želji
da pčelarima pružim više podataka ja sam im se obratio još u aprilu
2002.godine. Moj zahtev je bio da objavimo kakve su mogućnost šire pomoći
pčelarima sa adresama i brojevima telefona gde se pčelari mogu
raspitati. Odbili su izgovorom da za pčelarstvo već imaju preveliki
broj i da će mnogi biti odbijeni, što se kasnije i desilo. Kada im
je postavljeno pitanje: ,,Zašto više ne ulažu u pčelarstvo,,? Odgovor je
glasio:,, To je visokorizična, a niskoprofitabilna delatnost,,.
|
|
|