Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
MAJ 2012
April je bio sa čestim padavina i hladnijim vremenom, pa pčele u nizijskim krajevima nisu mogle da najbolje iskoriste voćnu i drugu pašu. Krajem aprila je voćna paša praktično završena u nizijskim krajevima ali u brdskim još traje, pa će verovatno biti mnogo bolje iskorištena.Snaga pčelinjih društava veoma varira i verovatno se može reći da su generalno, društva jača nego što je to prosek za ovo doba godine. Izuzetak čine društva koja su bila zahvaćena nozemozom, ona se slabo razvijaju a deo takvih društava je umesto da se razvija, dodatno slabio pa i propadao tokom marta i aprila. Zbog većeg broja kišnih dana pčelinja društva su više trošila hranu nego što su uspevala da donesu ali ako su zalihe hrane bile dobre i ako su društva dodatno prihranjivana, unosi novog nektara su bili znatno vidljiviji. Mnogi pčelari su postavili medišta ranije nego inače i da su vremenski uslovi bili povoljniji, verovatno bi u medištima bilo više voćnog meda. Pčelari će ovo proleće pamtiti po mrazu koji je veoma oštetio bagremove pupoljke širom Srbije, a štete od mraza je verovatno bilo i u okolnim zemljama. Ne možemo imati iole precizniji uvidu u oštećenje bagrema praktično sve do početka cvetanja onog bagrema koji je preostao. Tada ćemo videti kolike površine bagrema su preostale neoštećene i kako će mediti. Pošto je bagrem veoma rasprostranjen i generalno govoreći, nije dovoljno iskorišćen, čak i da je ostalo samo 20-tak procenata neoštećenog, verovatno bi se mogla očekivati makar neka slabija paša a ponegde možda i prosečna, zavisno od broja košnica na tom terenu. Posle izmrzavanja regularnih pupoljaka, na drveću su se kasnije formirali novi pupoljci, koji su različite veličine, zavisno od nadmorske visine, kao i mikroklime. Sve u svemu, ove godine se može očekivati da će cvetanje bagrema duže potrajati jer će pupoljci koji su naknadno nastali kasnije da cvetaju. Kako će i koliko mediti, to se ne može unapred reći, ima pčelara koji smatraju da će mediti dobro, drugi tvrde suprotno. Nje isključeno da se i medju pupoljcima koji su naknadno krenuli pojavila neka razlika u razvoju, zavisno od vremena kada su pokrenuti i lokalnih uslova, a to bi se odrazilo i na dodatnu razliku u vremenu cvetanja. U svakom slučaju možemo očekivati da ćemo videti cvetove bagrema od prve polovine maja pa sve do kraja meseca, kao i u prvoj polovini juna. Prvi cvetovi bagrema koji nije bio oštećen od mraza verovatno su se već krajem aprila rascvetali u Makedoniji i drugim toplijim krajevima, kao i u uslovima vegetacije u velikim gradovima. U centralnim delovima Balkanskog poluostrva, prvi bagrem koji nije oštećen će verovatno procvetati oko 10-15 maja (pogledati komentar i korekciju ispod ovog pasusa) , Kasnije će cvetati onaj u brdima, kao i bagrem čiji su se pupoljci naknadno razvili. Izvinjavam se posetiocima zbog krupne greške u gornjem tekstu. Pisalo je da se predpostavlja da će u centralnim delovima Balkanskog poluostrva bagrem verovatno cvetati oko 10-15 aprila. Umesto "aprila" trebalo je da stoji "maja", kao što je sada ispravljeno. Medjutim, dogodilo se da je bagrem koji nije izmrzao procvetao mnogo ranije, već 1. maja a više će se rascvetati narednih dana. Na tako ubrzano cvetanje uticalo je veoma toplo vreme prethodnih dana, koje se nije imalo u vidu pri pisanju ovog kalendara. Jedan dan sa ovako visokim temperaturama unosi efektivnu sumu temepratura potrebnih za cvetanje neke biljke skoro kao 2-3 hladnija dana pa je tako cvetanje znatno ubrzano. Pokazalo se i da je ipak više bagrema ostalo neoštećeno nego što se to prvobitno smatralo. Osim toga, pupoljci koji su naknadno krenuli posle izmrzavanja sada su još krupniji i oni će procvetati kasnije. Uz ovako visoke temperature, oni bi mogli da procvetaju u centalnim delovima zemlje već sredinom maja.
Kao što je rečeno pri opisu stanja, neki pčelari su već tokom aprila postavljali medišta na košnice. U medjuvremenu, razvila su se i druga društva na pčelinjaku pa i na njih treba postaviti medišne nastavke. Čak i da paša bude slaba ili izostane, treba imati u vidu da su medišni nastavci sigurniji na košnicama nego u magacinu, gde su podložni delovanju voskovog moljca. Da bi se i eventualni manji unosi nektara bolje iskoristili, savetuje se da se novi nastavci ne podmeću ispod postojećih, kako se inače savetuje u normalnim godinama u prvom delu paše ili sredini paše, već da se stavljaju iznad postojećih. Ukoliko unosi nektara budu veći, pčele će ih deponovati i u gornja medišta a med će tako biti bolje koncentrisan po ramovima i bolje poklopljen. Drugi savet koji se može dati u godinama kada je unos nektara nesiguran ili se očekuje da bude slabiji, je da se plodišta mogu ostaviti i sa manje ramova (zavisno od tipa košnica) i ograničiti pregradnom daskom da bi pčela pre prešle u medišne nastavke i tamo deponovale nektar. Naravno, godine sa jako razvijenim društvima a slabijom glavnom pašom, mogu uzrokovati da društva kasnije budu sa malim zalihama hrane usled velike potrošnje, pa treba biti veoma oprezan pri eventualnom uzimanju ramova za vrcanje. Dobro razvijena društva treba iskoristiti za kasniju selidbu na neke druge paše, pa se treba informisati o tim eventualnim pašama, obići terene i pronaći lokacije. Drugi način iskorišćavanja jakih društava je da se formiraju rojevi, bilo za prodaju bilo za lične potrebe. Veliki broj pčelara će to verovatno i raditi, da nadoknade zimske gubitke, da uvećaju pčelinjake ili da prodajom rojeva dodju do dodatnih prihoda. Društva koja su bila nedovoljno razvijena s proleća, treba posebno negovati i dodavati satne osnove za stimulisanje razvoja. U slučaju da nema paše, ili do nastupanja paše, treba ih prihranjivati, a to posebno važi ako se dodaju voštane satne osnove. Obratiti pažnju na mogući nastanak rojevnog stanja, posebno kod jakih društava i posebno u slučaju kiša koje prekidaju pašu. Radi sprečavanja rojenja, može se pokušati odvajanje matice ispod matične rešetke (kod LR košnica) gde će se staviti više satnih osnova, a ostatak legla da se prebaci u nastavak iznad rešetke. I generalno, dodavanje satnih osnova na gradnju i razvoj legla može u nekoj meri pomoći sprečavanju rojenja, ali potrebno je pratiti ishod dodavanja, ako osnove ne budu zaležene već napunjene medom i polenom, mogu predstavljati blokadu širenja legla i dodatno uzrokovati rojenje. Pri pregledu društava, ako primetimo rojevne matičnjake ili matičnjake tihe smene, možemo ih iskoristiti za formiranje novih rojeva ili oplodnjaka za oplodnju matica. Treba izvaditi letvice leta, kako bi se povećala cirkulacija vazduha u košnicama, što je važno za isparavanje vode iz nektara. Kada se bagremova paša završi ne treba žuriti sa vrcanjem meda, a može se početi sakupljanje polenovog praha ili proizvodnaj matičnog mleča. Dobro je staviti i mrežice za sakupljanje propolisa, čime se dobija najčistiji propolis. Ukoliko
se pojavi višak ramova sa medom, polenom ili polupraznih, usled vadjenja
iz košnica i postavljanja satnih osnova, ako je saće kvalitetno, njih
možemo staviti u jedan poseban plodišni nastavak koga stavimo preko plodišta
na nekoj odabranoj košnici, gde će biti čuvani za kasniju upotrebu (za
rojeve, spremanje društava za zimu i dr.). Na toj košnici medišni nastavak
ćemo postaviti ispod tog dodatog plodišnog nastavka. Ukoliko nemamo dodatni
plodišni nastavak, kod DB košnica ga možemo formirati od dva prazna polumedišna
nastavka. Pčelari koji nameravaju da formiraju nova pčelinja društva pripremiće košnice, ramove i voštane osnove. U slučaju da nameravaju nabavku matica, dobro je na vreme ih rezervisati. Na drugoj strani, prodavci rojeva i matica nabavljaju ambalažu za rojeve, kaveze za matice i ugovaraju prodaju. Ramove sa voskom koji su izvadjeni iz košnica i odredjeni za pretapanje treba odvojiti i iz njih izvaditi vosak a ramove očistiti i dezinfikovati za eventualnu kasniju ponovnu upotrebu. Vosak je najbolje pretopiti što pre da bi se predupredio razvoj voštanog moljca. Sa radovima koji su savetovani pčelarima u maju prošle godine, možete se upoznati preko stranice Maj 2011.
|
|