Pred nama je mesec cvetanja bagrema, glavne pčelarske paše u većini krajeva Srbije, pa i šire, na prostorima bivše Jugoslavije. Iako se činilo da će bagrem procvetati u terminu srednjeg cvetanja, pa i nešto kasnije, visoke temperature tokom aprila su uticale da se cvetovi znatno brže razvijaju i tako, može se očekivati da ponovo imamo ranije cvetanje bagrema, od 5-10 maja u nizijskim predelima i oko 15 maja u brdovitim. Karakteristično je da na jednom istom terenu ima stabala koja će početi da cvetaju sa razmakom od 5 dana pa i više, što će uzrokovati da cvetanje traje duže.

Pčelinja društva su uglavnom dobro razvijena i spremna za pašu. Na to je dosta uticala i jaka voćna paša, kao i paša uljane repice, na kojima su pčele unele velike količine nektara i polena i dobro ispunile plodišne nastavke, pogotovo ako je pre toga obavljano i prihranjvianje. Snažna društva su na tim pašama donela i nešto meda za vrcanje ili pak dobre rezerve meda za sebe. Ipak, kao što je ranije pisano da su ovog proleća razlike u razvoju društava dosta velike i naglašene, izgleda da se na nekim pčelinjacima zamena zimskih pčela mladima dogodila sa kašnjenjem, pa se desilo da su društva koja su ranije bila relativno jaka, u aprilu ostala sa manje pčela. Isto tako, neka ranije relativno slaba društva su se oporavila i postala spremna za glavnu pašu.

Vrlo je verovatno da je jak unos nektara i polena kod jakih društava uzrokovao pojačanu pojavu rojevnog nagona. To je sigurno češća pojava na paši uljane repice i jakim voćnim pašama. Pčele su se bukvalno utrkivale sa maticom ko će pre da iskoristi prazne ćelije saća - da li za polen i nektar ili za leglo. Zbog toga se dešavalo da su dodate ramove za proširivanje legla pčele punile nektarom i polenom, a to se posebno ispoljavalo pri postavljanju ramova sa strane legla.

Radovi na pčelinjaku

Glavni posao na pčelinjacima u ovom mesecu je postavljanje medišnih nastavaka, a neki pčelari su to već učinili u aprilu kod društava koja su dobro razvijena.

Savetuje se da se odmah postavi više nastavaka, čime bi se obezbedilo ne samo dovoljno prostora za skladištenje meda, već i dobar stimulans pčelama za unos nektara usled efekta praznog saća. Pčelari koji mogu češće da obilaze pčelinjake mogu medišne nastavke da dodaju i postepeno, prateći unos nektara, ali potrebno je da radi toga češće otvaraju košnice ili da prate težinu košnica i mere dnevne unose. U prvom delu paše i oko sredine, novi nastavci se slobodno mogu dodavati ispod postojećih, odnosno na samo plodište, to je i preporučljivo, a time se obezbeđuje da ih pčele lakše osvoje - da prelaze u njih. Kada paša počne da slabi, savetuje se da se novi nastavci postavljaju iznad postojećih, da bi se postiglo da pčele najpre dobro napune i zaklope saće sa medom u donjim nastavcima. U slučaju da se nema dovoljno izgrađenih medišnih nastavaka, najbolje bi bilo najpre dodati nastavak sa izgrađenim saćem a zatim, nekoliko dana posle početka unosa bagrema, kada se vidi da su pčele prešle u dodati nastavak, ispod njega se dodaje nastavak sa satnim osnovama. U takvim slučajevima nema potrebe stavljati kombinovano izgrađeno saće i satne osnove - pčele će sasvim dobro i brzo izgraditi saće i ako su dodate isključivo satne osnove. Drugi razlog zašto se ne preporučuje "kombinovanje" ramova je što pčele u takvim uslovima izgrađuju saće nejednake širine.

Pčelari koji planiraju selidbu na visinski bagrem, odnosno drugu bagremovu pašu, verovatno će skinuti deo unetog meda i nastavke postaviti na košnice koje ostaju na baznom pčelinjaku, pošto je još rano za vrcanje. Selidba se obavlja kada unosi nektara na baznom pčelinjaku počnu da opadaju a na novoj paši počnu da rastu - odprilike u trenutku kada ti unosi budu jednaki (može se ustanoviti postavljanjem dve vage).

Ukoliko se primeti izlazak nekog roja i ako pčelar uspešno uhvati roj, smestiće ga u praznu košnicu (trebalo bi unapred imati spremnu košnicu za takve slučajeve). Pošto prirodni rojevi odlično grade saće, a paša i dalje traje (ili postoji neka kasnija, podsticajna paša) rojevi se slobodno mogu naseljavati na neizgrađene satne osnove, koje oni neobično brzo i lepo grade. Idealno bi bilo da se zna iz kog društva je izleteo roj i u takvom slučaju ta košnica se može otvoriti i mogu se iskoristiti zreli matičnjaci, kojih u košnici ima mnogo posle izlaska prvog roja. Posle 8-9 dana od izletanja prvog roja (koji izlazi sa starom maticom) često se dešava da izleti i drugi roj, u kome ima više mladih, neoplođenih matica. Pri naseljavanju takvog roja u košnicu, pažljivijim posmatranjem mogu se videti te matice i jedna se može ostaviti a ostale iskoristiti za druge potrebe. Naravno, druga mogućnost je prepustiti pčelinjem društvu da samo odabere maticu.Preporučljivo je na pčelinjaku postaviti i košnice - mamce, o njima se može pročitati na ovom linku.

Sa vrcanjem bagremovog meda ne treba žuriti jer on nastavlja zrenje čak i kada pčele zaklope saće. Takođe, stajanjem u saću med poprima i specifičan miris i ukus. Preporučljivo je uzimati med za vrcanje ako je zaklopljena bar polovina saća a poželjno 2/3 ili idealno - celokupno saće. Pčelama pri tome treba ostaviti dovoljne količine prirodnog meda.

Po završetku bagremove paše, pčelinjim društvima se može dodati po neka satna osnova u sredinu legla, radi stimulacije razvoja legla, radi zamene i izgradnje saća a i kao eventualna preventivna mera protiv rojenja. Radi toga, iz košnice se izvadi neki ram, bilo sa medom i polenom (za rezervu) bilo sa leglom (radi eventualne upotrebe u formiranju zbirnih rojeve ili u druge svrhe). Ramovi sa hranom namenjeni za rezervu se mogu čuvati u nekom posebnom plodišnom nastavku koji se može postaviti na postojeće plodište košnice, bilo LR, DB ili nekog drugog tipa. Pčelari koji imaju LR košnice i praktikuju gajenje pčela u dva plodišna nastavka, posle bagremove paše, krajem maja ili početkom juna mogu zameniti mesta nastavcima. Pri toj zameni, iz bivšeg donjeg nastavka mogu da uklone eventualne loše ili prazne ramove i postave nove satne osnove. Pošto pčele obično u donjem nastavku donesu obilje polenovog praha, zamenom mesta nastavaka bi se obeznedilo da se sada ti ramovi nađu u prostoru gde će se negovati novo leglo i u kome će klube verovatno ostati i da prezimi.

Ostali radovi

Iako većina pčelara obavlja vrcanje bagremovog meda u junu ili i kasnije, dobro je već sada očistiti i pripremiti prostorije za vrcanje i skladištenje meda, nabaviti ambalažu i svu potrebnu opremu.

Ukoliko se namerava proširenje pčelinjaka, na vreme treba pripremiti košnice i ramove. Pčelari koji odgajaju matice vršiće pripremu oplodnjaka i druge pripreme za odgajivanje. Oni koji planiraju da kupuju rojeve i matice, trebalo bi da ih unapred rezervišu kod odgajivača.

U ovom periodu može se sejati razno medonosno bilje, kao što su facelija, heljda ili neko drugo bilje kraće vegetacije.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u maju prošle godine, možete se upoznati preko stranice maj2014.