Posle veoma lepog i toplog vremena u prvom delu proleća, drugi deo aprila je doneo prilično niske temperature i vrlo nepovoljne vremenske uslove za razvoj pčelinjih društava i koriščenje voćne paše. Ipak, u krajevima gde je bilo posebno dobre paše (divlja trešnja, jaka voćna paša, uljana repica, perko i dr.) jaka društva su donela čak i nešto meda za vrcanje, a da je lepo vreme duže potrajalo, taj unos bi bio i znatno veći. Na žalost, većina pčelinjih društava nije bila u toj situaciji i njihov razvoj je tekao sporije i lošije, zavisno od toga kako su zimovala, od lokalnih uslova i od toga koliko i kako im je pčelar posvećivao pažnju. Zbog nepovoljnih vremenskih uslova, na razvoj društava je znatno uticalo, više nego inače, to da li ih je pčelar na vreme i na najprikladniji način negovao. Greške pčelara su ovog proleća bile izrazitije, vidljivije i verovatno češće, jer su osim pčelarskog znanja i iskustva, vremenski i pašni uslovi igrali ključnu ulogu i nije bilo lako prilagoditi im radove na pčelinjaku.

Za razliku od prvog dela proleća, kada skoro i da nije bilo potrebno prihranjivanje, u drugom, hladnijem delu, ono je bilo obavezno i ako je izostajalo, u u takvim uslovima dodavanje voštanih satnih osnova nije davalo željene rezultate i izazivalo je zastoje u razvoju. Nepravilno dodavanje ramova za proširenje je lako moglo da uzrokuje i štete za pčelinje društvo, prehladu legla i slično. Sve u svemu, mnogi pčelari su se krajem aprila, a i ranije, žalili da su im društva slaba i nedovoljno razvijena za bagremovu pašu. To je naravno bilo posebno izrazito tamo gde je bila jača zaraženost nozemozom, ali i na drugim pčelinjacima, gde su društva i bolje zimovala. Tako, prosečna snaga DB društava krajem aprila je varirala od 7-8 dobro zaposednutih ramova do punog plodiša 10-to ramne i 12-to ramne košnica, a mnogo ređe više od toga. Kod LR košnica, izgleda da je neki prosek snage društava od tek malo više od jedno punog LR nastavka do jednog i po nastavka, jača društva od toga su retkost. Na snagu društava je naravno znatno uticala količina hrane u košnici a kod nesavesnih pčelara zalihe hrane su bile posebno male. To će se naravno odraziti i na prinose u bagremovoj paši.

Cvetanje bagrema bi s obzirom na prethodni razvoj cvetova počelo mnogo ranije da smo u aprilu imali prosečne temperature, ali s obzirom na niske temperature i pojavu mraza, razvoj cvetnih pupoljaka je znatno usporen a na žalost, u mnogim krajevima je došlo i do izmrzavanja i propadanja pupoljaka, u manjoj ili većoj meri, na užim ili širim područjima. To se nije moglo možda uočiti odmah posle mrazeva, ali već nekoliko dana posle, moglo se videti da su cvetni pupoljci pa i mladi listovi, stradali. Ako su naizgled i bili dobri, pri dodiru se rune i opadaju i stradanje je više zahvatilo niže delove krošnje. Ipak, s obzirom da bagrema u našim krajevima uglavnom ima mnogo i da izmrzavanje najčešće nije bilo potpuno, možemo se nadati da će u većini krajeva ipak biti kakve takve bagremove paše. Na drugoj strani, nije isključeno da je u nekim krajevima došlo i do potpunog stradanja bagrema. Pčelari bi morali da obiđu svoje terene, kao i potencijalne lokacije za selidbu i da se lično uvere u stanje bagrema.

Tamo gde nije izmrzao, bagrem je u nižim krajevima cvetao na samom kraju aprila: u većim gradovima i južnim krajevima nešto pre, a u drugim oko 28-29. aprila. Ono što je karakteristično za ovu sezonu je da zbog niskih temperatura u drugom delu aprila, pojavila veća razlika u razvoju pupoljaka bagrema na jednom istom području. To će dovesti do toga da se period cvetanja znatno produži, jer će razlika u početku cvetanja (na istom području) biti možda nedelju dana pa i više. U krajevima sa raznolikim reljefom i u slučaju da bagrem nije stradao, ta razlika bi ove godine mogla da bude i veća. Zbog svega toga, realno je očekivati da cvetanje bagrema, tamo gde nije stradao, traje do 15-20. maja u nižim predelima a u višim i kasnije. Ipak, zbog inverzija temperatura i specifičnosti ove sezone, moguće je da razlike u vremenu cvetanja u višim i nižim predelima i ne budu tako velike.

Karakteristika ovog proleća je i da je bila češća pojava krečnog legla. Pčelari bi trebalo da budu oprezni i po pitanju zaraženosti varoom, jer je po vremenskim prilikama ova godina unekoj meri slična prethodnoj, kada se tokom leta pojavila veća zaraženost varoom, što je kasnije uzrokovalo ozbiljne gubitke.

Radovi na pčelinjaku

Glavni i najvažniji posao na pčelinjacima početkom maja, ukoliko to ranije nije urađeno, je postavljanje medišnih nastavaka i praćenje bagremove paše. U uslovima kada pčelinja društva u proseku nisu najbolje razvijena, pre postavljanja medišta biće često potrebno da pčelari primene i neke posebne mere, kako bi povećali izglede za dobijanje prinosa.

Jedna od najvažnijih i najkorisnijih mera za slučaj kada pčelinja društva nisu dovoljno razvijena je pregrađivanje plodišnih nastavaka nekim pregradama kako bi se podstakao i ubrzao prelaz pčela u medišne nastavke, bilo zbog nedovoljno pčela ili nedovoljno meda u plodištima. Tako, kod Dadan Blat košnica, pčelinja društva se u plodištu mogu svesti (pregraditi) na 9,10 ili 11 ramova, u slučaju potrebe čak i na 8. Pregrađivanje se može obaviti pregradnim daskama, plastičnim folijama prebačenim preko praznog ili bilo kakvog rama i slično Medišni nastavci se postavljaju iznad, sa punim brojem ramova. Kada pčele pređu u medišne nastavke i počnu da pune ramove medom, puni ramovi se mogu premeštati na mesto krajnjih sa strane iznad pregrađenog dela, a na njihovo mesto se stavljaju prazni ramovi.

Kod LR košnica, moguće je pregrađivanje koje bi bilo slično sa DB (bočno), tj. da se društvo pregradi kroz oba tela na 7+7, 8+8 ili 9+9 ramova. Naravno mogući su i neki drugi oblici pregrađivanja (kroz samo edno telo i sl.). Umesto pregrađivanja, jednostavnije je svesti plodišta slabijih društava na jedan LR nastavak i postaviti im medišni nastavak, bilo direktno bilo preko matične rešetke. Za slučaj kada se postavlja bez matične rešetke, treba imati u vidu da je velika verovatnoća da se u drugom delu paše, ali i pre, može desiti da matica pređe u medišni nastavak i počne sa zaleganjem. Tako bi se dobili ramovi sa leglom i velikim mednim vencima u sredini nastavka dok bi skraja verovatno bili puni ramovi sa medom. U slučaju da unosi budu veliki, moglo bi se dogoditi da čak i u slučaju plodiša sa samo jednim telom, u medištu dobijemo pun nastavak meda i ako nismo stavili matičnu rešetku, ali takvi slučajevi su ređi.

U slučaju da se pregrađivanje ne uradi, ako u plodištu nema dovoljno pčela, može se desiti da pčele i ne pređu u medišni nastavak ili da pređu sa velikim kašnjenjem. Naravno, neka pčelinja društva će preći u medište čak i ako sa strane nema dovoljno pčela i meda, što se može smatrati za veoma poželjnu genetsku osobinu. Na drugoj strani, zadržavanje pčela u plodišnom delu tokom paše može da izazove i pojavu rojevog nagona.

Savetuje se da na medišnim nastavcima (DB i LR, kao kod drugih tipova košnica) nema otvora - leta, jer pčele instinktivno neće da lageruju med blizu otvora. Ipak, u slučaju da se koristi matična rešetka, može se imati jedno, donje leto na medišnom telu, odnosno na matičnoj rešetci.

Ako na pčelinjaku ima društava koja još vuku jake posledice zaraženosti nozemozom i posebno lošeg zimovanja, takvim društvima treba posvetiti posebu negu, koja bi bila slična radovima sa slabim društvima u martu.

Kod društava u LR košnicama, ako se pri svođenju plodišta na jedan medišni nastavak pojavi višak plodišnih ramova, postoji nekoliko rešenja. Jedno je da se ti ramovi ostave u medišnom telu ali da se obeleže, tako da se pri odvajanju ramova za vrcanje mogu razlikovati od pravih medišnih ramova. Drugi način je da se takvi ramovi skupe u jedan ili više LR tela i postave kao treći ili i kao četvrti nastavak na neku košnicu, dakle iznad medišnih nastavaka. Time bi se podsticalo donošenje meda u medišta, radi vrcanja a eventualni višak pčele bi donele u te plodišne ramove na vrhu. Jedno od rešenja za pašu, u ovoj sezoni kada društva nisu najbolje pripremljena je i da se ti nastavci sa sakupljenim plodišnim ramovima koji se pojave kao "višak" postave na plodišta nekih društava kako bi se dobili ramovi sa medom za obezbeđenje zaliha društvima za prezimljavanje. I kod DB košnica moguće su slične mere, da se plodišni ramovi koji se eventualno pojave kao višak, sakupe i postave u jedan dodatni plodišni nastavak koji se može postaviti preko normalnog plodiša neke košnice na koje se eventualno prethodno može staviti i jedan polumedišni nastavak.

Posle završene bagremove paše ne treba žuriti sa vrcanjem meda, već sačekati da med sazri i bude dobro poklopljen voštanim poklopcima. Neki pčelari praktikuju vrcanje samo najbolje poklopljenih ramova, a ostale ostavljaju na košnicama kako bi ih pčele dopunile medom od kasnijih paša, koje su najččešće slabije.

Ako se želi da se formiranje novih rojeva što pre obavi, medišni nastavci se radi zrenja meda mogu prebaciti na košnice iz kojih se neće formirati rojevi. Nekoliko dana pre uzimanja ramova za formiranje rojeva, poželjno je u košnice staviti 1-2 rama sa voštanim satnim osnovama, kako bi ih pčele izgradile i matica zalegla i kako bismo imali što više ramova sa leglom na raspolaganju. Ako se rojevi formiraju sa uzimanjem stare matice, takvi dodati ramovi se po pravilu ostavljaju u matičnoj košnici da pčele na njima počnu da neguju matičnjake. U slučaju potrebe, kod LR košnica se tako može ukloniti ceo medišni nastavak i postaviti negde na sazrevanje i čuvanje meda a umesto njega se može postaviti nastavak sa ramovima koji su isključivo sa satnim osnovama. U našim uslovima, krajem maja i početkom juna, skoro svuda ima dobre podsticajne paše a ako je potrebno, takva društva kojima su dodati nastavci sa voštanim osnovama mogu se dodatno prihranjivati, kako bi pčele što bolje i brže izgradile te osnove i kako bi ih matica zalegla. Na taj način, lako i brzo bismo mogli da dobijemo ceo nastavak novih ramova sa leglom, medom i polenom, što je posebno dobro za formiranje novih rojeva. U suštini, isti takav postupak se može primeniti i kod DB i drugih tipova košnica nastavljača.

U uslovima rane bagremove paše, kakva je ova, ima više vremena za negovanje rojeve, što treba iskoristiti, na vreme formirati rojeve i posvetiti im odgovarajuću negu. Isto tako, period posle bagremove paše se može iskoristiti za raniju proizvodnju matica.

Pčelari koji nameravaju da pčele sele na neke druge paše, treba da obave odgovarajuće pripreme, kako oko obilaska terena za selenje, pripreme košnica, transporta, tako i pripreme samih društava.

Posle bagrema će početi veći unos propolisa, pa se na košnice mogu postavljati mrežice za sakupljanje propolisa ili jednostavno - plastične folije preko tankih grančica ili debljih travki, koje obezbeđuju da folija bude malo odignuta od satonoša (2-3mm), što je pogodnije za dobijanje veće količine propolisa.

Ostali radovi

Za bagremovu pašu obebediti dovoljno medišnih nastavaka i ramova, kao i voštanih satnih osnova ukoliko nema dovoljno izgrađenog saća.

Pčelari koji planiraju formiranje novih rojeva na vreme treba da pripreme košnice, nukleuse, kao i da obezbede šećer za prihranu.

Oni koji planiraju kupovinu matica i rojeva bi morali da ih što pre rezervišu, jer će ove sezone verovatno biti veća potražnja za rojevima, neki veliki proizvođači su još ranije ispunili svoje planove prodaje.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u maju prošle godine, možete se upoznati preko stranice Maj2016.