U maj ulazimo sa talasom toplog vremena i sa velikom neizvesnošću oko cvetanja i medenja bagrema. Još pri prvom velikom toplom talasu početkom februara vegetacija je krenula ali se to još uvek nije opažalo po pupoljcima. Oni se nisu pojavili, verovatno zbog kasnijih hladnih perioda sa kritičnim temperaturama koje su mogle da dovedu do oštećenja pupoljaka. Uopošte, tokom celog proleća bilo je nekoliko takvih perioda - temperature koje pokreću vegetaciju a zatim temperature na granici ili ispod granice izmrzavanja pupoljaka, koje su dakle ili zaustavljale vegetaciju ili vodile do oštećenja pupoljaka.

Zbog svega toga, čini se da je zavisno od kraja do kraja, pa i gledano po mikro-lokacijama, stanje bagrema veoma različito - najpre po tome da li je izmrzao ili ne, kao i po tome u kakvoj su fazi i stanju pupoljci. Skoro u svim krajevima mogu bar na nekim stablima da se primete mladi pupoljci koji su svenuli od mraza, a u nekim krajevima to je i masovnije. Takđe, mogu da se primete stabla na kojima uopšte nema cvetnih pupoljaka već se samo razvija lišće- tu je svet uništen verovatno još u vrlo ranoj fazi pupoljka. Da li će, i u kolikoj meri da se naknadno javljaju cvetni pupoljci, to je za sada neizvesno. Mnogi pčelari razmišljaju o preseljenju košnica na lokacije za koje smatraju da imaju veće šanse za medenje bagrema.

Na fotografiji je cvetni pupoljak bagrema na dan 31. april 2021. godine u Trsteniku (centralni deo Srbije, oko 170m. n. v). Pupoljak je veličine oko 3cm i pri prosečno toplom vremenu može da se očekuje njegovo cvetanje oko 10. maja. Treba naglasiti da zbog izuzetno specifične situacije sa vremenskim uslovima i sa razvojem pupoljaka ovog proleća, i na jednom užem području je velika razlika u njihovom razvoju. Tako, na nekim mestima postoje i veći pupoljci pa se najraniji početak cvetanja ove godine u Srbiji očekuje već oko 6-7. maja. Na drugoj strani, većina pupoljaka je nešto manja od ovih na slici, pa se masovno cvetanje očekuje tek oko 14-15. maja. Zbog specifične situacije sa temperaturnim uslovima bagrem je i u brdskim krajevima u sličnoj fazi razvoja kao i niziji, pa se cvetanje tamo očekuje oko 15. maja.

Što se tiče pčelinjih društava, ona su uglavnom spremna za iskorišavanje bagremove paše, ako je samo bude. Tome je doprinelo odlaganje cvetanja bagrema, bilo je dovoljno vremena da se društva razviju. Ipak, ima pčelinjaka gde je taj prolećni razvoj tekao veoma usporeno i neki pčelari, čak i oni sa dosta iskustva, žale se da im pčelinja društva nisu dovoljno razvijena. Ovaj deo sezone je bio zaista veoma specifičan i činjenica je da nije moglo da se radi "po šablonu", već je od presudne važnosti bilo praćenje stanja pčelinjih društava i praćenje vremenskih uslova kao i cvetanja. Ko se u to nije uklopio, mogao je za rezultat da dobije neki nesklad - bilo društva sa manjim površinama legla, preblokirana zalihama hrane i novim unosom, bilo društva bez hrane i nedovoljno razvijena, ili pak društva čije leglo je nepravilno proširivano i time usporen razvoj. Na drugoj strani, ukoliko pčelar nije pravio veće greške i posebno, ako je primenjivao ispravne mere, ovog proleća je bilo moguće spremiti za bagrem čak i društva koja su iz zime izašla prilično slaba, ali samo da su bila zdrava.

Vrlo je moguće da se zbog ovakve situacije sa razvojem društava i sa razvojem vegetacije, kao i u slučaju eventualnih kišnih perioda, na pčelinjacima pojavi relativno rano rojenje. Već sredinom i u drugom delu aprila je i bilo pojava rojevnih matičnjaka, ali to nije u svim slučajevima vodilo do rojenja, verovatno zbog vremenskih uslova ili nečeg specifičnog u toj košnici.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su dobro razvili pčelinja društva postavili su medišta na košnice još u drugoj polovini aprila. To je naravno bilo vezano i sa tipom košnice i načinom pčelarenja. Za medišta su najpre bile spremne košnice kod kojih je plodište manje zapremine, kao na primer 10-to ramna DB košnica ili još pre - LR košnica kod koje je medište samo u jednom nastavku. Sada, početkom maja, medišta treba postaviti na sve košnice gde su društva dovoljno razvijena i pčele ispunjavaju plodišne nastavke. Medišta je potrebno staviti čak i ako se ne očekuje dobro medenje bagrema jer je neophodno obezbediti prostor za pčele.

Tamo gde plodište još nije sa punim brojem ramova treba vršiti proširivanje satnim osnovama i izgrađenim saćem. Pri dodavanju osnova potrebno je prihranjivanje kako bi se stimulisala gradnja - dovoljna su dva-tri hranjenja, dan za danom ili sa jednim danom razmaka, sa po 0,7-1l sirupa. Pri toplom vremenu i kod društava sa 4 i više ramova velikog legla, osnove je najbolje dodati u sredinu legla ili u slučaju nesigurnosti, onda skraja legla.

Što se tiče dodavanja drugih medišnih nastavaka, tamo gde je pčelinjak udaljen ili na velikim pčelinjacima kada se nema mnogo vremena za dolaske i rad, savetuje se postavljanje po dva medišna nastavka još na samom početku paše. Ako je pčelar u mogućnosti da češće dolazi, kada primeti da su pčele prešle u više od polovine medišnog nastavka i počele da unose nektar, potrebno je da se postavi drugi nastavak. Na početku paše najjbolje je staviti ga ispod postojećeg nastavka a pri kraju paše, postavlja se iznad.

Ako se primeti pojava rojevnih matičnjaka, najpre treba utvrditi da li je roj izleteo ili ne. Ukoliko nema otvorenog legla a matičnjaci su progriženi- matice izašle, roj je verovatno odavno izleteo i u košnici po svoj prilici postoji nova matica koja treba da pronese. U slučaju izletanja i drugog roja, u košnici ima primetno malo pčela. Po pravilu, roj izleće već u trenutku kada pčele zatvaraju prve matičnjake - ne čeka se izlazak mladih matica. Ipak, dešava se da roj ipak ne izleti, iz više razloga, i u košnici može da ostane stara matica - ima više mogućnosti razvoja te situacije. Ako se pri pregledu košnice utvrdi da roj još uvek nije izleteo, nasigurnije je da se pronađe matica i sa njom i nekoliko ramova legla formira novi roj, a u staroj košnici ostave ramovi sa matičnjacima. U slučaju jakih društava i više ramova sa matičnjacima, od takvog društva moguće je formirati više manjih društava sa zrelim matičnjacima.

Period pred bagremovu pašu, posebno kada još ima voćne paše, pogodno jevreme za sakupljanje polenovog praha pa se savetuje postavljanje hvatača.

Ostali radovi

Iako se mnogi pčelari boje da će bagremova paša ove sezone biti slaba, zbog izmrzavanja bagrema u nekim krajevima, ipak za svaki slučaj je potrebno obezbediti dovoljno medišnih nastavaka.. Zbog neizvesne situacije sa bagremom, može da se očekuje da pčelari u povećanom broju preseljavaju svoje košnice u druge krajeve, kako bi ipak iskoristili bagremovu pašu. Pri tome, pored ostalih faktora, treba voditi računa o razmeštanju košnica i udaljenosti od postojećih pčelinjaka, kako bi se izbeglo nagomilavanje.

Pčelari koji nameravaju da uvećaju broj pčelinjih društava, treba da se na vreme dogovore sa prodavcima, ukoliko kupuju, ili da se sami pripreme za formiranje rojeva.

Takođe, oni koji nameravaju kupovinu matica treba da na vreme da ostvare kontakt sa odgajivačima.

Ukoliko je posle prolećnih radova ostalo saće za topljenje, savetuje se da se ono što pre pretopi kako ga ne bi oštetio voštani moljac.