Ove godine glavni deo bagremove paše u nizijskim krajevima je bio u aprilu, umesto u maju. Imali smo najraniji početak cvetanja bagrema ikad zabeležen - već oko 10. aprila. Srećom, samo deo bagrema je tada cvetao, sredinom aprila došlo je do velikog zahlađenja, ponegde i mraza, što je odložilo cvetanje preostalog bagrema i zadržalo onaj koji je već procvetao. Na nekim lokacijama bagrem je bio i oštećen mrazom, izgleda da to ipak nije bilo masovno. Razlika u početku cvetanja se napravila i dodatno, zbog razičitih sorti bagrema ("crni" i "beli"), a takođe i u zavisnosti od reljefa i drugih lokalnih uslova.

Pčelinja društva su se veoma mnogo razlikovala u snazi i spremnosti za pašu, i to je uticalo na prinose a takođe i na situaciju u košnici, prelazak u medište i drugo. Zbog toga smo imali dosta slučajeva kada pčelinja društva nisu ni prelazila u medišne nastavke. Suprotno od njih, na nekim pčelinjacima društva su prelazila u medišta još u voćnoj paši i donela nešto voćnog meda ili eventualno od uljane repice i nekog drugog prolećnog bilja. Nemamo mnogo podataka o ukupnim unosima u bagremovoj paši, po nekima, to je tek desetak kilograma uneto do jačeg zahlađenja a na samom kraju aprila na krenuo je novi i bolji unos nektara, ali ne svuda i ne na svakom pčelinjaku. I tu su razlike veoma velike, pa na samom početku maja imamo košnice sa izvanrednim prinosom meda, po dva i tri medišna nastavka, a na drugoj strani, imamo društva koja nisu donela ništa u medištima.

Svi su izgledi da se na bagremovu pašu nadoveže paša drugog medonosnog bilja (kupina, bela detelina, bagremac) a ove godine i lipa će veoma rano da cveta, u maju. Pčelari koji su preselili pčele na drugu bagremovu pašu povećali su izgleda za dobre dodatne prinose zbog veće razlike u početku cvetanja. Iako je i u visijskim krajevima prvi bagrem cvetao dosta rano, zbog vremenskih uslova u aprilu, veći deo bagrema je ipak zadržao cvetanje i sada početkom maja je u punom cvetu.

Radovi na pčelinjaku

Pomenuli smo situaciju da mnoga pčelinja društva nisu prelazila u medišne nastavke, a čak i u slučajevima da su prelazila, prethodno su mnogo meda deponovala u plodišta. Zbog toga se savetuje da se što pre izvrši pregled takvih društava, za koje se predpostavlja da imaju blokadu plodišnih tela medom. Društva koja ispunjavaju pčelama više medišnih nastavaka i koja su u njima donela više meda, za sada nije neophodno pregledati.

Dakle, sada obavljamo radove radi rasterećenja plodišnih nastavaka od prevelikih unosa meda, a takođe i radi kontrole rojenja. Što se tiče rasterećenja, zavisno od tipa košnica, iz plodišta treba vaditi najpre ramove sa medom, a ako je prevelika blokada onda i ramove sa leglom koji imaju prevelike medne vence i njih podizati u dodatne plodišne nastavke (LR i Farar košnica) ili ih iznad plodišta postavljati kroz dva polumedišna nastavka (DB košnica), s tim da se prethodno izvadi deo medišnih ramova da bi se napravilo mesta za plodišne. Medne ramove u principu možemo da prenesmo na čuvanje i na slabija društva koja i nemaju medišta, a možemo da premestimo i ramove sa leglom i medom, ako je potrebno. Umesto izvađenih ramova stavljamo satne osnove ili lepo izgrađeno saće. Umesto mednih ramova mogu da se stavljaju prazni ramovi sa izgrađenim saćem, ako ih imamo.

Veoma je pogodno da iskoristimo povoljne uslove paše krajem cvetanja bagrema koji omogućavaju da pčele mogu da grade satne osnove bez prihranjivanja. Uopšte, posledinjih više godina pojavio se problem sa gradnjom satnih osnova posle bagremove paše, ako posle toga nema neke druge bolje paše, zato se i savetuje da se koristi svaka prilika za gradnju saća. Sa ovako ranim cvetanjem bagrema sada je pčelarima nešto više vremena na raspolaganju da iskoriste za gradnju saća i razvoj društava.

Na pčelinjacima koji su skloni rojenju, ali i na svim drugim i posebno tamo gde je velika blokada plodišnih nastavaka treba obavezno izvršiti kontrolu na prisustvo rojevnog nagona. Ako se primete rojevni matičnjaci, pčelar može postupiti na više načina, u zavisnosti od toga šta želi da postigne, a i od uslova na pčelinjaku. Jedan od načina, ako želimo da sprečimo rojenje, je da rušimo započete matičnjake. To je zahtevan i nezahvalan posao, može da se desi da se neki matičnjak ne primeti. Pri rušenju, dobro je ako pčelar ujedno sakupi malo matičnog mleča za svoje potrebe. obično je potrebno još najmanje jednom ponovo otvarati košnice, posle oko 5-7 dana i ponovo rušiti matičnjake.

Drugi način kako možemo da postupimo sa društvom koje je ušlo u rojevno stanje je da nađemo maticu i da sa njom formiramo novi roj, u novoj košnici na drugom mestu. Sa njom uzimamo nekoliko ramova sa leglom i pčelama, cilj je ne samo da uzmemo maticu već i da oslabimo društvo kako se ostatak ne bi izrojio. U staroj košnici ostavimo ramove sa matičnjacima, iz kojih će izaći mlade matice, jedna od njih će da ostane i da izleti na oplodnju.

Postoji i rešenje da maticu ostavimo u staroj košnici a da uzimamo ramove sa matičnjacima i pčelama i da sa njima formiramo nekoliko malih rojeva - oplodnjaka. Pri tome prokontrolisati da na ramovima koji ostaju u staroj košnici nema matičnjaka, ako ima rušimo ih.

Ima naravno i mnogo drugih rešenja kako možemo da postupimo sa društvom u rojevnom nagonu, jednostavnih ali i komplikovanijih. Jedno od jednostavnih je da se na primer umesto uzimanja matice sa rojem, uzme samo matica ili se eventualno ubije.

U drugoj polovini meseca može da se vrca bagremov med a pčelari koji žele da imaju izmešan med, najbolje je da sačekaju sa vrcanjem do kraja narednog meseca, postoje izgledi da će ove godine biti kakve-takve paše od livadskog i drugog bilja u junu.

Ovaj mesec treba iskoristiti za formiranje novh rojeva i njihovu negu. Zbog ekstremno rane sezone imamo praktično jedan mesec više na raspolaganju za rad sa pčelama, sa negu rojeva i sve drugo. Po tome, ovo je zasta jedinstvena sezona. Matice u društvima koja su se pokazala slabim i lošim, najbolje je zameniti.

Ako ranije nisu postavljene lovilice za osice i stršljenove, to treba sada uraditi. Takođe, obnoviti pojilice sa vodom.

Ostali radovi

Zbog ekstremno ranog cvetanja bagrema, i svi drugi pčelarski radovi se praktično pomeraju za skoro mesec dana unapred. Tako, u drugoj polovini maja neki pčelari će verovatno početi sa vrcanjem meda, pa treba pripremiti prostorije za vrcanje, ambalažu i svu opremu.

I formiranje rojeva će početi mnogo ranije nego obično, pa za to treba pripremiti košnice, nukleuse, kontaktirati sa proizvođačima ukoliko se rojevi kupuju. Nabaviti šećer za prvu prihranu rojeva.