Ovog proleća, zbog nepovoljnih vremenskih prilika pčelinja društva nisu mogla da bolje iskoriste voćnu i uopšte prolećnu pašu. Najbolja društva su ipak uspevala da formiraju medne vence na ramovima sa leglom pa i da prelaze u medišne nastavke, ako su bila stavljena, kao i da donesu i nešto meda u njima. Srednja i slabija društva su se znatno sporije razvijala. Vidi se da je ključni razlog nedovoljan broj pčela, poremećena struktura pečlinje zajednice, gledano po starosti i vitalnosti pčela. Tokom aprila se na mnogo pčelinjaka dešavalo dodatno stradanje i slabljenje pčelinjih društava, vidan zastoj u razvoju. Sve to je prouzrokvoalo ogromne razlike u snazi i stanju društava.

Situacija sa cvetanjem bagrema je složena i do kraja neizvesna. Razlog tome je što je ove godine vegeacija krenula neobično rano, još u januaru, pa zatim imala dugačak zastoj praćen hladnim vremenom i povremeno mrazom. Posle ponovnog kretanja dešavali su se i ponovni prekdii a što je najgore i mrazevi u više navrata. Pčelari su javljali različite i protivrečne informacije, od toga da je sav bagrem izmrzao do toga da nije još krenuo.

Dugo nisu mogli da se vide nikakvi pupoljci, samo gole grane, zatim uglavnom samo mlado lišće i poneki cvetni pupoljak. Krajem aprila je stanje malo jasnije ali još uvek do kraja neizvesno. U centralnim delovima Srbije, u niziji, mogu da se vide cvetni pupoljci bagrema koji će verovatno da se zabele već krajem aprila i na samom početku maja. Takvih situacija je veoma malo, u odnosu na ukupan broj stabala to je izuzetno retko i mnogo utiče konkretna lokacija. Paralelno sa tim stablima bagrema sa najviše razvijenim pupoljcima, još početkom druge polovine aprila počinju da cvetaju dunje, glog, divlji kesten, dakle biljke koje prethodne cvetanju bagrema, a glog i kesten se nekada i preklapaju. To se poklapa sa veoma ranim kretanjem vegetacije, po kome, da bagrem nije zaustavljen ili možda i izmrzao, on bi cvetao krajem aprila. Neizvesno je koliko će da bude tog bagrema koji će ove godine najranije da cveta, može da se predpostavi veoma malo, ponegde možda i tek u simboličnom broju. Važno je da se primeti da gledajući pojedina stabla, veoma je mali broj cvetova tog najranijeg cvetanja, više je lišća, što može da znači da od njega ne treba mnogo očekivati.

Nešto je bolja situacija sa cvetnim pupoljcima veličine od 2-3cm (u drugoj polovini aprila), za koje se procenjuje da će da cvetaju u periodu oko 5-12. maja. Tih stabala ima više, u odnosu na ukupan broj stabala, a i broj pupoljaka na pojedinim stablima je solidan, ponegde sasvim u normi za dobru bagremovu pašu. Najveća zagonetka oko toga je koliki je procenat takvih stabala i to je zaista nezahvalno prognozirati, pogotovo bez ozbiljnijeg i širokog posmatranja. Trebalo bi imati u vidu da ima i stabala bez cvetnih pupoljaka, samo sa liščem, i da i njihov broj nije poznat, a sigurno da nije beznačajan.

Ne može da se pouzdano tvrdi, to je samo optimistička procena i nada, da ove godine može da se pojavi i neki treći talas cvetanja, tu eventualno mogu da spadaju stabla koja sredinom aprila nisu imala vidne pupoljke. Takvih stabala ima i u nizijskim krajevima a u visijskim mnogo više. Njihova sudbina je najneizvesnija i možda će početkom maja da bude jasnije šta se sa tim stablima dešava. Možemo samo da se nadamo da će sve to da predstavlja ipak neku koliko toliko dobru pašu.

U svakom slučaju, cvetanje bagrema će biti produženo, ali u znatnom delu tog cvetanja možemo možda da očekujemo tek veoma slabe unose, takoreći jaču podsticajnu pašu. Postoji ipak verovatnoća da će u nekim krajevima paša da bude dobra, ali to će verovatno da se odnosi na cvetanje sredinom ili u drugoj polovini maja. U situaciji kada je glavna paša slaba, više se oseća uticaj ostalog medonosnog bilja pa može da se očekuje da ako bude meda za vrcanje, to neće da bude čist sorni med.

Radovi na pčelinjaku

Kao što je i za radove u aprilu rečeno, zbog ogromne razlike u snazi i uopšte - u stanju pčelinjih društava, potrebni radovi oko njih se mnogo razlikuju. Najboljim od njih već u aprilu su verovatno stavljeni medišni nastavci. Ako nisu to sada treba uraditi bez obzira na situaciju sa bagremom, pošto je jakim društvima potrebno više prostora. Na košnice gde su pčele prešle u prvo medište treba staviti i drugi nastavak. U godinama kada je paša slaba ili neizvesna, kao što ova može da bude, ne savetuje se podmetanje novih nastavaka ispod postojećih. Bolje je da se oni stavljaju preko ranije dodatih, pa eventualno kasnije, po potrebi da se izvrši rotacija, ako se proceni da će paša da potraje i da će da bude daljeg unosa.

Ako je na pčelinjaku bilo značajnijih gubitaka društava, medišta predviđena za njih mogu da postanu višak za ovu sezonu. Radi sigurnije zaštite medišnog saća od moljaca, dobro je da se i ti medišni nastavci postave na aktivne košnice, kako bi ih pčele čuvale, bar neko vreme tokom leta, a zatim rešiti šta će dalje sa njima da se radi. Sada je prilika da se eventualno loše medišno saće ukloni i pretopi, time se ujedno delimično rešava problem viška medišnog saća i njegovog čuvanja.

Društvima koja još uvek ne pokrivaju sve ramove plodišnih tela, može se sada dodati još neka satna osnova ili prazan izgrađen ram, kako bi ih pčele izgradile i matica zalegla. Takvim košnicama mogu se postaviti i pregradne daske sa strane, kako bi se društvo ograničilo na postojeći broj ramova i podstaklo da pre izađe u medište.

S obzorom na velike gubitke, kao i veliki broj slabih i veoma slabih društava, može da se savetuje da se neka od društava srednje snage odrede ne za med (ne stavljaju im se medišni nastavci), već se podstiče izgradnja novog saća i veliki broj ramova sa leglom. Radi toga, kada takva društva ispune košnice pčelama, postavljaju se dodatni plodišni nastavci, bilo koji tip košnica da je u pitanju. Dakle i na DB košnice može da se postvi dodatni plodišni nastavak ili dva spojena polumedišta.

U ovoj specifičnoj situaciji sa gubicima i slabljenjima, poseban posao na pčelinjaku je čuvanje viška ramova - praznihi ili sa medom, polenom, koji su se pojavili iz stradalih društava. To naravno treba raditi samo ako se zna da uzrok stradanja nije neka bolest koja se prenosi saćem i medom. Taj višak ramova najbolje je staviti u posebne plodišne nastavke i njih postaviti preko plastične folije (koja dozvoljava prolaz pčela) na srednja ili slabija društva - bez medišta, ili preko medišta jačih društava.

Najviše radova u ovom periodu zahtevaće slaba društva, sa kojima praktično treba raditi kao da je sada mart ili početak aprila, dakle postepeno dodavati ramove i širiti leglo. Društva koja su izuzetno slaba zahtevaju više srtpljenja nego radova, ali zato, treba ih dobro pregledati i analizirati na koliko ramova je najbolje da se svedu i koji ramovi se odbacaju.

Ovog proleća je mogao da se primeti nešto povećan broj pčelinjih društava koja su ostala bez matice, možda više među slabijim društvima ali i uopšte. Takva društva treba spajati sa društvima koja imaju maticu, a samo jačim društvima bez matice može da se dodaje ram sa leglom, da bi izveli novu maticu. Pri tome voditi računa da u njima bude i relativno mladih pčela, ako ne, onda se može dodati i ram sa pčelama.

I dalje treba da se održavaju pojilice sa vodom. Ako do sada nisu postavljene lovilice za osice i stršljenove, treba ih što pre postaviti.

Ostali radovi

Zbog masovnog stradanja pčelinjih društava, za pčelare koji su imali gubitke iskrsnuo je posao vezan sa radovima oko praznih košnica - eventualno uklanjanje sa pčelinjaka, vađenja ramova sa saćem, čišćenje i dezinfekcija košnica, topljenje saća, eventualno čuvanje dela ramova, rešavanje pitanja ramova sa medom. To je veoma veliki posao i treba da dobro uraditi. Prilika je i da se odbace loše košnice, koje ne mogu da se poprave.

Sada je vreme i da se vrše pripreme za obezbeđenje košnica za nove rojeve, bilo da ih pčelar kupuje ili sam formira. Takođe, treba pripremiti i ramove, satne osnove, šećer za buduće prihranjivanje.