Razlog za pisanje dopune za pčelarske radove za maj mesec je u primećenoj, kako se čini, veoma masovnoj pojavi rojevnog nagona na pčelinjacima u prvoj polovini maja, odnosno na početku i u dosašnjem delu bagremove paše. Na osnovu pregleda pčelinjih društava na više pčelinjaka na različitim lokacijama u centralnom delu Srbije, moglo je da se vidi da je veoma veliki broj društava na svim pregledanim pčelinjacima ušao u rojevni nagon. Matice zaležu a pčele masovno grade matičnjake, izleću prvi rojevi. Procenat društava koja grade matičnjake na pojedinim pčelinjacima prelazi 80%, pa skoro i 90%. Izuzeci su vrlo retki i to su obično veoma slaba društva ili ona koja su nedavno menjala matice. Pri tome, ono što posebno zapanjuje pčelare, pa i one sa vrlo velikim iskustvom, je što društva koja ulaze u rojevni nagon uopšte ne odgovaraju onome šta se standardno i uobičajeno smatra za podložnost rojenju. Nadamo se da ima krajeva u kojima ovaj problem nije izražen a ovde dajemo analizu i savete za one pčelare kojima je to potrebno.

Mnogo je faktora koji utiču na pojavu rojevnog nagona kod pčela: genetika, starost matice, mikroklima u košnici (prostor između ramova i podnjače, ventilacija, utopljavanje...), vremenske prilike, starosna struktura pčelinjeg društva, količina trutovskog legla i broj trutova i dr. Veoma utiče to kakvi su medni venci na ramovima sa leglom, da li je plodište blokirano medom, da li su na vreme i u dovoljnom broju stavljeni medišni nastavci. Važan uticaj je i to kolika su rastojanja između ramova gledano po vertikali (između satonoša i donjih letvica) za prelaz pčela. Tu su uključene i dimenzije matične rešetke. Prevelika rastojanja otežavaju prelaz i time pogoduju rojenju. Bitna su naravno i rastojanja između ramova po horizontali, ako su ramovi previše zbijeni to pogoduje ulasku u rojevno stanje.

Nasuprot svim navedenim faktorima stoji poražavajuća činjenica da ove godine mnoga društava koja su ušla u rojevno stanje uopšte nemaju navedene znake za povećanu sklonost rojenju - nemaju medne vence na ramovima sa leglom, nisu previše jaka - nekada su sasvim prosečna ili čak i nešto slabija, uopšte nemaju mnogo meda u plodištu, imaju duboke podnjače, imaju dovoljno praznog saća u medišnim nastavima koji su na vreme stavljeni. Ta pojava se u nekoj meri primećivala i predprošle godine i nešto pre toga a izgleda da je sada još izrazitija.

S obzirom na toliku masovnost pojave rojevnog nagona i odstupanje od standarne slike rojenja, može da se smatra da verovatno jedan od najvažnijih uticaja ove godine ima sam tok bagremove paše: česti prekidi, zbog kiša i hladnijeg vremena i kao posledica toga - dugotrajni boravak velikog broja pčela - kompletnog društva u košnici. Može da se predpostavi da je drugi po značaju faktor verovatno vezan sa starosnom strukturom pčelinjeg društva - preveliki broj mladih pčela u odnosu na ukupan broj pčela u košnici.

Smatra se da je nagon za unosom meda najjači nagon kod pčela i zato se smatra da pojava dobre paše - jakih unosa nektara, može da prekine rojenje. Ta pojava se mogla primetiti pre nekoliko godina, ipak tu ima više dodatnih faktora i verovatno postoji neka granica pri kojoj društvo ne prekida rojenje čak i ako se paša popravi. Inače, vezano za rušenje matičnjaka, treba znati da pčele, ako ruše - ne ruše otvorene matičnjake već samo zatvorene. One odgaje matičnjak i zatim mogu da ga poruše - izgrizu ili da puste da se matica ispili. Pri pregledu pčelinjih društava ovog maja primećeno je samo par slučajeva rušenja matičnjaka i to je nedovoljno da se izvode bilo kakvi zaključci za buduće situacije.

U ovakvoj situaciji pčelari različito reaguju, zavisno od svog znanja, iskustva, procene i mogućnosti. Savet je da se pojava krajnje ozbiljno shvati i da se preduzme neka akcija da bi se rojenje svelo na što manji broj košnica, a u idealnom slučaju da se potpuno spreči.

Najradikalnije mere za sprečavanje rojenja uključuju formiranje veštačkog roja sa maticom i delom pčela, oduzimanje izletnica, formiranje više rojeva sa zrelim matičnjacima i sl. Može se istresti i paketni roj sa maticom. Rušenje matičnjaka (poželjno da se pri tome sakuplja matični mleč) se često primenjuje, može da bude efikasno, ali je vrlo složeno, oduzima mnogo vremena i mogu da se dese propusti. Mora se sprovoditi u više navrata. Ono se obično sprovodi i kombinovano sa drugim postupcima.

Neki pčelari praktikuju zamenu mesta košnica (one koja se roji i one koja se ne roji, obično slabije) ali treba upozoriti da to nekada može da vodi u veliku tuču i stradanje pčela.

Ako se samo matica oduzme ili ubije to može da smiri nagon za rojenjem, ali ipak nije sasvim sigurno da će smiriti i da možda deo mladih matica neće da izleti sa rojem. Eventualno rešenje bi bilo da se prethodno detaljno pregledaju ramovi i poruše svi matičnjaci a ostavi samo jedan ili pak nijedan pa da pčele same odgaje novu maticu iz prinude (od postojećih larvi).

Mogu se probati kompromisne mere, čiji efekat bi trebalo povremeno proveravati. U to spada prevešavanje nekoliko ramova legla u gornji nastavak (ukoliko je plodište u jednom telu) - iznad matične rešetke ili i bez rešetke. Uz te mere treba prethodno poništiti postojeće izgrađene matičnjake, uključujući i one koje je matica tek zanela. Dalje, tamo gde je plodište blokirano medom treba ukloniti tu blokadu - dodati prazne ili poluprazne ramove i satne osnove a ramove sa mnogo meda i sa leglom staviti iznad matične rešetke na društva koja nisu u rojevnom stanju.

Primenjuju se i postupci koji radikalno remete dostignuto stanje društva - to su razdvajanje ramova iz košnice (zajedno sa leglom i pčelama) kroz razmeštanje u dva ili više nastavka - tela, zavisno od tipa košnice. Između se nekada stavlja nastavak sa satnim osnovama, kao privremena pregrada a i da bi ih pčele izgradile. Dodaje se veliki broj satnih osnova i praznih ramova i oni se kombinuju sa postojećim ramovima. Ako je na primer društvo bilo samo u jednom plodišnom telu, sada se smešta u dva, tri. Pri tome treba biti obazriv, da se ne pretera sa manipulacijom ramovima, moguće su krupne greške i neuspesi.

Dobro je da se na pčelinjaku postave košnice - mamci za rojeve.

U ovom periodu treba češće obilaziti pčelinjak i unapred spremiti košnice i nukleuse u koje se mogu smestiti rojevi, takođe treba obezbediti ramove za njih. S obzirom na prisustvo paše, to mogu da budu i samo ramovi sa satnim osnovama - ne treba se toga bojati. Doduše, rojevi drugenci i trećenci, sa mladim neoplođenim maticama mogu da budu nestabilniji, pa njima posvetiti više pažnje, njima može da se eventualno doda poneki ram sa medom ili otvorenim leglom.

Treba znati da posle izletanja prvog roja, sa starom maticom, iz iste košnice obično izleće i drugi roj, posle 8-9 dana, sa mladim neoplođenim maticama. Dešavaju se i neke neregularne pojave pa treba pažljivo razmotriti svaku konkretnu situaciju. Posle izletanja drugenca, u košnici ostaje znatno manje pčela, vide se matičnjaci koji su otvoreni i iz kojih su se izlegle mlade matice, a ako se rojenje nastavi, društvo može ostati sa sasvim malo pčela i nekada čak i bez matice. Pred puštanje roja na početaljci može da se formira "brada" od velikog broja mladih pčela. Takođe, primećuje se slabiji rad pčela izletnica i slabiji unos nektara u odnosu na društva koja nisu u rojevnom stanju. Posle puštanja drugog roja ili u vreme kada se on očekujje ispred košnice nekada mogu da se vide izbačene mrtve mlade matice.

Postoje i hvatači za roj, koji se postavljaju na leto košnice i čiji je cilj da zadrže maticu i ne dozvole da roj izleti, ako i izleti bez matice - da se vrati u košnicu. Oni ipak dosta remete normalan rad pčela.