Produžavanje zimskih prilika u martu razlog je da se da dopuna saveta upućenih pčelarima za ovaj mesec. U poređenju sa prošlom godinom, kada su niske temperature u kontinuitetu trajale od dela januara do praktično celog marta, sada je hladan talas nastupio kasnije, posle otopljenja u februaru. To je omogućilo da pčele izlete na pročisne letove, a pčelari su mogli da izvrše letimične preglede i intervenišu u slučajevima potrebe.

Time je opasnost od pojave nozemoze umanjena ali zato je povećana verovatnoća stradanja pčela od gladi. Srećom da topli talas nije predugo trajao da bi isuviše stimulisao pčele na razvoj, ali je očigledno da su društva imala po 2-3 rama sa leglom i da je njegovo negovanje uticalo na dodatni utrošak meda i polena.

Dakle, postoji realna opasnost da mnoga pčelinja društva stradaju od gladi. Iskusni pčelari  znaju da društvo može da strada od gladi iako meda ima u košnici, ali nije na dohvatu pčelinjem klubetu koje usled hladnoće ne može da se primakne bliže hrani. Tako se dešava da strada deo pčela ili i čitavo društvo. Činjenica da ima legla samo otežava stvar jer pčele neće da napuste ramove sa leglom. Opasnost stradanja od gladi će važiti i za period kada bude otoplilo, pošto u prirodi neće biti dovoljno nekatara dok ne počne intezivnije cvetanje biljaka a potrošnja hrane u pčelinjem društvu će naglo porasti.

Pčelarima se zato preporučuje da ukoliko smatraju da im pčele nemaju dovoljno hrane za preživljavanje reaguju hitno. To praktično znači da mogu da otvore košnice pri svakoj temepraturi. Nastojaće naravno da otvaranje traje što kraće da bi klube i leglo što manje gubili temperaturu. Potreba za hranom je prioritetna, jer bez nje pčele ne mogu ni da proizvode toplotu neophodnu za održavanje mikroklime u košnici. Zbog razvoja legla sigurno je da je potrošnja hrane bila povećana a takođe da je za razliku od perioda bez legla sada potreban polen za negovanje legla. Može se očekivati da su matice smanjile nošenje i da leglo nije povećavano već u najboljem slučaju održavano u prethodnom obimu. Leglo koje je već postojalo trebalo je odnegovati i u slučaju nedostatka polena pčele su verovatno bile prinuđene da više troše svoj organizam, kao i da možda pojedu deo larvi da bi ishranile ostale. Leglo koje je prisutno u košnicama sada je potpuno onemogućilo pomeranje klubeta na stranu gde ima meda, pa pčele mogu vrlo lako da stradaju.

Pčelama je sada potrebna i ugljenohidratna hrana (med) kao i belančevinasta (polenov prah).

Iznošenje ovih saveta ne treba dramatizovati jer će snažna društva sa dosta hrane uspešno da prođu ovaj period a ovakve inverzije vremena se javljaju svakih nekoliko godina. Zavisno od tipa košnice, vrste ramova, snage društava, količine i rasporeda hrane u košnici, situacija sa hranom i njenom dostupnošću može izuzetno da varira pa svaki pčelar mora da proceni situaciju na svom pčelinjaku.

Pčelari koji su već dodavali pogače za dodatnu prihranu pčela, odnosno obezbeđenje od stradanja od gladi, već su u nekoj meri zaštitili svoj pčele. Uz pretpostavku da im društva nisu imala dovoljno hrane, oni bi trebalo da dodaju još takve hrane da bi izbegli stradana pčela. Pčelari koji su primakli med klubetu, što se takođe savetovalo, posebno za DB košnice, uradili su odličnu stvar jer su istovremeno ograničili širenje legla i pčelama približili med. Ta mera se može i sada primeniti, sačekati samo neko manje otopljenje otvoriti košnice i približiti med uz samo leglo. Kao zamena polena, može se dodavati prokuvan kvasac, u količini 5% od težine pogače a pčelari koji imaju svoj polenov prah mogu ga dodati bilo u pogačama ili sirupu ali ne više od 5% zbog lakšeg uzimanja od strane pčela.

Eventualne toplije dane treba iskoristiti za dopunu hrane putem prihranjivanja sirupom. To se veoma preporučuje u slučajevima da društva nemaju dovoljno hrane, kako bi se pomoglo pčelama da imaju dovojlne rezerve ako ne meda onda bar prerađenog sirupa. Prihranjivanje s početka treba da bude manjim količinama dok pčele počnu da uzimaju, zatim se može povećati i intezivirati u nekoliko dana dnevnim dozama i do 2 litra, zavisno od snage društva. Tu meru ne treba mešati sa potsticajnim prihranjivanjem.

Dodavanje tople vode u hranilice može pomoći pčelama u negovanju legla pa pčelari koji imaju manje košnica i pčelinjaci su im uz kuću mogu to da praktikuju.

Slabija društva treba suziti na onoliko ramova koliko zaposedaju i utopliti sa strane i odozgo. Poželjno je utopljavanje odozgo i snažnih društava.