Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

MART  200

 

Stanje na pčelinjaku  

Relativno visoke temperature u februaru podstakle su razvoj društava, unos polena je dobar i u odnosu na prethodnu godinu, razvoj  kreće ranije. Stanje na pčelinjacima se puno razlikuje, kako po snazi i stanju društava, tako i po procentu zimskih gubitaka. Ima pčelara koji su obaveštavali i o gubicima od 30% pa i 50% negde i više ali srećom puno je i onih koji nisu imali veća stradanja i koji su dosta zadovoljni stanjem na svojim pčelinjacima.

Stanje u drugim državama bivše Jugoslavije je slično, bilo je vesti da su gubici u Sloveniji ponegde iznosili do 50%, takođe i u Hrvatskoj i Makedoniji. Ipak, ne treba olako zaključivati jer pojedinačne informacije malo znače u pravoj statistici, treba sačekati zvaničnije informacije.

Uzroci stradanja su različiti - počev od varoe i virusa koji su slabili društva još s kraja leta, zatim stradanja i praznih košnica tokom jeseni i zime, pa stradanja od gladi ili iscrpljenosti starih pčela. Sada krajem zime pčele najviše stradaju od nozemoze jer gubici zbog gladi nikada nisu baš masovni. Nije loše spomenuti da svako eventualnu sumnju na drugu vrstu nozemoze - azijsku nosema ceranae treba uzimati sa rezervom jer je njeno dijagnostikovanje mnogo teže i u Evropi se vrši samo u nekoliko zemalja.

Radovi na pčelinjaku

Topli dani, kada pčele normalno izleću, mogu se iskoristiti za letimične ili detaljnije preglede košnica, već prema potrebi. Kada se obilazi pčelinjak najpre treba uočavati stanje na poletaljkama i oko košnica, što nam može pružiti dosta značajnih podataka. Tako, društvo čije pčele intezivno izleću iz košnica i donose polen, nektar ili vodu i čije poletaljke su čiste i ispod nema mnogo mrtvih pčela, najverovatnije ne zahteva nikakvu intervenciju. Ipak, može se otvoriti i bez podizanja ramova pogledati. Može se desiti da se klube isuviše pomerilo na jednu stranu - u tom slučaju treba intervenisati pomeranjem ramova ka sredini i ubacanjem rama sa medom uz kraj gde je bilo klube.

Pri otvaranju košnice mogu se izvaditi prazni ramovi koji su stajali sa strane. Ako na njima ima preostalog meda, može se malo otklopiti, ali ne treba preterivati da med ne bi cureo ako ga pčele ne pokupe i time izazove grabež. Posebno paziti ako su žičane podnjače. Med iz takvih ramova pčele često brže odnose ako se odvoje od ostalih u košnici. Pri tome, može se desiti i da naprave poneki zaperak u prostoru između, ako otopli, društvo ojača i bude unosa nektara ili dobra prihrana. To naravno treba da bude signal da takvim društvima treba dodavati prazne ramove ili čak i voštane osnove, kod vrlo jakih društava. Dobro je društva utopliti odozgo postavljanjem novina, kartona, stiropora i sl. a kod DB košnica je korisna praksa i bočno sužavanje pregradnom daskom.

Kod LR košnica koje su sa dva nastavka a pčelinja društva nisu velika (približan kriterijum bi mogao da bude 5-6 ramova pčela), savetuje se da se uklone donji nastavci sa ramovima koji nisu zaposednuti pčelama i košnice tako privremeno svedu na jedan nastavak.

Prolećne temperature veoma variraju, pa ukoliko kasnije dosta zahladni, može se desiti da pčelinje klube koje se skupi oko legla postane udaljeno od meda na ramovima i time bude ugroženo. Taj problem ne treba potcenjivati, jer se stradanja od gladi retko dešavaju početkom zime a većinom pri kraju. Posebno su osetljiva društva koja su se značajnije smanjila u odnosu na stanje u jesen. Takvim zajednicama veoma je korisno sada približiti ramove sa medom i polenom uz samo leglo. Izmaći prazne ramove i ramove sa malo meda, na taj način ujedno se izbegavai da ih matica zalegne, jer su na njima mnogo lošiji uslovi za negovanje legla. Ako se kod LR košnica zatekne leglo u donjem nastavku koji je sa nedovoljno hrane, treba napraviti novi razmeštaj ramova, prema snazi društva, a takav da ramovi sa medom i polenom približe ramovima sa leglom.

Onim društvima koja su relativno jaka i sa dovoljno hrane neće biti potrebna  intervencija - ona već imaju tri-četiri rama sa leglom, oivičena mednim vencima i saćem punim prerađenog polena. Nije loše ako se to može postići, s obzirom na broj košnica, temperaturu, snagu društava i sl. da se pomalo otklopi med najpre na ramovima sa leglom ako ga ima više - da bi se pčelama olakšalo prebacanje i priprema ćelija za zaleganje.

Ne treba žuriti sa proširivanjem prostora za zaleganje dodavanjem novih ramova. Još nije završena zamena starih pčela novim. Drugo, kod društava kod kojih je dijagnostikovana nozemoza ili ima više iscrpljenih pčela, tek će se pojaviti slabljenje, pa sa njima treba posebno raditi - jako ih suziti i utopliti.

Prihrana pčela će biti vrlo korisna pogotovo ako bude kišnih dana ali ako su temperature niske, pčele neće moći da uzimaju sirup. Vrlo je korisno davati ređi i topao sirup, od dodataka može se stavljati prokuvan (inaktiviran) kvasac (do 5%), zatim polen (isto do 5%), takođe i minerali, kobalt, ali suština je naravno u prirodnoj hrani, pa je najbolje otklapati med, davati med malo razređen vodom ili stavljati komade mednog saća u hranilice i zbegove.

Počistiti podnjače, ukloniti češljeve protiv miševa da pčele mogu lakše da ulaze. Leta ipak ne treba da su previše otvorena, već prema snazi društava a ako gornja leta nisu bila otvorena (što je u suštini propust) sada ih otvoriti.

Ako se na poletaljkama nekih košnica primete mrtve pčele, ostaci voska, ili pčele ne izleću aktivno već se više sakupljaju kod leta i šetaju poletaljkom, takve košnice treba otvoriti i videti kakvo je stanje. Posebno su sumnjivi slučajevi velike aktivnosti predveče samo na letima nekih košnica, što može da ukaže na grabež. Pčelarima početnicima treba skrenuti pažnju da masovni izletni let mladih pčela ispred košnice ne mešaju sa pojavom grabeži - ovde za razliku nema tuče ni mrtvih pčela.

Društva bez matice treba spojiti, najbolje preko novina, sa onima koja imaju maticu. Jako oslabljena društva rasformirati i pčele istresti. Društva sa lažnim maticama i maticama trutušama najbolje je rasformirati ili spojiti sa susednim.

Svako otvaranje košnica iskoristiti da se vidi kakvo je zdravstveno stanje pčela i legla - posmatrati ima li varoe na pčelama i u leglu (posebno pogledati u zatvorenom trutovskom leglu). Oni pčelari koji to već nisu učinili treba da uzmu uzorke mrtvih pčela i pošalju ih na analizu, kako bi bili sigurni da li je na pčelinjaku prisutna nozemoza ili nije.

Jako je važno da pčele imaju dovoljno čiste vode u blizini košnica, pa ukoliko nema prirodnih izvora ili česmi i sl. vodu obezbediti postavljanjem pojila na sunčanim mestima. Vodu je dobro malo posoliti zbog minerala iz soli koji su pčelama potrebni.

Ostali radovi  

Ukolko ima takvih slučajeva, pretopiti saće iz košnica u kojima su pčelinja društva stradala. Košnice očistiti i dezinfikovati, ramove ako su loši spaliti, a ako mogu da se upotrebe, i njih očistiti i dezinfikovati. Pripremati nove ramove, ožičiti ih i staviti voštane osnove.

Oni pčelari koji nameravaju da sakupljaju polenov prah u aprilu treba da nabave skupljače, bilo spoljašnje ili podne.

Pregledati medišne nastavke i zaštititi ih da ih ne napadaju voštani moljci kada vreme više otopli. Nije neophodno koristiti neka hemijska sredstva - često je dovoljno da se izbace ramovi ako u njima ima saća koje je zalegano ili je bilo polena, prorediti ramove da se poveća razmak i između njih i napraviti jaku ventilaciju odozdo do vrha naslaganih medišnih nastavaka.

Još ima vremena za sadnju medonosnog drveća i šiblja oko pčelinjaka i na njima, takođe i za pripremu setve medonosnog bilja.

Praznik mladenaca 22. marta je dan kada se u pravoslavnoj tradiciji posebno koristi med, pa je dobro to iskoristiti da se građanima ponudi kvalitetan med ali i drugi proizvodi.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u martu prošle godine, možete se upoznati preko stranice mart2007.