Zima je potrajala i u nekoliko navrata je bilo perioda sa prilično niskim temperaturama za naše uslove. Pčele su imale prilike za pročisne letove, ali nisu mogle da iskoriste cvetanje najranijeg bilja (visibabe, drena, leske i dr.). U brdovitim krajevima i na većim nadmorskim visinama, te biljke će tek sada da cvetaju u većoj meri, a pojaviće se i druge. Sada društva ulaze u period intezivnijeg negovanja legla, ali s obzirom na niske temperature krajem februara i početkom marta, taj razvoj i širenje legla su tek na početku. To je i dobro, jer nije bilo dužih perioda otopljenja da bi pčele razvile veće leglo isuviše rano u sezoni. Ovako je veća verovatnoća da prolećne temperature, iako su naravno uvek veoma varijabilne, ovog proleća možda neće ići u ekstreme. To bi bilo veoma povoljno za razvoj pčelinjih društava, pa možemo očekivati lep prolećni razvoj.

Kao što je pisano za prethodne mesece, imamo izveštaje o stradanjima pčelinjih društava, ali srećom to za sada nije masovno, iako je neke pčelinjake zahvatilo u ozbiljnoj meri. Pravo stanje će se znati tek posle prvih prolećnih pregleda pčelinjih društava. Sve više se govori o nozemi cerani, azijskom vidu nozemoze, koja je prisutna i na našim područjima, i pravi velike štete na pčelinjacima.

Radovi na pčelinjaku

Prve toplije dane, pogotovo kada pčele budu počele sa izletanjem i donošenjem polena, iskoristiti za obilaske pčelinjaka i letimične preglede. S obzirom na niske temperature u februaru, tada nije imalo smisla otvarati košnice radi uvida u stanje, osim u nekim slučajevima krajnje potrebe. Oni pčelari koji praktikuju dodavanje pčelinjih pogača, a posebno oni čiji su pčelinjaci udaljeni od mesta stanovanja, sada će možda dodati nove pogače, verovatno obogaćene polenom ili nekom njegovom zamenom (kvascom). Oni pčelari čiji su pčelinjaci bliži i mogu ih češće obilaziti, ne moraju dodavati pogače već mogu početi sa podsticajnim prihranjivanjem šećernim sirupom (ili naravno, još bolje, šećerno-mednim sirupom). Obavezno treba postaviti pojilice na pčelinjaku jer je voda veoma potrebna u košnici, u ovo doba najviše radi pripremanja hrane za negovanje legla. Pojilica treba da bude na sunčanom mestu, u blizini pčelinjaka. Dodavanje vode u hranilice je takođe veoma dobra mera podsticanja razvoja, voda treba da je topla a to može biti i dosta redak sirup. Ako se dodaje sirup, slobodno je i preporučljivo dodavati ga ujutru, jer on podstiče pčele na izletanje i potragu za nektarom. Ne treba se bojati grabeži ako na pčelinjaku nema isuviše oslabljenih društava i ako pčelar ne pravi krupne greške pri otvaranju košnica i radu.

Savetuje se da se pre početka prihranjivanja pčelinja društva pregledaju i najpre uklone prazni i loši ramovi, da pčele ne bi na njima razvijali leglo. To je dobro uraditi što pre. Ne mora se vršiti detaljan pregled, i podizati ram po ram, to nije ni preporučljivo da ne bismo isuviše remetili rad pčela, dovoljno je sa jedne i druge strane košnice doći do prvog rama sa leglom. Odmah uz njega postaviti ram sa dosta meda i polena, to učiniti sa obe strane legla a odmaći prazne i loše ramove. Sada nije vreme za proširivanje pčelinjeg gnezda, jer tek treba da dođe do zamene zimskih pčela, njihovog uginjavanja, pa će broj pčela neko vreme stagnirati, a u nekim slučajevima i opadati. Da ne govorimo o slučajevima ako je društvo zahvaćeno nozemozom, što će voditi u ozbiljnije slabljenje, kada ga treba maksimalno suziti, ako je potrebno i izbaciti neki ram sa sasvim malo legla, ako ga pčele ne pokrivaju najbolje.

Vrlo podsticajno za razvoj legla je ako otklapamo medne poklopce sa meda koji se nalazi na ramovima gde je i leglo. Time podstičemo da pčele brže uklanjaju med ih tih ćelija i pripremaju ih za negovanje legla, što vodi širenju legla. A kada se leglo širi na manje ramova, koji su više koncentrisani, pčelama je lakše da greju i neguju leglo, nego kada je ono raštrkano po košnici. Najpre ćemo otklapati samo po male površine, da ne bismo prouzrokovali curenje meda na podnjaču i pojavu grabeži, a kasnije kada otopli, možemo otklapati i više. Orijentaciono, možda pri prvom otklapanju ne bi trebalo da otklapamo veće površine meda od pola do jednog decimetara kvadratnog, računajući ukupno za celu košnicu, zavisno od snage društva. Otklapanje je posebno efikasno na ramovima gde ima više meda a leglo je relativno malo. Ono nema svrhe kada počne veći unos nektara u košnicu, a veoma je korisno ako se uradi pre kišnih dana, pod uslovom da ne zahladni previše - ako jače zahladni, veće otklapanje nije dobra mera. Istovremeno sa otklapanjem meda na ramovima sa leglom, može se raditi i otklapanje krajnjih ramova gde ima nešto meda, da bi ga pčele prenele bliže klubetu i da bismo takve ramove kasnije izvadili iz košnice. I sa tim otklapanjem treba biti oprezan da ne otklopimo previše, kako med ne bi cureo a pčele ne bi stigle da ga prenesu.

Pčelari koji na košnicama imaju zbegove pogodne za stavljanje rama preko satonoša, mogu staviti neki ram položeno na satonoše (ili ako je saće za pretapanje, može se iseći komad saća sa medom i staviti preko satonoša a ram se stavi skraja košnice da pčele prenose ostatak meda). Ispod saća koje se stavlja na satonoše treba staviti neko drvce ili parče saća, kako bi se olakšao prolaz pčela ispod.

Krajem marta će verovatno biti moguće, ako temperture budu povoljne i ako ima podsticajne paše, da se kod boljih društava izvrši prvo proširenje legla. To se može postići dodavanjem praznog izgrađenog rama ili satne osnove. Različiti su kriterijumi koje pčelari primenjuju za dodavanje rama, važan kriterijum bi trebalo da bude snaga društva i broj ramova sa leglom. To se napominje zato što neki pčelari ni po koju cenu de dodaju prazne ramove ili osnove u sredinu legla. Oni drugi, koji to čine, trebalo bi da povedu računa da li su se stekli uslovi da to urade, jer razvoj svih društava nije jednak. Bolje je malo i zakasniti nego požuriti.

Generalno, za ranija dodavanja, i za prva dodavanja, najsigurnije je dodati ram sa strane legla, i to na stranu gde ima više pčela. Obično je to strana ka zidu košnice. Tom prilikom proveriti da li sa te strane stoji ram sa puno meda i polena, ako ne, treba da evenualno uzeti sa druge strane klubeta i premestiti, uzeti iz druge košnice i sl. Kod drugih dodavanja, i u slučaju da se društvo već više razvilo i da je toplije, možemo se držati pravila da ako u društvu ima 3 i manje ramova sa leglom, ram za proširenje (osnova) se dodaju sa strane legla, a ako je 4 i više ramova sa leglom, i ako je 6 i više ramova pokriveno pčelama, ram za proširenje ili osnova se dodaju u sredinu legla. Veoma je loša mera dodavati satnu osnovu ili ram za proširenje do predzadnjeg rama sa leglom. To treba izbgavati bez obzira na broj ramova sa leglom u košnici. Znači, treba dodavati ili u sredinu legla ili na stranu. Dodavanje na stranu često ima za posledicu da pčele počnu da pune takav ram polenom i nektarom i da tako onemoguće maticu da tu polaže jaja. Tako nešto u suštini nije poželjno za pčelara jer je njemu prevashodni cilj da u proleće ima što više legla. Naravno, pčele imaju potrebu da grade saće gde će deponovati nektar i polen, pa su i takvi ramovi potrebni u košnici. Ono što treba izbegavati to je kasnije stavljanje takvih ramova sa nektarom i polenom u sredinu legla, jer je vrlo verovatno da će tamo predstavljati pregradu i da ih matica neće zaleći u večoj meri. Oni se mogu iskoristiti u drugim košnicama, koje su na primer slabije, i kojima je potreban neki ram sa strane legla radi deponovanja polena i nektara. Kod društava srednje jačine, koji prvu satnu osnovu ne izvuku do kraja, dodati ram treba preokrenuti, a ako se društvo u medjuvremenu malo razvilo, ram se može tada premestiti u sredinu košnice. To se pogotovo može uraditi ako je ram već zalegnut. Za dodavanje satnih osnova važi pravilo da ih pčele najbolje grade ako se stave uz ramove sa otvorenim leglom i u sredinu legla, gde je najveća koncentracija pčela.

Kod košnica gde su podnjače zaprljane, treba ih očistiti, posebno od ostataka pogače na podu, mrtvih pčela i dr. Skinuti češljeve sa leta. Leta treba da ostanu sužena na razumnu meru, prema snazi društva. Neki pčelari sada postavljaju plastične folije preko satonoša, na kojima postoje otvori za hranilice. To može u nekoj meri pomoći održavanju mikroklime u košnici i snabdevanju pčela vodom, ali kod slabih društava može remetiti mikroklimu i izazvati suvišnu vlagu, pa to treba imati u vidu.

Društva koja su ostala bez matice traba spojiti sa susednim društvom, najbolje preko novinskog papira.

Sada je dobro preko poklopne daske ili hranilice staviti neki utopljavajući materijal.

Ostali radovi

Saće iz ramova koji su izvađeni iz košnice treba pretopiti ako nije pogodno za ponovno dodavanje. U slučaju da je dobro, treba ga staviti na suvo i promajno mesto, da stoji do sledećeg dodavanja. Ako je na pčelinjaku bilo stradalih pčelinjih društava, to saće treba pretopiti ukoliko je razlog stradanja neka zarazna bolest (nozemoza, američka kuga i sl.). Ako je društvo stradalo tako što je sasvim napustilo košnicu (kolaps - engleska sraćenica za to je CCD), ti ramovi se mogu koristiti za kasnija dodavanja, jer se uzročnik stradanja najverovatnije ne prenosi preko saća, već preko pčela. Za slučajeve kada su uzroci kombinovani, ipak je sigurnije da se sve saće pretopi.

Uzorke mrtvih pčela treba poslati na analizu u nadležni veterinarski institut.

Sada je pogodno da se sadi medonosno bilje - žbunje i drveće, u blizini pčelinjaka kako bi se obogatila pčelinja paša.