Home[Kalendar radova]
Predrag
Cvetković
MART 2016
Cvetanje ranog prolećnog bilja je uveliko krenulo i pred pčelama i pčelarima je jedna veoma rana sezona. Nemoguće je predskazati kakvo će biti ovo proleće, preostaje nam da vidimo. Vremenske prilike zadnjih godina su se često naglo menjale iz krajnosti u krajnost. Obično se u proleće posle ranog kretanja vegetacije navraćao hladan period i tako donekle usporavao cvetanje bagrema. Poslednjih godina je bilo nekoliko takvih slučajeva a na kraju smo opet imali srednje ili ranije cvetanje bagrema ali ne previše rano. Ipak, nije isključeno da ove godine bagrem procveta i izuzetno rano, pre 1. maja, što se vrlo retko dešava, možda jednom u 20 godina ili duže. Stanje pčelinjih društava je uglavnom veoma dobro. Kao što je pisano za prethodne mesece, tokom zime je bio nešto duži prekid legla, što je bilo veoma dobro za vitalnost i zdravlje pčela i pčelinjih društava. Tokom februara je započeo veći i ubrzan razvoj legla, tako da na samom kraju februara društva uglavnom imaju leglo na 3 rama, a jača na 4. Ako ga ima na 5 ramova obično je razvučeno i nije pravi pokazatelj snage društva, ali nisu naravno isključena ni posebno jaka društva. Površina legla je najčešće do polovine površine rama, ali kod jakih društava leglo je i veće. Potrošnja hrane je vidno povećana i to posebno na ramovima koji stoje neposredno do legla. Dok je potrošnja hrane tokom zime bila veoma mala, sada se hrana ubrzano troši i to treba imati u vidu. Za sada ne postoje neke značajnije zalihe polena jer je manji unos a dosta se troši na negovanje legla. Što se tiče brojnosti društava, društva srednje snage pokrivaju oko 4-5 ramova sa pčelama, a jača društva 6-7 pa i 8 ramova. Varijacije u snazi su velike, od društva do društva i od pčelinjaka do pčelinjaka. Iako se može činiti preteranim, vrlo je verovatno da do kraja marta nekim jačim društvima treba dodavati i medišne nastavke. Na drugoj strani, ima pčelinjaka gde su društva dosta slabija, a takođe, kod nekih ima i tragova proliva, posebno ako je jesenas bilo većeg unosa medljike ili košnice nisu bile okrenute zimskom suncu. Ima društava gde je vidno da je broj pčela značajno opao, bilo zbog kraćeg života zimskih pčela (nepripremljenosti za zimu), bilo zbog eventualne zaraze nozemozom (evropskom ili azijskom) ili zbog kombinacije raznih uticaja. Treba imati u vidu da zamena pčela tek treba da se obavi u pčelinjim društvima - kod jakih društava ona je pre počela i obaviće se brže i verovatno bez vidnog slabljenja društva, dok kod srednjih i slabijih društava tokom marta može nastupiti period stagnacije. Kod najslabijih društava, može se dogoditi da sve više slabe i podležu nozemozi, pa i da stradaju. Cvetanje nekih najranijih kajsija već je počelo na samom kraju februara, a tek počinje cvetanje ponekog stabla dženerike u krajevima gde vegetacija i inače najranije kreće. Pojavljuju se i prvi maslačci i drugo bilje i u slučaju da tokom marta bude relativno toplije vreme u nižim krajevima možemo da očekujemo masovno cvetanje bilja sredinom ili krajem marta, što je inače uobičajeno početkom aprila.
Vrlo rano kretanje vegetacije i rani početak značajnije prolećne paše uslovljavaju da se što pre uradi prolećni pregled, onaj koji se obično radi krajem marta ili pčetkom aprila. Ti pregledi mogu posebno mnogo da znače za pčelinja društva, posebno za ona srednje jačine ili slabija, dok za jaka možda može da se sačeka i sredina marta, ukoliko pčelar nema vremena, ima veliki broj košnica i slično. Tada će verovanto odmah moći da se uradi i proširenje društava dodavanjem ramova, satnih osnova ili i celih nastavaka. Naravno, ako se ima vremena, u ovako ranoj godini dobro je pogledati sva društva sada što pre. Obično su podnjače čistije kod jakih društava, gde često uopšte nije potrebno ništa ni čistiti. Sada, pri prvom prolećnom pregledu, svakako treba najpre očistiti podnjače tamo gde je to potrebno. Pomenuto je da bi taj rani prolećni pregled mogao posebno da znači za slabija i srednja društva. To je zato što je to prilika da se gnezdo klubeta suzi, udaljavanjem ramova koji su prazni i loši i približavanjem ramova sa medom i polenom neposredno uz samo leglo. Time se drušvu pomaže na više načina. U slučaju stagnacije zbog spore zamene zimskih pčela ili i opadanja broja pčela, klube tako ostaje kompaktno i u kontkatu sa medom. Treba znati da je ta pomoć neuporedivo bolja od dodavanja pogača, što se uopšte i ne savetuje kao pomoć, osim u eventualnim ekstremnim slučajevima da u košnici uopšte nema prirodne hrane. Ali i u tim slučajevima, hrana se može uzeti iz drugih košnica, gde eventualno ima viška. Veoma važan efekat tog sužavanja je što se time društvo primorava da širi - razvija leglo na ramovima na kojima ga već ima a ne da ide na stranu na nove ramove a ostavlja druge nedovoljno zaležene i nedovoljno pokrivene pčelama. Time se postiže da ramovi imaju velike površine legla, što osim značaja za samo pčelinje drušvo, mnogo olakšava i pojednostavljuje rad pčelara, i takođe povećava efikasnost tog rada - dodavanja satnih osnova, nastavaka i dr. Prilikom sužavanja pčelinjeg gnezda dobro je otklapati medne vence na ramovima sa leglom kako bi se pčele postakle da brže prenose taj med i stvaraju prostor za novo leglo. Dobro je otklapati i med na ramu sa medom koji se približava leglu, kao i na ramovima koji su za eliminaciju, a koji se obično stavljaju na kraj košnice ili iza neke pregrade (može i folije) ili pak gore u prostor zbega, ako može da stane. Med se otklapa u meri prema snazi društva, kod jačih društava više. Treba imati u vidu da kod košnica sa žičanim podnjačama može da se radi samo minimalno otklapanje, da med ne bi cureo kroz mrežu i izazivao grabež. Ako se pri pregledu i sužavanju gnezda vidi da je neko društvo posebno slabo a ima na primer raširno leglo na 3 rama, u malim krugovima, savetuje se da se bar jedan od tih ramova sa leglom ukloni iz košnice i uništi a društvo da se suzi na što manji prostor, kako bi mu se pomoglo da preživi. Eventualno, pri toplijem vremenu u martu, iz nekog jačeg društva bi moglo da se istrese malo pčela (na primer polovina sa jednog rama) pred leto te košnice, na kosu dasku ili karton, da se pomogne. Iako to uništavanje legla izgleda surovo, time se društvu više pomaže nego da se dopusti da mora da greje i hrani to leglo. To leglo se može staviti u neko drugo jako društvo da ga odneguje ako nije u pitanju zaraza nozemozom (ali vrlo je moguće da jeste). Prvo proširenje legla će moći da se obavi za vreme cvetanja voća, ako bude toplih dana, a nadamo se da hoće. Tada se mogu dodavati i satne osnove, posebno ako nema izgrađenih ramova za proširivanje. Znak za dodavanje satnih osnova prestavlja kada prilikom otvaranja košnice i podizanja ramova vidimo da se mlade pčele skupljaju u grozdove između ramova. Isto tako, ako vidimo lučenje novog belog voska po satonošama i vrhu ramova, to nam je znak da treba da dodajemo satne osnove. Kod jakih društava, ako imaju 4 i više ramova sa leglom velike površine, satne osnove ili lepo izgrađeni prazni ramovi se mogu dodavati u sredinu legla, dok se kod društava srednje snage, osnove obično najpre dodaju skraja legla. Već sledeću osnovu možemo da dodamo u sredinu legla, ali sa tim ne treba žuriti, već sačekati da pčele dobro izgrade prethodno stavljenu. Dakle, prvo proširenje može da se radi obično oko 2 medelje posle sužavanja gnezda. Kod jakih društava, kao što smo pomenuli, sužavanje se često i ne radi pa se društvo i samo proširuje ali kasnije se stvara i blokada polenom i nektarom pa mu je potrebna intervencija pčelara. Umesto satnih osnova obično se najpre dodaju prazni ramovi, i to prvo samo jedan, a u sledećem proširenju dva rama, sa obe strane po jedan ili jedan u sredinu i jedan sa strane. Kada društva ojačaju i površine legla prelaze polovine ramova, srednji ram legla ili i svaki drugi ram, mogu se preokretati za 180 stepeni, čime se društva značajno podstiču da šire leglo po celoj površini rama. Ako pri pregledu naiđemo na neko društvo bez matice (bez legla, ili sa trutovskim leglom) takvo društvo je najbolje rasformirati i ako su pčele zdrave ramove rasporediti po drugim košnicama, a takvo društvo se eventualno može spojiti sa nekim drugim preko novinskog papira. Najpre treba utvrditi da društvo možda nema neoplođenu maticu (obično postoje tragovi sveže progriženog matičnjaka) ili da ima neku staru i bolesnu maticu, koju treba uništiti. Kao test ima li normalne matice ili ne može poslužiti i ram sa malo otvorenog legla koga možemo da uzmemo iz neke druge košnice. Ako nemaju maticu, pčele će početi gradnju matičnjaka, koju zatim treba prekinuti. Ne savetuju se pokušaju spasavanja takvih društava dodavanjem ramova sa leglom da pčele same izvode maticu jer je još uvek dosta rano i verovatno društvo nije dovoljno jako za to. Tokom marta, kada vreme bude toplo, može se vršiti prihranjivanje pčelinjih društava šećernim sirupom, ili još bolje sirupom pomešanim sa prirodnim medom. Prvo odavanje se obično vrši u malom dozama, dok se društva naviknu na uzimanje iz hranilice. Savetuje se da se tokom marta društva najpre intezivnije prihrane (sa nekoliko kg šećera po košnici) a tek posle toga da se radi podsticajno prihranjivanje ukoliko nema dovoljno voćne paše. To se savetuje zato što podsticanje legla nema mnogo smisla ako u društvu ne postoji obilje hrane, dakle, obilnim prihranjivanjem se postiže to obilje (ukoliko nema dovoljno prirodne hrane). Dok u prirodi još ne postoji jaka nektarska paša, veoma dobra podsticajna mera (po više osnova) je otklapanje meda na ramovima sa mednim vencima i ramovima sa strane legla, kao i na krajnjim i lošim ramovima. Obavlja se više puta, može odprilike jednom nedeljno, ali kada počne jači unos nektara otklapanje više nema smisla. Ukoliko u blizini pčelinjaka ne postoji neki izvor čiste vode, treba što pre postaviti pojilice sa na pčelinjaku ili u neposrednoj blizini. Pojilice se postavljaju na sunčanim mestima, obično 5-10 metara udaljeno od košnica, zavisno od uslova na pčelinjaku.
Sa ovako ranim početkom sezone, pred pčelarima je posebno mnogo posla, kako na pčelinjacima, tako i izvan njih. Ramove sa satnim osnovama treba užurbano pripremati, ukoliko to nije ranije urađeno. Ukoliko se tokom marta urade rani prolećni pregledi, najbolje je što pre izvaditi stare i loše ramove koji su za toplljenje i pretopiti ih. Ako je neko društvo na pčelinjaku stradalo, košnicu dobro očistiti i dezinfikovati plamenom i nekim dezinfekcionim sredstvom (natrijum hidroksid, sporotal i dr.). Nabavljaju se ili prave košnice za novu sezonu, kao i druga oprema i pribor. Nabavlja se šećer za prihranu pčela. Preko društava pčelara ili pojedinačno, treba slati uzorke pčela na analizu. I dalje je povoljno vreme za sadnju sadnica mednosnog drveća i šiblja, kao i setvu ili sadnju medonosnih zeljastih biljaka. Sa radovima koji su savetovani pčelarima u martu prošle godine, možete se upoznati preko stranice mart2015.
|
|