Pri pregledu pčelinjih društava u drugoj polovini februara moglo je da se primeti zatvoreno leglo a u nekim slučajevima se videlo da je pre toga već bio jedan ciklus zaleganja, samo mnogo manje površine. U početku su bile manje razlike u površini legla kod jakih i slabih društava a krajem februara razlika se ipak napravila - jača društva su imala po oko 2-3 rama srednjeg legla - ukupno od trećine do skoro polovine površine rama. Što se tiče potrošnje hrane, primetno je da je u prostoru unutar klubeta (na ramovima sa leglom) i neposredno sa strane legla, potrošena hrana. Stanje sa hranom veoma mnogo zavisi od toga kako je ostavljeno jesenas, kao i od stanja društva. Neka društva mogu da budu i sa vrlo malo hrane i bez mednih venaca na ramovima sa leglom, dok druga mogu da i dalje imaju velike medne vence na ramovima sa leglom, kao i sa strane.

Kod nekih društava je primećeno izrazitije gubljenje pčela - veće slabljenje, kod drugih manje, razlike u snazi će vremenom da postanu sve veće. Uglavnom reklo bi se da je dosadašnji tok zimovanja relativno dobar u odnosu na ranije sezone, ali to se ne može uopštavati pošto se nema uvid u stanje pčelinjaka na širim prostorima. Može da se očekuje nešto povećan broj slučajeva stradanja od gladi, mada to može da bude povezano i sa grabežom, nestankom matice i dr. kao primarnim uzrocima. Takođe, već ima društava koja su veoma oslabljena, pa i kritično, a moguće je da se to dešava i sa pojedinim pčelinjacima u celini, tako da je za sada sve neizvesno. Tokom marta, pogotovo prvog dela meseca, može da se očekuje da će pčelinja društva da prolaze najkritičniji momenat - neka će da počnu da jačaju, a druga da slabe ili stagniraju. Zbog toga se ne treba prerano radovati ili pak tugovati, već preduzeti sve mere da se pčelama pomogne.

Leska je u nizijskim krajevima uglavnom završila cvetanje oko 20. februara ili nešto kasnije a krajem februara počinje cvetanje drena i raznog cveća. Početkom marta može da se očekuje cvetanje vrbe ive pa zatim i dženerike. Sudeći po dosadašnjem toku vremenskih prilika, do kraja marta može da se očekuje cvetanje znatnog dela voćne paše i možemo da imamo jednu ranu sezonu s tim da cvetanje bude praćeno pogodnijim vremenskim prlikama u odnosu na ranije sezone.

Radovi na pčelinjaku

Bez obzora što temperature krajem februara nisu uvek najpogodnije za lagodniji pregled društava, savetuje se da se što pre izvrši makar letimični pregled. U zavisnosti od stanja pčelinjaka i načina rada pčelara, to mogu da budu i detaljni pregledi, a ako se to ne praktikuje u ovo doba, ili se nema vremena, onda samo letimični, da se stekne osnovni uvid u stanje i uradi eventualno neka hitna intervencija.

Veliki broj pčelara, na žalost, zadovoljava se time da u ovo doba samo doda pogaču, a znatan deo je to već ranije uradio i sada možda stavlja i drugu. Time se mnogo gubi u smislu da se time u suštini ne podstiče razvoj već samo osigurava da pčele ne uginu od gladi. Pri tome, pogače se često daju i društvima koja imaju dobre zalihe hrane. Ako se pri prvom pregledu, makar letimičnom, uoči nešto sumnjivo, takvu košnicu treba detaljnije pogledati podizanjem ramova. Ako se primeti da nema legla, vrlo je verovatno da nema ni matice, mada još uvek može da ima, ali retko, i društava sa maticom gde leglo još nije krenulo. Ako se utvrdi da nema maticu, najbolje je takvo društvo spojiti sa nekim drugim, obično se to radi preko novinske hartije koja se postavi preko satonoša donjeg društva, sa kojim se radi spajanje. Drugačiji slučajevi mogu da budu ako neko društvo ima maticu ali je veoma oslabljeno, onda se ono spaja preko novine sa društvom bez matice, ili se pak matica posebno dodaje, preko kaveza sa medno-šećernim testom.

Letimičan pregled može da se sastoji u kontroli da li u košnici ima legla i da li je sve u redu sa maticom. U tom smislu dovoljno je podići najpre neki ram sa kraja košnice (obično predzadnji) gde je manje pčela, i ići do rama sa leglom. Pri tome se gleda da li sa strane klubeta ima meda, i takođe da li u ramovima sa leglom ima mednih venaca. Važno je i jedno i drugo, ali u situaciji kada nema mnogo ramova sa leglom i kada je med sa strane legla potrošen, ipak je važnije da sa strane legla bude dosta meda a ne u sredini klubeta. To možda zvuči čudno za neke pčelare ali treba znati elementarnu stvar da je za proširenje prostora legla pčelama neophodan prostor. Takođe, treba znati da je mnogo povoljnije kada u košnici ima legla na manje ramova a na većoj površini nego kada je leglo rašireno na većem broju ramova u maloj površini. Radi toga, idealno je da se sada (što pre) uradi detaljniji rad - da se približe ramovi sa puno meda sa obe strane legla, neposredno uz leglo. Ako nema mnogo ramova na raspolaganju, dovoljno je da se na primer postojeći ram sa medom, koji je delom potrošen, preokrene tako da se strana (ili deo rama) sa medom stavi odmah uz leglo. To se radi dok još nije krenuo veći unos nektara i polena i dok društva još nisu krenula u veći razvoj.

Još detaljniji rad pri ovom prvom pregledu bi se sastojao u tome da se otklapaju medni venci na ramovima sa leglom, čime se pčele podstiču da troše i prenose med i ujedno se pravi prostor za novo leglo. To ne može da se radi kod košnica sa žičanom podnjačom jer med može da procuri i izazove grabež.

S obzirom na dosadašnji tok sezone, sigurno je da će sredinom marta i u drugoj polovini marta biti potrebno da se obavi još najmanje jedan pregled, da bi se nastavilo sa merama podsticaja razvoja. Svaki pčelar prema svom znanju, iskustvu, uslovima rada ima svoje osobene mere podsticaja. One mogu mnogo da se razlikuju, od pčelara do pčelara, ali takođe mnogo zavise i od uslova paše i stanja pčelinjih društava. Sa jačim društvima je u principu lakše raditi, dok slaba društva zahtevaju duži pažljiviji i strpljiviji rad.

Ako pčelar nije pri prvom radu dodavao ramove sa medom uz leglo (nije time sužavao klube) ne treba previše da žuri sa proširivanjem legla. Treba da sačeka dok pčele ne budu dobro pokrivale sve ramove sa leglom. Sa cvetanjem dženerike kod dobrih društava uglavnom može da se radi prvo proširenje ramovima sa izgrađenim saćem. Obično se ono radi dodavanjem najpre samo jednog rama sa strane legla, ali kod jakih društava mogu se odmah dodati i dva rama - po jedan sa svake strane.

Ako je pri prvom pregledu rađeno sužavanje klubeta, onda društva obično ranije stižu za proširivanje, pa to treba imati u vidu.

U periodu kada počne cvetanje prvog voća i pri toplijem vremenu, mogu da se dodaju ramovi sa voštanim osnovama u bolja društva. Ako u to vreme u košnicama ima 4 i više ramova sa leglom, osnove mogu da se dodaju i u sredinu legla, sa 3 rama legla dodaju se s jednog kraja.

Ovaj mesec može, bar na nekim pčelinjacima, da bude praćen dosta dobrim razvojem društava pa može da se očekuje da krajem meseca neka već popune plodišne nastavke pčelama. Takvim društvima treba dodavati medišne nastavke ili eventualno dodatne plodišne nastavke, zavisno od tipa košnica, uslova paše i načina pčelarenja.

Košnice sa stradalim društvima treba zatvoriti, a najbolje je da se ramovi što pre izvade iz košnice i odnesu u magacin. Ako se kod neke košnice primeti grabež treba najpre videti da li je to društvo živo. Ako jeste (i ima maticu) onda je najradikalnija mera da se na nekoliko dana privremeno zatvori (uz obezbeđenu ventilaciju) ili odnose na drugi pčelinjak. Blaža mera je da se zatvori na jedan dan ili da se izrazito suzi leto. Dobro je da se pored te košnice postavi neka prazna, gde će pčele grabljivice da ulaze. Ako je društvo stradalo a med ostao, svi ramovi sa medom se vade i košnica ostavalja otvorena. Time se grabljivice najbolje odvraćaju od grabeži.

Na pčelinjacima treba postaviti pojilice na sunćanom mestu, ako to ranije već nije urađeno i u vodu dodati malo kuhinjskeili morske soli.

Ostali radovi

Na vreme pripremiti ramove, ožičiti ih i postaviti voštane satne osnove. Nabaviti šećer za prihranu društava.

Posle detaljniih pregleda društava iz košnica sakupiti ramove koji su za topljenje. Najbolje je da se sa njih što pre skine saće i pretopi. Košnice iz kojih su društva eventualno stradala treba dobro očistiti i zatim dezinfikovati.

Uzorke mrtvih pčela ili sumnjivog legla treba (uz kontakt sa veterinarom) odneti u nadležnu laboratoriju na ispitivanje.

Još ima vremena za sadnju medonosnih biljaka na pčelinjaku i u okolini. Takođe, ako pored pčelinjaka može da se kasnije poseje neko medonosno bolje, zemljište treba što pre obraditi.