Home

Odlike lipe s obzirom na njenu starost

 

V.V. Progunkov

“Pčelovodstvo” 8/2003

prevod sa ruskog Predrag Cvetković

Iako se klimatski i drugi uslovi u delu Rusije na koji se odnosi ovaj tekst, kao i vrste lipa, znatno razlikuju od stanja kod nas, smatram korisnim da se naši čitaoci upoznaju sa odlikama lipe u ruskim uslovima, tim pre što nije poznato da je neko vršio slična istraživanja kod nas. Lipe u uslovima naše toplije klime brže rastu i imaju kraći životni vek a može se pretpostaviti da se i njihove medonosne osobine razlikuju. (prim. prev.)  

 

Lipa je sada veoma zastupljena na jugu Dalekoistočnog regiona Rusije u zoni mešovitih šuma i zauzima najtoplije i osvetljene delove teritorije. Pošto ima dubok, dobro razvijen korenov sistem, drvo može da podnosi periodičnu sušu. Lipa je neravnomerno rasprostranjena i njena zastupljenost se postepeno smanjuje idući ka severu.

Lipa je zahtevna kada je u pitanju plodnost i vlažnost zemljišta. Ne raste na močvarnom zemljištu, a na siromašnom i suvom zemljištu jedva prevazilazi veličinu žbuna.

U lišću lipe ima mnogo kalcijuma, pa se opalo lišće brzo razlaže ne praveći grub humus, što doprinosi poboljšanju aktivnosti mikroorganizama i plodnosti zemljišta.

Lipa se razmnožava izdancima iz panja, položenicama i semenom. U zasadima u Priamurskoj oblasti najviše je stabala poreklom iz izdanaka a manje iz semena. U šumama širokolisne lipe u Primorskom kraju viđali smo dobre lipe obnovljene iz semena, ali one kratko žive pod zastorom starih stabala (2-8 godine).

Produkcija nektara kod lipe zavisi od starosti drveta. Ipak, do sada nema pouzdanih podataka koji ukazuju na tačnu starost drveta pri kojoj lučenje nektara dostiže maksimum i pri kojoj starosti počinje da se smanjuje. Postoji niz radova posvećenih proučavanju tog pitanja. Tako, I. A. Ibrahimov, M.E. Muratov (1962) smatraju da je ukupna površina osvetljene površine krune određujući faktor za povećanje broja cvetova u zasadima različitog uzrasta pri istim ostalim uslovima. Primetimo da svaki zasad ima svoja individualna svojstva kada se radi o dinamici cvetanja, koja nije bilo moguće ustanoviti, ipak se primećuje određena veza između starosti zasada i broja cvetova. Poznato je da se prinosi meda u lipovim šumama povećavaju sa povećanjem starosti stabala. Najveće lučenje nektara se primećivalo u zasadima starim 100 godina, na kojim je ukupan broj cvetova bio 51,3% veći nego kod zasada starih 40 godina.

Cvetovi stogodišnjih lipa sadrže znatno više šećera u nektaru nego cvetovi lipa starih 50 godina. Sa tačke gledišta vrednosti za pčelarstvo po medonosnosti su najbolje lipove šume starosti 70-100 godina (A.M. Monahov, 1968).

Istraživanja P.A. Sokolova (1968) pokazuju da se kod mladog drveća najveća količina šećera nalazi u nektaru u prvoj polovini perioda cvetanja a zatim taj pokazatelj postepeno opada. Kod lipa starosti 60-90 godina najveća količina šećera u nektaru je u sredini cvetanja. Sa uzrastom drveća primećuje se i postepeno povećanje prosečne količine šećera koji se sadrži u nektaru ukupne mase cvetova. U zasadima lipe do 80-90 godina starosti ne primećuje se opadanje produktivnosti. Broj cvetova u cvastima se takođe povećava sa starošću drveća (36% za starost 24 godine, 48% za starost 75 godina). Potvrđena je zakonitost koja je karakteristična za drveće različitog uzrasta: broj cvetova je direktno srazmeran prečniku stabla; broj cvetova u cvasti se postepeno smanjuje od gornjeg dela krošnje ka donjem.

Rezultati koje je dobio E.S. Murahtanov (1977) pokazali su da je uzrast današnjih lipovih šuma pri kome počinje lučenje nektara u reonu srednje Volge, koji se određuje po trenutku nastupanja maksimalne produktivnosti nektara po jednom hektaru, za drugu klasu boniteta 75 godina, treću - 80 i četvrtu skoro do 110 godina, posle čega lagano opada do 150 godina više od dva puta.

Kako su pokazali podaci istraživanja A.G. Izmodenova (1972) u Priamurju, kod zasada sa punoćom (sklopom - prim. prev.) 0,7 lipa počinje da cveta kada dostigne prečnik 20-24 cm, što odgovara prosečnoj starosti 80-100 godina. Kako se povećava prečnik, uvećava se broj stabala koja cvetaju i broj cvetova na njima. Na jednom drvetu se može izbrojati od 10.000 cvetova (stepen debljine 20cm) do 930 hiljada cvetova (stepen debljine 76cm). To se slaže sa podacima S.N. Moisenka (1963) da lipe počinju da cvetaju kada dostignu prečnik 20-24 cm (prosečnu starost 80-100 godina). Na taj način, sa povećanjem prečnika stabla raste broj cvetova, najviše se primećuje kod najkrupnijih stabala sa dobro razvijenom krošnjom u uzrastu 150-180 godina.

Na jugu primorskog kraja Rusije (Daleki Istok) naša istraživanja su pokazala da odvojena stabla amurske lipe imaju visinu 32m i prečnik debla više od 1,5m. Visina lipe Take dostizala je 30m a prečnik više od 1,2m, mandžurska lipa - 20m pri prečniku 80cm. Sve one su cvetale i lučile nektar. Treba reći da lipe češće rastu u drugom nivou, gde njihova visina ne prelazi 18-22m. Kada lipa raste u prvom nivou kedrovo - širokolistne šume manje gustine, ona se odlikuje većom dugovečnošću nego u hrastovim šumama. Ako pak lipa raste u drugom nivou mešovitih šuma, njen životni vek je 80-150 godina.

Po izvršenom brojanju godišnjih prstenova odsečenih debla lipe koja nisu vožena iz šume, od strane šumarskih radnika (ušće Desne rečice u Primorje) određen je uzrast stabala lipe, koji se kretao od 450 do 490 godina, njihov prečnik u donjem delu debla je bio 120-145cm a sredina nije bila trula. Na padinama koje su bile udaljene od mesta seče 120-150 metara rasli su slični velikani. Oni su obilno cvetali i lučili nektar (u cvetovima su se mogle videti kapljice nektara).

Lipa Dalekog Istoka pripada onim vrstama koje u mladosti sporo rastu a čiji se tempo rasta pri dobroj osvetljenosti zatim povećava. Dužina života mladih podraslih lipa koje rastu u uslovima zasenjenosti zavisi od ekoloških uslova vrsta šuma. Što je gušći zastor drveća i lošije zemljište, to brže strada jezgro.

Rast drveća u visinu prvih 15-20 godina je usporen, a zatim se taj proces ubrzava, najveći prirast se primećuje u starosti 25-50 godiina, a po uvećanju prečnika u zasadima kedrovo - širokolisne šume - posle 50-60 godina.

Utvrđeno je da produktivnost u lučenju nektara lipa “Take”, amurske, mandžurske, a takođe i drugih drvenastih medonosnih vrsta u velikoj meri zavisi od uzrasta biljke. Zrela stabla luče više nektara nego mlada i stara. Cvetovi lipe sadrže najveću količinu šećera kada prašnici otpadaju.

Naši podaci su pokazali da na jugu primorske oblasti lipe počinju da cvetaju u uzrastu 20-30 godina i sa prečnikom stabla 12-15cm. Sa starošću, broj stabala koja cvetaju se povećava i dostiže najveću produktivnost u starosti 60-160 godina u širokolisnim i 120-300 godina u kedrovim -širokolisnim šumama, kasnije se prinos lipa smanjuje.

Srednja produktivnost u medu jednog zrelog drveta amurske lipe i lipe “Take”, prečnika stabla u visini grudi 40cm, iznosi 11,7kg meda a lipe mandžurske prečnika 32cm - 4,3kg. Broj cvetova na jednom drvetu, u zavisnosti od uzrasta, koleba se u širokom granicama (od 20 do 1800 hiljada). Maksimalna količina nektara u povoljnim godinama, kod najrazvojenijih stabala (na jugu primorske oblasti) dostizala je 100kg.

Relativna otpornost lipe na zimu, dekorativnost, dugovečnost, podnošenje senke, otpornost prema bolestima i štetočinama, medonosnost i lekovita svojstva, dopuštaju da se široko preporuči za ozeljenjavanje kao prateća šumska vrsta.