Home

Pčelarska iskustva

 

Predrag Cvetković

 

Tretiranje pčela oksalnom kiselinom

 

Oksalna kiselina se već odavno upotrebljava u tretiranju pčela protiv varoe, ali poslednjih godina se sve više preporučuje i o njoj se mnogo govori. Razlog tome je što spada u ekološka sredstva, što se posebno potencira u savremenom pčelarstvu.

Oksalna kiselina se za tretiranje pčela primenjuje u vidu rastvora u šećernom sirupu i u vidu dima, koji nastaje kao posledica njene sublimacije (isparavanja).

Iako je tretiranje sublimacijom (isparavanjem u posebnim napravama) pod dejstvom malih grejača, dosta jednostavno, ekonomično i brzo, ne preporučuje se zbog povećanog  zagađenja same košnice (drveta) kristalima kiseline i veće opasnosti po pčelara pri tretiranju.

Kao dosta pouzdan i efikasan način tretiranja, preporučuje se rastvor oksalne kiseline u šećernom sirupu. Koristi se topao sirup sa odnosom šećera i vode 1:1. Na 1 litar sirupa (oko 0,6kg šećera i 0,6l vode) dodaje se 35g oksalne kiseline (dihidrat oksalne kiseline), koja je u vidu praha. Kada se rastvori, može se pristupiti tretiranju pčela. Najpovoljniji trenutak je kada pčelinja društva ostanu bez legla, a to je u jesen, kada je temepratura vazduha preko 10 stepeni.

Za tretiranje se može koristiti običan plastični špric, kojim se lako odmerava količina rastvora. Na svaku dobro zaposednutu "ulicu" pčela (prostor između dva rama) nakapava se (prska) 5ml rastvora, isključivo po pčelama, sa izvesne udaljenosti da bi se bar malo raspršila u kapi. Ukoliko ulica nije dobro zaposednuta, nakapava se srazmerno manje rastvora.

Vrši se samo jedno tretiranje u sezoni i efikasnost je vrlo visoka. Više tretiranja na istu generaciju pčela bi imalo štetno dejstvo.

Kao zaštitna sredstva pri radu, koriste se gumene rukavice i zaštitna maska.