Do nedavno pčelari su se najviše brinuli što su pčelinja društva u velikom broju slučajeva bila sa vrlo malo hrane i što je bilo neophodno obilno prihranjivanje. Već neko vreme, krajem avgusta i tokom septembra, nova briga je to što su društva znatno slabija nego što su bila prošlih godina u ovo doba. Nije mnogo pomagalo ni podsticajno prihranjivanje, društva su uglavnom stagnirala po snazi, a neka i slabila. Ako zima bude blaga i bude dovoljno prilika za izletanje i pročisne letove, to će biti povoljno za prezimljavanje slabijih društava, a u suprotnom biće vrlo teško.

Leglo se znatno smanjuje, retke su košnice gde je tokom septembra bilo više negovanja novog - otvorenog legla. Videćemo šta će biti tokom ovog meseca, uobičajeno bi bilo da do kraja meseca skoro svuga nestane legla. To je dobro jer se pčele ne bi iscrpljivale negovanjem legla, ali sa stanovišta snage društva možda bi bolje bilo kada bi pčele nešto duže negovale leglo - što je mač sa dve oštrice jer negovanje legla spada u poslove koje mnogo iscrpljuju pčele, posebno ako nema dovoljno polena. Ostim toga, iako sada možemo da procenimo brojnost pčelinjeg društva, nikada ne možemo da budemo sigurni koji procenat pčela će biti dugovečan i moći da doživi do proleća, kada se obavlja smena novim pčelama.

Dešavalo se da neki pčelari i preteraju sa prihranjivanjem, a takođe da je bilo i nekog neočekivanog unosa iz prirode, tako da su u nekim košnicama medni venci toliko veliki da jedva ima nešto praznog saća gde će se uhvatiti zimsko klube. U suštini, za pčele je idealno da zimu provedu stojeći na praznom saću (koje je toplije nego da stoje na medu) a da im med bude svuda oko klubeta, na dohvat. Ostim toplote, ako pčele tokom zime stoje na medu, više će ga i trošiti, što nije dobro, nije toliko bitno što ga troše već što im se u crevima sakuplja više nesvarljivih materija.

Radovi na pčelinjaku

Sada uglavnom nema nikakve potrebe da se košnice otvaraju. Mogu se vršiti pregledi tamo gde je neohodno - ako se posumnja da nešto nije u redu i da je potrebna intervencija. Podrazumeva se da su društva zazimljena sa dovoljno hrane.

U ovo doba legla je sve manje i neka društva su već prestala sa negovanjem legla pa nije uvek jednostavno utvrditi da društvo ima ili nema maticu. U slučaju da je je ima, pčele su obično mirne iako nema legla, a ako je nema mogu se uočiti neki znaci kao na primer: specifičan zvuk zujanja, lepezanje krilima opet uz specifičan zvuk, izgradnja zvonćića - početaka za potencijalne matičnjake. Ako te zvončiće pčele grade i na polenskim ćelijama to je obično znak da su u košnici lažne matice. Neiskusni pčelari mogu da budu skloni tome da olako zaključe da nema matice, iako je u stvari ima, pa im se zato savetuje da ako baš nisu sigurni, bolje je da ništa za sada ne preduzimaju (ako je društvo normalne snage) i da ga ostave da tako uđe u zimu.

U slučaju da se utvrdi da neko društvo nema maticu, najbolje je da se spoji sa nekim susednim ili pak sa nekim slabijim, i to se obično radi preko novinskog papira koji se stavlja preko ramova donjeg društva. Na novo mesto se obično preseljavaju pčele iz slabije košnice - bilo da imaju maticu ili nemaju, ali misli se na veću razliku u snazi, ako je manja razlika, društvo sa maticom se ostavlja na svom mestu.

Ako na pčelinjaku ima društava koja su prilično slaba, da se procenjuje da ne mogu da prezime, onda je bolje da se rasformiraju i spoje sa nekim drugim društvom. To se pogotovu odnosi na ona sa starim maticama i maticama koje se nisu pokazale kao posebno kvalitetne.

Za dobro prezimljavanje od ogromne koristi za pčele je da svaka košnica ima gornje leto, posebno u dugotrajnijim i oštrijim zimama.

Obratiti pažnju da li možda u nekoj košnici nije bila grabež - ovog leta i jeseni je bila povećana pojava grabeži. Ako ima znakova (poletaljke umazane voskom koji je nekako isprljan - umazan, mrvice voska na poletaljci, pčele niti izlaze ni ulaze- napušteno saće posle grabeži), košnicu treba otvoriti i isprazniti je u slučaju da je bila grabež i da više nema pčela iz te košnice.

Ako je pčelar postavljao u košnice lekove u vidu drvenih traka, savetuje se da se one na vreme izvade, po uputstvu proizvođača a ne da se ostavljaju u košnicama tokom zime.

Krajem meseca ili kada više zahladi, treba staviti češljeve na košnice, protiv ulaska štetočina. Donja leta treba u nekoj meri suziti, jer iako se stavljaju češljevi, previše široka leta omogućavaju lakši ulaz osica ili tuđih pčela.

Ostali radovi

Ukoliko ranije nije skidan propolis sa medišnih ramova i nastavaka, to treba uraditi što pre, jer sa vremenom dragoceni flavonidi iz njegovog sastava mogu da izvetre i da tako propolis izgubi na kvalitetu.

Sada je vreme ne samo da se razmišlja već da se i konkretno počne sa sađenjem medonosnih biljaka - šiblja i drveća na pčelinjaku i u okolini, kako bi se poboljšala pčelinja paša - polenska i nektarska. Treba najpre saditi one biljke koje daju nektar i polen u ono doba kada je na tom teremu najmanje pčelinje paše.

Dobro je pre početka većih padavina i snega proveriti da li su krovovi košnica u dobrom stanju i ako nisu, što pre ih popraviti i promeniti. Za vreme toplijih i suvih dana, košnice se mogu farbati direktno na pčelinjaku, pa ako za tim ima potrebe može se obnoviti boja - zaštita drveta.

Proveriti postolja košnica kao i to da li košnice stoje dobro na njima - idealno je da budu vrlo blago nagnute napred - oko 1cm gledano po visini.