Ulazimo u jesen, a vreme kao i prethodne godine, moglo bi takođe da bude toplo i suvo. Pčelinja društva donose i dalje polen, pogotovo ujutru, a u nekim krajevima tokom septembra bilo je i nekog manjeg unosa nektara. Što se tiče stanja na pčelinjacima, može se reći da su i ove godine društva većinom prilično slaba, osim možda u nekim krajevima gde je bilo dobre letnje paše. Dva su glavna uzroka za to - jedan predstavljaju nepovoljni uslovi za razvoj još od bagremove paše, a drugi je najezda varoe i virusa, što je uzrokovalo ne samo slabljenje već i napuštanje košnica. Na žalost, verovatno ćemo i ove jeseni biti svedoci te pojave - napuštanje košnica ili veliko slabljenje društva, što sve za posledicu ima pojavu grabeži. Već ima vesti o gubicima na nekim pčelinjacima

Legla je sve manje i može da se očekuje da u prvoj polovini oktobra u nekim košnicama i ne bude otvorenog legla, a do kraja meseca da ostanu bez ikakvog legla. Samo po sebi to ne treba da se smatra za nepovoljno jer je bolje da se pčele koje ulaze u zimu previše ne iscrpljuju negovanjem legla.

Radovi na pčelinjaku

Ako su svi važni poslovi na pčelinjaku urađeni na vreme, sada praktično nema potrebe da se košnice više otvaraju. To podrazumeva da su društva prihranjena do dovoljne količine zaliha hrane i da imaju maticu i dovoljno pčela. Ako prihrana ipak nije još završena, to sada treba uraditi. Što se tiče broja pčela, ostaje nam da se nadamo da će zima ponovo biti blaga i da će i slaba pa i veoma slaba društva uspeti da prezime. Ima izgleda da zaista i bude tako ali i dalje stoji opasnost da se nastavi slabljenje ili napuštanje i da ne može da pomogne to što je zima topla. Tako da je sve u svemu, zimovanje društava i njegov ishod krajnje nepredvidivi.

Ako pčelar posumnja da su neka društva znatnije oslabila ili da nešto nije u redu, savetuje se da se izvrši pregled tih košnica pa i celog pčelinjaka. To može da bude kontrolni pregled, pogotovo ako je pčelinjak veliki, da se vidi samo koliko ramova zaposeda društvo, ima li dovoljno hrane i da li je na prvi pogled sve normalno. S obzirom da noći postaju sve svežije, pre podne kada su pčeče još u blagom klubetu, može da se realnije proceni veličina klubeta odnosno snaga društva. Ako se broj pčela vidno smanjio, savetuje se da se razmeste ramovi u pčelinjem gnezdu, da se približe pčelama, tako da med bude uz samo klube. U praksi, može da se pokaže da je optimalan broj ramova za zimsko pčelinje klube svega 6-7, pa čak i još manje, 4-5 za više oslabljena društva. Pod tim se podrazumevaju ramovi sa dosta meda na krajevima i nešto manje meda u sredini, sa prostorom sa praznim saćem za pčele.

Neki pčelari su i preterano prihranjivali ili je pak bilo neke kasno-letnje paše pa su u dosta slučajeva društva i prepunjena hranom, pogotovo u prostoru klubeta. Svakako da je dobro da med bude blizu klubeta tokom zime, ali nije dobro da pčele stoje na saću sa medom za vreme zimovanja, jer je med hladniji od praznog saća, a drugo, tada više jedu med i podložnije su prolivu i nozemozi.

Ukoliko se primeti da ima varoe i pčela bez krila i pored ranije urađenog tretmana, treba obavezno uraditi neko dodatno tretiranje, poželjno nekim drugim sredstvom.

U jesen je teže primetiti ako društvo nema maticu, jer leglo prestaje u svim košnicama, ali sada, na početku jeseni, to je ipak lakše. Osim toga, društva bez matice često grade veći broj "zvončića" na saću, pa i na ćelijama sa polenom što je još izrazitije kod pojave lažne matice. Ako zateknemo neko takvo društvo najbolje je spojiti ga preko novine sa nekim normalnim društvom.

Krajem meseca, kada više zahladi, treba staviti neku zaštitu na leta od miševa i drugih štetočina.

Ostali radovi

Jesenje dane treba iskoristiti za uređenje pčelinjaka. popravljanje postolja košnica, bojenje košnica.

Sada je vreme pčelarskih izložbi, gde se pored pčelinjih proizvoda, izlažu pčelarska oprema, pribor i literatura. Za pčelara je korisno da posećuje takve izložbe i zbog susreta i komunikacije sa drugim pčelarima.

Od oktobra pa do kraja zime je povoljno vreme za sađenje drveća, pa se savetuje da se još sada na pčelinjaku i okolini posadi više stabala raznog medonosnog drveća, kao i razno medonosno zbunje i višegodišnje biljke.