Može se reći da su uslovi za razvoj pčelinjih društava krajem leta i početkom jeseni bili nepovoljni, negde manje negde više, i da se to vidno odrazilo na snagu u stanje društava pred ulazak u zimovanje. U velikom broju slučajeva pčelinja društva su slabija nego obično, a na nekim pčelinjacima je još od jula-avgusta primećen prestanak legla ili veliko smanjenje zaleganja. To je neobično rano, u normalnim godinama leglo obično prestaje u oktobru, eventualno početkom novembra ili pak krajem septembra. Sam po sebi ovako rani prestanak legla ne mora da predstavlja posebno negativnu pojavu ali veliko je pitanje kakva je starosna struktura pčelinjih društava i koliki procenat pčela u košnici je spreman za zimovanje.

Kasnije, u septebru i početkom oktobra, na nekim pčelinjacima je primećeno vrlo jako, iznenadno i ubrzano slabljenje pčelinjih društava, gubljenje značajnog dela pčela, a što je još gore, dešavala su se i potpuna napuštanja košnica. Ta pojava se ponegde, doduše retko pojavljivala i ranije, krajem leta, čak i kod ranije jakih društava. Mnogi pčelari možda i nemaju pravi uvid u to šta im se dešava na pčelinjacima i moguće je da je procenat stradanja društava još sada, u jesen, mnogo veći nego što se pokazalo pri nedavnim pregledima. Takođe, procenat znatno oslabljenih društava je veoma veliki. Ima sigurno izuzetaka u pozitivnom smislu, stanje se generalno veoma razlikuje od kraja do kraja i od pčelinjaka do pčelinjaka, ali ovde se ukazuje na vrlo ozbiljan i realan problem. Sve to čini predstojeće zimovanje krajenje neizvesnim.

Na nekim pčelinjacima je bilo pojave pčela bez krila ili sa oštećenim krilima, kao i najezda varoe, a to je povezano sa naglim slabljenjem i napuštanjem košnica.

Što se tiče hrane, tamo gde su pčelari na vreme i ispravno procenili potrebe za prihranjivanjem i obavili prihranjivanje, pčelinja društva su prilično dobro napravila zalihe hrane. Čak se čini da su zalihe i veće nego što je bilo neophodno, pa je deo pčelinjih društava i previše blokiran medom. To nije povoljno za zimovanje, idealno je da klube pčela tokom zime bude na praznijem saću a iznad i oko njega da bude med, a ne da su pčele na saću sa medom, koje je hladno. Uz to, ta situacija ih podstiče da pojačano troše hranu, što takođe nije dobro.

Radovi na pčelinjaku

Sada ne bi trebalo da ima nikakvih većih poslova na pčelinjacima, pod uslovom da su pripreme za zimovanje obavljene dobro i uspešno. Krajem meseca, kada više zahladni, treba staviti češljeve ili neku drugu zaštitu od mogućeg ulaska miševa i rovčica u košnice. Pre toga, leta treba suziti, posebno kod slabih društava.

U krajnjem slučaju, ako je negde potrebno da se neka pčelinja društva dodatno prihrane, to treba obaviti što pre, najbolje pre podne, da bi tokom dana, kada je toplije, pčele preuzele sirup. Sirup treba da je gušći, u razmeri šećer - voda 3:2.

Pčelari koji i dalje primećuju varou u košnicama, trebalo bi da urade dodatne tretmane. Ako su u pitanju veoma oslabljena društva, onda sa tim tretmanima treba biti posebno oprezan i pažljiv, da se ne bi pogoršalo stanje što se tiče brojnosti društva.

Zbog opisane pojave znatnog i iznenadnog slabljenja pčelinjih društava savetuje se da pčelari povremeno obilaze pčelinjake, posebno u tople dane, kada pčele izleću, jer tada mogu bolje da uoče šta se dešava na pčelinjaku. Ako se primeti pojava grabeža treba odmah reagovati i najpre proveriti košnicu koja je napadnuta. Osnovno je da se vidi da li je to društvo živo, da li ima maticu i koliko ima pčela. Ako je stradalo, najbolje je da se ramovi sa medom povade i odnesu u magacin ili eventualno raspodele po drugim košnicama, a da se napadnuta košnica ostavi prazna i otvorena, kako bi grabež utihla. Ako je društvo živo i nije u kritičnom stanju što se tiče broja pčela, može da se pokuša sa sužavanjem leta na najmanje, a ako i to ne pomaže onda je najbolje da se prebaci na neku drugu lokaciju, udaljenu bar 2-3km (sada u jesen pčele verovatno manje lete na veće daljine). Društva koja su izgubila pčele do kritične mere - na primer samo po mali krig pčela na delu rama, najbolje je rasformirati, jer je velika verovatnoća da će ta košnica da bude izložena grabežu.

I dalje treba održavati lovilice za osice i stršljenove a što se tiče pojilica za vodu, postepeno može da se prestane sa obezbeđivanjem vode.

Ostali radovi

Lepe jesenje dane treba iskoristiti za uređenje pčelinjaka, popravljanje postolja.

Tamo gde su bila stradanja pčelinjih društava, treba se pobrinuti za ramove koji su bili u tim košnicama. Opšte je pravilo - ukoliko uzrok stradanja nije neka zarazna bolest, ramovi se mogu koristiti i u drugim košnicama, u suprotnom, saće treba pretopiti. U slučaju stradanja od američke kuge, obaveza pčelara je da to prijavi veterinarskoj službi i da postupi po njihovim nalozima.