Pet ujutru u kišno avgustovsko jutro i pčelar je jednom srećan što pada kiša. Sve pčele su unutra, na suvom, pa je lako da se zatvore sunđerom.

Sve je natovareno i pažljivo se vozi kroz gradsku pijacu. Još uvek je rano pa nema mnogo ljudi. Strepnja je stalno prisutna.

Naš konvoj je napustio autoput i sada vozimo seoskim putem ka poljima vrijeska

Konačno smo stigli džombastim seoskim putem. Pčele su dobro putovale, nema otvora gde bi izlazile ali su veoma ljute - ja to čujem!

Šest košnica sam postavila i sve što je sada potrebno da uradim je da otvorim leta i da bežim!