Većina pčelara je vršila prihranjivanje pčelinjih društava radi obezbeđivanja hrane za zimu, neki su i završili, tako da je stanje pčelinjih društava po pitanju hrane neuporedivo bolje nego pre mesec dana. Što se tiče snage društava, tu su velike razlike, kako posledica ranijih razlika u snazi, tako i usled slabljenja dela pčelinjih društava. Na nekim pčelinjacima bilo je i slučajeva napuštanja košnica, ili delimičnog napuštanja, najpre kod slabijih društava, nukleusa i oplodnjaka. Društva koja su imala dosta ramova sa većim leglom, prilikom hranjenja su formirala medne vence i dalje zadržala relativno veliko leglo (4-5 ramova) dok su društva sa malim leglom i slabija društva deponovala šećerni sirup od prihranjivanja odmah pored legla i time izazvala blokadu legla. Ta blokada će ipak delom da bude uklonjena jer ima još vremena da se pčele pripreme za zimu i da oforme prostor za buduće zimsko klube.

U opisu radova za prethodni mesec smo pomenuli mogućnost javljanja medljike, unos medljike je zaista bio, ali vrlo malih razmera, na malom broju lokacija i sa vrlo malim količinama. To je bilo uglavnom u brdovitim krajevima i u blizini šumskih područja. U pitanju je najčešće vrlo mala količina meda i tu su najbolje prošli pčelari koji nisu bili izvrcali sav med iz medišta. Pčele su tom medu dodale medljiku i zbog osobine medljike da se lako meša sa drugim medom i da može lako da ga oboji, sada je bilo moguće da se izvrca vrlo taman med, doduše u malim količinama.

Što se tiče varoe, primećena je prektično na svim pčelinjacima, s tim da je u nekim društvima bilo mnogo a u nekim pak nije primećena. Pčele bez krila su takođe mogle da se primete, srećom ne tako masovno, tek na ponekom pčelinjaku, i to treba smatrati krajnje opasnim. I dalje u delu košnica ima krečnog legla, doduše manje nego što je to bilo u proleće i početkom leta.

Radovi na pčelinjaku

Na pčelinjacima je sve manje poslova, ali ipak ih ima, pogotovo ako pčelari još nisu obavili jesenje preglede i dopunu hrane za prezimljavanje.

Neki pčelari, pogotovo oni sa više košnica, ili pak oni sa manje iskustva i znanja, koji ionako izbegavaju otvaranje košnica, ne obavljaju neke posebne preglede i razmeštanje ramova. Oni obično samo ustanovljuju da li u košnici ima legla-matice, grubo procenjuju koliko dopune hrane treba dodati ili pak sve košnice hrane približno istim količinama sirupa.

Naravno, mnogo je bolje ako se obavi pregled i izvrši razmeštaj ramova, kako bi se klubetu pčela tokom zime obezbedilo najbolje zimovanje. To od pčelara zahteva više znanja i može da se obavi sa većim ili manjim intervencijama. Treba se držati najpre elementarnih - osnovnih pravila, jedno od njih je vađenje mladog saća iz sredine klubeta pogotovo ako nije zaleženo ili je na njemu malo legla. Dalje. - vađenje ramova sa lošim saćem, da bi se izbeglo da ga matica u proleće zaleže, zatim stavljanje ramova sa najviše meda bliže klubetu pčela, bliže leglu sa obe strane.

Radi obezbeđenja dovoljno hrane za prezimljavanje, na većini pčelinjaka biće potrebno dodatno prihranjivanje. To bi bilo mnogo više izraženo zbog izuzetno nepovoljne sezone ali srećom znatan broj pčelara je već prihranjivao pčele tokom leta. Većina pčelara prihranjuje sirupom u razmeri 1:1 ali dobro je sada praviti i u razmeri 3:2. Savetuje se da se u sirup dodaje po malo sirćeta, što pomaže kod prerade kojuobavljaju pčele.

Košnice koje su koristile suncokretovu pašu su u mnogo boljem stanju i bolje su pripremljene za prezimljavanje.

Na pčelinjaku treba i dalje održavati pojiice sa vodom.

Ostali radovi

Sa završtekom sezone sva oprema i pribor koji su korišćeni, čiste se, u slučaju potrebe popravljaju i ostavljaju na mesta za čuvanje - skladištenje. Takođe, ako do sada medišni nastavci nisu spakovani, to treba sada uraditi. Sve viškove voska treba pretopiti. Ramovi koji će biti ponovo korišteni, čiste se i opaljuju plamenom i čuvaju do proleća, do kada treba da se ožiće i da se postave satne osnove. Košnice koje nisu u upotrebi se čiste i dezinfikuju.

Pčelari koji imaju mogućnosti, mogu tokom ovog meseca da poseju perko - medonosnu biljku koja cveta obično početkom aprila.

Za vreme suvih i toplih dana može se obaviti bojenje košnica direktno na pčelinjaku. Prethodno, treba ih očistiti i u slučaju potrebe sastrugati staru boju.