Na izmaku smo ove pčelarske sezone koja generalno nije baš zadovoljila pčelare, ali je ipak većini donela bar po nešto što ih je obradovalo: nove rojeve, med sa neke druge paše ako je glavna podbacila i slično. Ipak, moglo bi možda da se kaže da je jedna od odlika ovog perioda manja količina hrane u košnicama nego inače. To je posebno izraženo na pčelinjacima gde je formiran veći broj rojeva a prihranjivanje je bilo slabo. Ove godine bi mogao da bude i povećan broj društava na kritičnoj granici što se tiče rezervi hrane. Što se matica tiče, izgleda da ove sezone ulazimo u zimu sa većim brojem mladih matica, koje su izmenjene rojenjem ili tihom smenom. Stanje sa varoom je različito - negde se pojavila u povećanom broju a negde nije posebno izražena. Zbog kiše i manjih zaliha hrane možda je ove godine nešto povećana zaraženost krečnim leglom. Pčelinja društva u Vojvodini su možda u boljem stanju nego prethodne godine pa se tamo može očekivati dobro zimovanje. Matice polako smanjuju zaleganje a to je posebno izraženo ako se društva više ne prihranjuju i ako nema neke podsticajne paše. Krajem ovog meseca, kao i u narednom - u oktobru, leglo će biti još više smanjeno i postepeno će nestajati.

Radovi na pčelinjaku

Ako su pripreme za prezimljavanje uradjene u avgustu, sada nema mnogo posla na pčelinjaku - eventualna dopuna rezervi hrane, tretiranje protiv varoe i sl. Ukoliko nisu, onda ih treba obaviti što pre. Obično se te dodatne intervencije svode na izbacivanje ponekog rama koji je poluprazan ili loše izgradjen, ili je to nedovoljno izgradjena ili zaležena satna osnova. Takve ramove je dobro izmaći na kraj košnice, pa čak i ako u njima ima malo legla.

Ukoliko zateknemo neko društvo bez matice, najbolje ga je spojiti sa nekim drugim društvom ili rasturiti i tim ramovima (pogotovo ako u njima ima starog legla ili meda) i pčelama na njima pojačati druga društva.

Kod društava sa nedovoljnim količinama hrane preporučljivo je osim dodatnog prihranjivanja izbaciti poneki ram iz centra klubeta u kome ima najmanje meda (poželjno bi bilo i da je najlošiji), kako bi se time suzio prostor bez meda i obezbedilo sigurnije zimovanje. Takav ram se stavlja na kraj košnice, a ako u njemu ima nešto legla, stavlja se bliže, iza rama sa medom, da ipak bude što bolje pokriven pčelama a da bude izvan prostora klubeta koje će ući u zimu.

Društva u LR košnicama bi trebalo da imaju oko 1,5kg meda po ramu zaposednutom pčelama a kod DB nešto više (1,5-2kg) da bi mogla da sigurno zimuju bez dodavanja pogača tokom i krajem zime. Manje količine hrane to ne mogu da garantuju (ali okolnosti nekada mogu da budu povoljne i za takve slučajeve) i obično je krajem zime potrebno intervenisati približavanjem rama sa medom bliže klubetu. Za slučaj da treba dodati veće količine hrane savetuje se postavljanje po dve hranilice u košnicu, jer je dobro da se dopuna rezervi ne oduži jer postaje manje efikasna - više je podsticaj negovanja legla nego rezerva hrane. To posebno važi za udaljene pčelinjake. Takodje, iz istog razloga, savetuje se prihrana i dva puta dnevno, ujutru i uveče, koliko pčele budu mogle da preuzmu.

Pri pregledima društava treba uvek obratiti pažnju na to da li je leglo zdravo, posebno se misli na opasnost od zaraze američkom kugom. Sada kada se površine pod leglom smanjuju lakše je i uočiti eventualnu zarazu, a u slučaju da se primeti, treba obavestiti nadležnu veterinarsku inspekciju.

Za manje iskusne pčelare potebno je napomenuti da se sada ne preporučuje prebacivanje pčelinjih društava u nove košnice koje nisu do sada bile naseljavane - pčelama je potreban propolis na zidovima košnica.

Krajem meseca se mogu staviti češljevi protiv ulaska štetočina (miševi, rovčice i dr.) mada je to obično posao za oktobar.

Ostali radovi  

Ako to nije ranije uradjeno, potrebno je sada urediti pčelinjake, posebno postolja, da budu stabilna i pouzdana za zimu. Zbog puno padavina ove godine vrlo je verovatno da su postolja za košnice, ma kog tipa bila, u lošijem stanju nego inače. Za vreme toplih i suvih dana mogu se ofarbati košnice.

Medište nastavke treba složiti u magacine ili i na samim pčelinjacima, već prema praksi pčelara, a tako da su zaštićeni od ulaska moljaca, miševa i dr.

U septembru se održava puno pčelarskih izložbi i predavanja, što je prilika za bolje informisnje, kontakte sa kolegama kao i sa kupcima, za reklame i promocije.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u septembru prošle godine, možete se upoznati preko stranice septembar2009.