|
Predrag Cvetković, Trstenik Postupak sa američkom kugom pčelinjeg legla
Opisaću iskustvo u Društvu pčelara opštine Trstenik i saradnju sa opštinskim veterinarskim inspektorom u otkrivanju i suzbijanju američke kuge pčelinjeg legla. Posebno ću izneti postupke koje sprovodi pčelar na čijem se pčelinjaku uoči sumnja na bolest . Na žalost, kao i svuda, i kod nas ima pojava Američke kuge koja predstavlja bolest zatvorenog legla. Ona obično nije masovna kao na primer nozemoza ili varoa, ali predstavlja veliku opasnost kako za pčelinjak gde se pojavi, tako i za okolne pčelinjake. Najčešće se prenosi ramovima, pri razmnožavanju obolelih društava ili pojačavanju drugih i preko grabeži, kada stradaju najjača društva. Prenosi se i medom, naletom pčela, preko starih košnica koje nisu dezinfikovane i na druge načine. Po našem iskustvu, realno je očekivati da zaraženost američkom kugom ide do 2% od ukupnog broja pčelinjih društava u nekom kraju. Na pojedinim pčelinjacima i užim područjima zaraženost može biti i veća. Prema tome, zadatak pčelara, pčelarskih udruženja i inspekcije je da otkriju što više slučajeva društava obolelih od američke kuge i tako smanje mogućnost daljeg širenja. Znaci koji navode na sumnju da je neko pčelinje društvo zaraženo američkom kugom su: - raštkano zatvoreno leglo, sa voštanim poklopćićima koji su zatamnjeni, ulegnuti, izbušeni (izgrickani) i karakterističan miris u košnici - kada se palidrvcetom zahvati sadržaj takve ćelije on se razvlači u vidu sivo-smeđe mase gustine tutkala u nit od 1-2 cm i dužu. - ako je bolest stara, bolesna masa je zalepljena po strani ćelije i osušena, pa je ćelija naizgled prazna Američku kugu pčelinjeg legla treba razlikovati od: Varoe, kod koje zatvorena ćelija može biti probušena ali je unutra već formirana lutka a ne raspadnuta masa Krečnog legla, kod koga ima rupica na poklopčićima ćelija ali se u njima nalazi krečna mumija Larvi uginulih usled zahlađivanja, isušivanja, što se događa najčešće sa otvorenim leglom a masa se ne razvlači Normalnog legla koje je u fazi poklapanja i kod koga se u ćeliji nalazi zdrava larva
Kada se posumnja da je određeno pčelinje društvo zaraženo američkom kugom pčelinjeg legla, pčelar postupa na sledeći način. Prijavljuje svoju sumnju nadležnom opštinskom veterinarskom inspektoru (na teritoriji opštine gde se nalazi pčelinjak). Na osnovu toga, veterinarski inspektor, zajedno sa vlasnikom odlazi na pčelinjak i uzima uzorak saća iz košnice za koju je izražena sumnja. Društvo pčelara pomaže inspektoru i obično šalje jednog svog člana da pomogne pri uzimanju uzorka a tu najčešće pomaže član društva koji je ujedno i član opštinske komisije za procenu štete od spaljivanja zbog bolesti. Uzima se saće najmanje površine 10x10 cm, zavija u novinski papir i stavlja u kesu. Veterinarski inspektor piše propratni uput za nadležnu ustanovu koja vrši pregled, kod nas je to Specijalistički veterinarski institut u Kraljevu. Istovremeno, piše zapisnik da je pregled izvršen. Uzorak saća sa uputom inspektora se predaje u laboratoriju. Pregled sa sumnjom na bolest sa uputom inspektora, po našem iskustvu, se ne naplaćuje. Inspektor sačeka zvanični NALAZ instituta kojim se sumnja potvrđuje ili odbacuje. Ako je sumnja potvđena, veterinarski inspektor izdaje REŠENJE u kome se pčelaru nalaže: 1. Zatvaranje zaraženog pčelinjaka 2.Uništavanje svih zaraženih košnica sa nepokretnim saćem, zajedno sa pčelama i saćem 3. Uništavanje svih dotrajalih košnica, bez obzira na tip izrade zajedno sa pčelama i saćem 4. Uništavanje zaraženog saća i pčela iz zaraženih košnica spaljivanjem i zakopavanjem s tim da se pribor i košnice dezinfikuju 5. Dezinfekcija pčelinjaka i pčelarskog pribora koji se koristi pri izvršavanju mera naređenih u zaraženom pčelinjaku odgovarajućim dezinfekcionim sredstvom ili zavisno od materijala opaljivanjem Pčelar zatim pristupa uništavanju zaraženog društva. Prethodno je izvršeno zatvaranje košnice i gušenje paljenjem sumprone trake, nekad je potrebno i više traka.To je vrlo mučan ali neminovan zadatak. Pri tome treba imati u vidu ako se zapaljena sumporna traka stavlja na leto, da se ne ugasi usled padanja klubeta pčela na podnjaču. Ako se traka stavlja odozgo među ramove, treba paziti da se ne upali saće i vosak. Posle gušenja zaraženog društva, nadležna opštinska komisija za procenu štete pri spaljivanju društava dolazi na pčelinjak i prisustvuje spaljivanju zaraženih ramova sa pčelama i dezinfekciji košnice vatrom. Tom prilikom se utvrdi broj spaljenih ramova i sačini odgovarajući zapisnik o šteti. Pčelar je prethodno odredio mesto gde će vršiti spaljivanje i iskopao jamu gde će zakopati ostatke od paljenja.
Posle toga, pčelar dobija od veterinarskog inspektora sledeću dokumentaciju:
Zapisnik o inspekcijskom pregledu pčelinjih društava sa sumnjom na američku kugu Nalaz veterinarskog instituta Rešenje opštinskog inspektora Zapisnik o inspekcijskom pregledu radi suzbijanja američke kuge i procene nastale štete
Pčelar zatim sam napiše Zahtev za nadoknadu štete U našem društvu praktikujemo da članovima dajemo i Potvrdu o članstvu u društvu i SPOS-u koju pčelar prilaže uz zahtev. Zahtev je potebno poslati blagovremeno, jer se nadoknada ne vrši za zakasnele zahteve (preko 30 dana od uručivanja zapisnika pčelaru). Šalje se na adresu MInistarstva koja je navedena u Zahtevu. Ministarstvo ne nadoknađuje štetu i u slučaju da je bolest starija od 2 meseca jer se tada smatra da je pčelar mogao da primeti bolest ali da je ispoljio nemar. Zato je neophodno da se češće kontroliše zdravstveno stanje legla.
Primer teksta Zahteva za nadoknadu štete navodimo u prilogu:
Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede R. Srbije - sektor veterine - ul. Nemanjina 22-26 11000 Beograd Predmet: Zahtev za nadoknadu štete Rešenjem republičkog veterinarskog inspektora broj _____ od _____ naloženo mi je spaljivanje sadržaja košnica obolelih od američke kuge pčelinjeg legla, što sam u prisustvu ovlašćene komisije i učinio. Molim Vas da mi nadoknadite nastalu štetu procenjenu u iznosu od ____ dinara, u skladu sa zakonom. Podnosilac zahteva ________________ |
