U opisu stanja na pčelinjacima za prethodni mesec rečeno je da su društva uglavnom dobro prezimila a da su oscilacije u njihovoj snazi vrlo velike. Ona zaista jesu dosta dobro prezimila, ali čini se da se ove godine pod lošijim okolnostima nego obično događa zamena starih zimskih pčela mladim, faza razvoja društva koja je od ključne važnosti za pčelinje društvo i na specifičan način se odigrava u svakom društvu. To je ove godine dovelo do još većih razlika u snazi i stanju društava. Tako, početkom aprila pčelinja društva imaju od 2 do 5 ramova legla, češće od 3 do 5, ali taj raspon ide ustvari čak od 1 do 6 ramova. Pri tome, zavisno od snage društava, odnosno veličine klubeta, leglo zaposeda od oko polovine rama (ili i manje), do skoro celog rama, pa precizniji uvid u pravo stanje se ne vidi kroz broj ramova sa leglom nego kroz ukupnu površinu pod leglom, koja se može preračunati i na ramove u celini zaposednute leglom. Svakako da je bolje imati manji broj ramova sa leglom veće površine, nego više ramova sa malom površinom legla. Sa ovim drugim je manje efikasan rad ramom, odnosno proširivanje legla i izgradnja satnih osnova su manje efikasne.

Mimo toga koliko u košnicama ima legla, ključan faktor za procenu potencijala pčelinjeg društva u ovom trenutku je broj pčela i njihovo stanje - da li su to mlade i zdrave pčele ili stare i istrošene, čiji je životni vek pri kraju, ili su pčele možda i obolele od nozemoze i ako jesu, u kojoj meri. Čini se da je tokom ovog proleća posebno došlo do izražaja i to što su prethodne godine pčele velikom većinom zazimljene na prerađenom šećernom sirupu, dakle na nedovoljno kvalitetnoj hrani. Neka pčelinja društva su zbog toga i iz drugih razloga sada znatno oslabila, umesto da su ojačala, imaju manje pčela nego pre mesec i više dana. Na nekim pčelinjacima procenat takvih društava nije uopšte zanemarljiv i kreće se čak i do polovine od ukupnog broja društava, tako da se stanje na nekim pčelinjacima može opisati kao prilično loše, dok na drugoj strani, ima pčelinjaka na kojima su pčelinja društva u veoma dobrom stanju.

S obzirom na dosta hladan početak proleća, pokazalo se da su pčelari koji su vrlo rano izvršili pregled i eventualno suzili gnezda pčelinjih društava na manje ramova i primakli ramove sa medom, uradili najbolju moguću stvar za svoje pčele. Naravno, oni koji su nešto slično tome uradili s jeseni ili generalno, oni koji su ostavili jaka i zdrava društva na obilju kvalitetne hrane jesenas su takođe, na još jednostavniji način, obezbedili da su pčele sada u dobrom stanju.

Što se tiče zaliha hrane, primetno je da se hrana ubrzano troši, a unosi novog nektara su vrlo slabi, zbog hladnog vremena, kiša i još uvek nedovoljnog cvetanja medonosnog bilja (misli se na sam početak aprila). Mnogi pčelari će biti iznenađeni kada vide da je u košnicama primetno manje meda u odnosu na kraj zime. Dženerika je procvetala krajem marta, kajsija još neki dan pre nje, a hladno vreme je zaustavilo i odložilo cvetanje ostalog voća. Pupoljci bagrema su u nizijskim krajevima krenuli sa rastom, ali verovatno ne u istoj meri na svom drveću - negde su tek u fazi "pucanja" a drugde su razvijeniji i primetniji. Nadajmo se da će pupoljci bagrema izdržati niske temperature koje se predskazuju u prvoj polovini aprila. Po trenutnom stanju, što je naravno isuviše rano za prave procene, čini se da bi bagrem mogao da procveta nešto posle prosečnog termina cvetanja, u nizijskim krajevima bi to moglo da bude oko 15 maja. Zavisno od temperatura u narednom periodu, početak cvetanja može da se pomeri i na nešto raniji ili kasniji rok. Radi osnovnog uvida o uticaju temperatura vazduha na razvoj cvetnih pupoljaka i vreme cvetanja može se navesti da na primer jedan dan sa dnevnom temperaturom od 20 stepeni i noćnom od 10 doprinosi razvoju cvetova bagrema isto kao 5 dana sa dnevnom temperaturom od 12 stepeni i noćnom od 2, ili pak kao dva dana sa dnevnom temperaturom od 15 stepeni i noćnom 5 stepeni.

Radovi na pčelinjaku

Može se reći da hladno vreme na samom kraju marta i početkom aprila, a još više najave niskih temperatura u prvoj polovini aprila stavljaju pčelare u neku vrstu "pat" pozicije, šahovskim rečnikom predstavljeno. Ne samo što je otežano efikasno obavljanje prolećnog pregleda, već mnogo težu situaciju predstavlja činjenica što se očekuju dosta niske temperature. To predstavlja faktor koji upozorava pčelare da u tom periodu hladnog vremena ne treba da rade nikakva veća proširenja pčelinjeg gnezda da ne bi izazvali zastoj u razvoju društava ili eventualno oštećenje legla od hladnoće i izostanka nege. Proširenja se mogu raditi samo ako bude bar nekoliko (2-3 ili više) uzastopnih dana sa nešto toplijim vremenom (12-15 stepeni i više), kako bi pčele imale vremena da izgrade dodate satne osnove i da u njima počnu negovanje legla i skladištenje polena i nektara.

Po svemu sudeći, u aprilu će postojati dva različita perioda za rad sa pčelinjim društvima, ne toliko gledano po cvetanju različitih biljaka, već po klimatskim uslovima i stepenu razvoja društava u to vreme.

U prvom periodu se najavljuju niže pa i znatno niže temperature u odnosu na prosečne za ovo doba godine. To uslovljava potrebnu za većom obazrivošću pri proširivanju gnezda pčelinjih društava, što posebno važi za rad sa slabijim društvima. Za drugi deo aprila nemamo pouzdane prognoze, možemo da se nadamo i predpostavljamo da će biti toplije.

Društvima koja su u slabljenju u odnosu na jesen ili kraj zime, ni u kom slučaju ne treba raditi nikakvo proširivanje dok ne ojačaju, već ih što više suziti, ako je potrebno čak im i oduzeti neki ram sa malo legla (posebno u slučaju ako je leglo na više ramova i u sasvim malim krugovima, kao "harmonika"). To malo leglo je čak bolje i unišiti nego dozvoliti da se to slabo društvo suviše širi na mnogo ramova (eventualno se može dati nekom jačem društvu radi negovanja ako se radi o zdravom leglu). Može se desiti da takva društva nastavljaju da slabe pa i da skoro sasvim propadnu, što verovatno predstavlja i znak da je obolelo od nozematoze, ali pouzdanu dijagnozu je moguće dobiti jedino laboratorijskim ispitivanjem uzoraka pčela. Jako oslabljena društva treba rasformirati.

Dakle, najslabijim društvima, sa malo pčela i malim površinama pod leglom treba odmah do legla postaviti ramove sa medom i polenom i izvršiti veliko sužavanje gnezda - ramova na kojima se pčele nalaze. Ukoliko nema pogodnih ramova sa medom i polenom, mogu se uzeti iz drugih košnica (kojima se umesto uzetih ramova mogu dodati ramove za proširivanje ako su društva dovoljno jaka), a u nuždi poslužiće i ramovi sa manje meda, s tim da se što pre izvrši obilno prihranjivanje radi formiranja zaliha hrane. To je inače postupak koji se kod pčelinjih društava primenjuje u rano proleće i ukoliko je pčelar ranije to već obavio, sada nije potrebno ponavljati, već pratiti razvoj i po potrebi vrlo blago proširivati.

Takva slabija društva, misli se na ona koja su još ranije bila sužena, sada bi se mogla u nekoj minimalnoj meri proširiti, odnosno podstaći na razvoj. Najslabija društva na pčelinjaku koja tek sada sužavamo, ako počnu da se oporavljaju, možemo postepeno da proširujemo u drugoj polovini aprila. To proširivanje se može obavljati na više načina, podsticanjem širenja legla na postojećim ramovima i dodavanjem novih ramova. Jedan od načina je pažljivo otklapanje ili grebanje meda iz mednih venaca, pogotovo sa zadnje strane rama, u površini srazmernoj snazi društva, da bi se stimulisalo premeštanje meda i kasnije zaleganje i negovanje legla na tom saću. Taj postupak se ne može raditi u košnicama sa žićanim podnjačama, osim ako se ne mrežu ne postavi neka plastična folija. Dalje, jedan od načina je i da se ram sa manjom površinom legla (koji je obično skraja legla) stavi između dva rama sa leglom veće površine, bez preokretanja. Trebalo bi za to birati ramove sa dobrim saćem, koje je pogodno za zaleganje. Ako u tim slabijim društvima ima ramova na kojima leglo prelazi polovinu površine rama, takve ramove možemo preokretati za 180 stepeni u odnosu na susedne ramove i na taj način znatno stimulisati proširenje legla. Tek kada društva dovoljno ojačaju i kada pčele pokrivaju sve ramove legla, takvim društvima treba dodavati, najpre samo sa strane, ramove za proširenje legla, sa izgrađenim saćem ili voštanim satnim osnovama.

Zbog niskih temperatura koje se najavljuju za prvi deo aprila, savetuje se da se proširivanje dodavanjem ramova ili nastavaka ne radi ni srednjim pa ni jakim društvima sve dok temperature ne pređu u prosečne vrednosti za ovo doba godine. Eventualno se kod takvih društava mogu raditi stimulativne mere koje su gore pomenute za slabija društva, ili im se mogu samo sa jedne strane dodavati izgrađeni ramovi za zaleganje. Važno je pažljivo osmotriti društvo i proceniti da li treba raditi proširenje, u kojoj meri i kako. Kada su u pitanju košnice nastavljače i jača društva, umetanjem nastavka sa izgrađenim saćem ispod plodišta predstavlja dobru kompromisnu meru u uslovima hladnijeg vremena. Time omogućavamo da pčele same, mogu da prelaze u donji nastavak, pa i da matica može da pređe dole i da zaleže jaja, kada društvo bude spremno za to.

Idealan znak da je društvo u LR košnici sa dva nastavka spremno za proširenje legla, odnosno za rotaciju nastavaka je kada matica sama pređe da nosi u donjem nastavku. Slično se može odnositi i na druge košnice nastavljače. Ukoliko se to ne desi, pčelar može prebacati deo legla u drugi nastavak, vodeći računa da to nikada ne bude samo 1 ili dva rama, već da u svakom nastavku bude bar po 3 rama, kako bi se sačuvala kompaktnost klubeta. Za prebacanje samo 2 rama bi eventualno mogao da se napravi izuzetak ako je društvo dosta brojno i na tim ramovima ima zrelog legla.

Po nastupu stabilnijeg toplijeg vremena treba što pre otići na pčelinjake i izvršiti proširivanje legla u većem obimu nego što je to eventualno rađeno ranije. Ono se radi srazmerno snazi i opštem stanju društava, kao i ramova, saća i dr. Dobrim društvima mogu se u to vreme dodavati i po dva rama za proširenje odjednom - bilo izgrađeni, bilo voštane satne osnove, dok nešto slabijim treba najpre dodavati samo po jedan ram.

Generalno, ukoliko je u košnici 3 ili manje ramova sa leglom, savetuje se da se ramovi za proširenje dodaju isključivo sa strane legla. To se preporučuje ako ima i više od 3 rama legla ali sa manjim površinama. Kada u društvu ima 4 i više ramova sa leglom veće površine (više od 1/2 svakog rama) satna osnova ili prazan ram sa kvalitetnim saćem se stavljaju u sredinu legla. Eventualni drugi ram se dodaje skraja legla, ali kod vrlo jakih društava koja se ubrzano razvijaju, mogu se obe satne osnove postaviti u sredinu legla, razmaknute jednim ramom. Podrazumeva se da je potrebno pčele prihranjivati pri dodavanju satnih osnova ukoliko nema neke dobre podsticajne paše.

Još jednom se skreće pažnja, posebno manje iskusnim pčelarima, da ne žure sa proširivanjem, odnosno sa dodavanjem novih ramova ukoliko društva nisu dovoljno razvijena, ako ramovi nisu najvećim delom pokriveni pčelama, ispunjeni leglom, ili polenom i medom. Da je društvo spremno za proširivanje, vidi se i po tome što mlade pčele luče novi, beli vosak koji se može videti na satonošama ili po površini voštanih poklopčiča na medu. Takođe, pouzdan znak za dodavanje voštane satne osnove predstavljaju "grozdovi" pčela između ramova. Ipak, treba imati u vidu da pčele imaju potrebu za gradnjom saća i ako društva nisu dovoljno razvijena i u tim slučajevima dobro je najpre primeniti druge vidove podsticanja razvoja pre dodavanja satnih osnova. Treba dakle sačekati da društvo dobro zaposedne postojeće ramove, sa kojih se eventualno najpre može otklapati med iz mednih venaca ili vršiti zaokretanje svakog drugog rama kako bi bili zaleženi u što većoj površini. Zaokretanje se radi isključivo ako leglo pokriva više od polovine površine rama.

Ramovi sa voštanim osnovama se po pravilu dodaju uz ramove sa otvorenim leglom, gde će biti najbrže i najbolje izgrađeni i najbrže zaleženi. Ukoliko je ram sa otvorenim leglom udaljen od mesta gde se planira postavljanje satne osnove, taj ram sa otvorenim leglom se može premestiti uz postavljenu satnu osnovu.

Najslabija društva, koja još uvek trpe posledice zamene zimskih pčela, ne treba ni proširivati već ih suziti, primaći im ramove sa medom i polenom, oduzeti sve suvišne ramove. Moglo bi im se znatno pomoći i natresanjem mladih pčela sa nekog rama sa leglom iz jakog i zdravog društva. Radi toga, trebalo bi na poletaljku nasloniti neku širu dasku ili karton, na koji će se pčele natresti, stare će poleteti i vratiti se u svoju košnicu a mlade će ući u novu bez sukobljavanja sa domaćim pčelama. To se naravno radi pri lepom vremenu, najbolje pre podne, kada pčele donose nektar i polen.

Pomenuto je da su razlike u snazi društava veoma velike, pa će se dešavati da pčelinja društva budu toliko jaka da je potrebno postaviti im medišne nastavke i pre početka bagremove paše. Čak šta više, zbog očekivanog izvesnog kašnjenja bagremove paše, na nekim pčelinjacima biće i veći broj pčelinjih društava kojima će biti potrebno postaviti medišne nastavke. Takim društvima treba i dodati medišta, čak i ako nema neke jače paše, da bi pčele imale dovoljno prostora. Ukoliko vreme bude hladnije, medišni nastavak se može stavljati preko plastične folije koja se postavi na plodište, odmaknuta za prostor da pčele mogu da prolaze u medište. Kada paša počne, folija se uklanja.

Na pašama uljane repice, perka, jakim voćnim pašama i drugim, pri pogodnom vremenu može doći do ubrzanog razvoja društava, unosa nektara i polena. Ukoliko se proceni, u tim slučajevima se može izvršiti sakupljanje izvesne količine polenovog praha.

Ukoliko se primeti pojava nagona za rojenje, takva društva se mogu iskoristiti za formiranje rojeva, odgajivanje matica, proizvodnju matičnog mleča, ili na neke druge načine. Savetuje se postavljanje košnica-mamaca na pčelinjaku, koje bi privukle eventualne rojeve. O tome se može pročitati na ovoj stranici.

U našim uslovima formiranje rojeva i zamena matica se skoro po pravilu obavljaju posle bagremove paše, što je u najvećoj meri uslovljeno time što imamo dosta ranu glavnu pčelinju pašu. U sezonama kao što je ove godine, moguće je napraviti jedan eksperiment sa ranim formiranjem rojeva i zamenom matica pre bagremove paše. To zapravo ne predstavlja nikakvo eksperimentisanje, već je zasnovano na činjenici da ove godine ima nešto više vremena od trenutka kada je neko jako pčelinje društvo spremno za pašu, do nastupa paše. Takođe, to je zasnovano na naučnom saznanju, prezentovanom od strane ruskih pčelarskih stručnjaka, da pčelinje društvo u kome matica pronese na samom početku paše donosi mnogo više meda nego društva kojima nije na taj način promenjena matica - odnosno čija je matica poticala iz prethodnih sezona. Pčelari koji žele da iskoriste potencijal takve mlade matice, treba da obezmatiče društvo približno 21-22 dana pred početak bagremove paše. Ako se ove godine, na primer, paša očekuje za 15. maj, obezmatičenje treba uraditi oko 23. aprila. Nema potrebe ubijati postojeću maticu (osim ako pčelar to iz nekih drugih razloga ne želi), ona se može nekome dati-prodati, ili preko kaveza dodati u neko bezmatično društvo ili se može izdvojiti u neki nukleus ili košnicu, sa jednim ramom zrelog legla i pčelama prisutnim na njemu. Dodatno se natresa još malo pčela, sa jednog rama (može i bez natresanja ako se izabere ram sa manje legla, što zrelijeg, iz koga se već legu pčele). Tome se dodaju 1-2 rama sa medom i polenom (dovoljno je i samo 1 ram ako trenutno nema više), koji se mogu uzeti i iz drugih košnica a na njihovo mesto dodati satne osnove. Taj mali odvojen rojić sa maticom će se vrlo lepo razviti tokom bagremove paše i posle nje i biće potrebno povremeno mu dodavati ramove za proširenje a kasnije i satne osnove. Društvo kome je oduzeta matica odgajiće novu maticu koja će za 12 dana da se izlegne (4 dana starost larve + 12 dana=16) i za prosečno 10 dana posle toga početi da nosi. Jasno je da to istovremeno predstavlja meru kojom se obezbeđuje da društvo ne ulazi u rojevni nagon.

Kao što je posavetovano u radovima za mart, utopljenje na košnicama ne treba skidati jer su oscilacije spoljnih temperatura velike i dodatno utopljenje to u nekoj meri ublažava.

Prilikom pregleda pčelinjih društava obratiti pažnju na to da li je leglo zdravo. Manje iskusni pčelari mogu pogledati fotografije legla obolelog od američke kuge na ovom linku. U nekim košnicama u kojima je mnogo vlage, a uz to ako su pčele genetski osetljivije prema krečnom leglu, može se primetiti i pojava te bolesti. U slučaju da ima krečnog legla, može se pokušati da se pomogne pčelama tako da se na satonoše izgnječi nekoliko češnjeva belog luka.

Na pčelinjacima obezbediti pojilice sa čistom vodom.

Ostali radovi

Kontrolisati ispravnost postolja košnica, zbog velike količine padavina i veoma raskvašenog zemljišta. Ukoliko je potrebno, na pčelinjaku iskopati kanale za odvod površinske vode.

Ukoliko to nije ranije učinjeno, treba što pre pripremiti ramove sa voštanim satnim osnovama, kao i eventualne ramove sa izgrađenim saćem, iz skladišta ili probranih, koji su preostali u košnicama od jeseni. Iz ramova koji su izvađeni iz košnica pri prolećnom pregledu a koji nisu pogodni za upotrebu u košnicama (ubuđali, oštećeni od glodara, isuviše stari, sa lošim saćem i td.) treba izvaditi saće i pretopiti ga a ramove dezinfikovati i pripremiti za postavljanje voštanih osnova. Ako je potrebno, zameniti neke košnice koje su u lošem stanju (isuviše ovlažene, oštećene i dr.).

Zbog nepovoljnih vremenskih uslova i nedostatka hrane, u velikom broju slučajeva verovatno će biti potrebno nabaviti dodatne količine šećera radi intezivnijeg prihranjivanja u prvoj polovini aprila ili tokom kišnih dana.

Vlažno zemljište pogodno je za sadnju medonosnog drveća i šiblja. Kada uslovi dozvole, može se izvršiti priprema zemljišta za setvu raznog medonosnog bilja.

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u aprilu prošle godine, možete se upoznati preko stranice april 2014.