Svaka sezona je naravno po nečemu specifična a to se odnosi i na uže periode, kao na primer kraj zime i početak proleća. To ističemo zato što se na početku ove sezone uočava više značajnih specifičnosti, koje je vrlo korisno proanalizirati i razumeti njihov uticaj na razvoj pčelinjih društava.

Počev od februara, imali smo, generalno gledano, veoma dobro prezimljavanje i s obzirom na duži period toplog vremena, pčelinja društva su odmah startovala sa relativno velikim leglom. Veoma je dobro iskorištena polenska paša sa leske. Zatim smo imali cvetanje drena pa su povoljne vremenske prilike omogućile da pčele iskoriste i tu pašu, polensko-nektarsku. Dok su pčelinja društva u početku više izgledala ujednačena po snazi, kasnije su se pravile sve veće razlike, pa su društva sa lošom strukturom pčela i ona zahvaćena nozemozom slabila a ona zdrava su se vrlo dobro i brzo razvijala. U paši dženerike, koja je nastupila nešto malo pre sredine marta, još jednom se poklopilo da su vremenske prilike bile pogodne, pa su pčele naravno to koristile i mogao se uočiti unos novog nektara i polena.

Veliko zahlađenje sa dosta snega, posebno u nekim delovima Srbije, generalno govoreći, nije bilo tako nepovoljno kako se to možda na prvi pogled činilo. Na jednoj strani, to je privremeno zaustavilo razvoj vegetacije, što je u suštini dobro, jer su pčelinja društva svakim danom sve brojnija i spremnija da iskoriste naredne prolećne paše. Nepovoljno je što je mraz u nekim krajevima oštetio voće koje se pripremalo za cvetanje ili je možda i cvetalo (kajsije ili breskve na primer). Još je gore što ima izveštaja da je i bagrem oštećen, da su uništeni cvetni pupoljci. Autor ovog teksta smatra da ako se to i desilo, da ipak nije bilo tako masovno i da bagrem u većina krajeva ipak nije oštećen. U delovima centralne Srbije nisu primećena oštećenja pupoljaka. Zapravo pred to pomenuto zahlađenje tek su i počeli da se naziru počeci pupoljenja pa nije lako odmah odrediti da li su oštećeni ili ne. Smatra se da bagrem može da izdrži manji mraz a važno je i u kojoj fazi se taj mraz javlja. Ako se javi na samom početku razvoja pupoljaka, misli se na trenutak takoreći i pre njihovog pojavljivanja, moguće je da to predstavlja nešto slabiji uticaj od onog koji bi na primer bio da su pupljci veći. Drugo, ako su tada pupoljci i stradali, obično se dešava da stabla posle toga pokrenu rast novih pupoljaka. Iako to naravno verovatno znači slabije medenje (manje cvetova i slabije lučenje nektara iz cveta), pokazivalo se da ipak mogu da se očekuju neki prinosi meda. Takođe, najčešće se dešava da ako na jednom području bagrem izmrzne, da to ne bude na svim stablima i da i tu bude stabala koja će cvetati, možda smanjeno i davati nešto nektara. Da bi pčelar imao precizniju predstavu o stanju bagrema na svom terenu potrebno je da obiđe okolinu pčelinjaka i posmatra pojedina stabla. Ako se sada odmah posle zahlađenja uočavaju zelenkasti cvetni pupoljci, koji nastavljaju da rastu, to najverovatnije znači da je sa tim bagremom sve u redu. Ukoliko se vidi da ima cvetnih pupoljaka koji su potamneli i uveli, to je znak da su nepovratno oštećeni. U tom slučaju može se kroz nekoliko nedelja ponovo posmatrati da li su se možda pojavili novi pupoljci.

Stanje pčelinjih društava na samom kraju marta, uopšteno gledano je veoma dobro. Čak i iznenađuje koliko je zaliha polena u košnicama sa strane legla i na ramovima sa leglom, posle toliko hladnih dana kada pčele nisu izletale već samo trošile hranu. Pokazuje se da još uvek nije došlo do veće ekspanzije razvoja legla i da u košnicama preovlađuje zatvoreno leglo, što je i logično, zbog hladnog vremena a ujedno objašnjava zašto nije potrošen polen. Posle zahlađenja po krovovima košnica je često mogao da se primeti nešto tvrđi končast izmet, koji je posledica pojačanog unosa i korišćenja polena u uslovima kada voda nije dostupna. To se obično naziva "majska bolest". Mnogi pčelari koji su obilazili pčelinjake po otopljenju posle snežnih padavina su mogli da primete da pčele veoma intezivno lete za vodu, da skupljaju vodu po vlažnoj zemlji, sa snega i svuda okolo. U krajevima gde je krajem leta prošle godine bilo dosta medljike mogli su da se primete i tragovi proliva (mali krugovi tamno braon boje) na krovovima košnica verovatno usled pojačane ishrane pčela medljikom i neizletanja.

Prosečan broj ramova sa leglom u Dadan Blatovim košnicama je 4, a misli se na ramove sa velikom površinom legla, gde je leglo često bilo i na preko 80% površine rama. Za poređenja se ne mogu uzimati situacije sa većim brojem ramova sa leglom ali na manjim površinama. Bolje je sada imati i 3 rama ogromnog legla (npr. 90%), što se numerički može predstaviti kao 3x0,9=2,7 nego 5 ramova sa leglom koje pokriva 50% rama, što se predstavlja kao 5x0,5=2,5. Čak štaviše, u praksi se pokazuje da je prvi pomenuti slučaj 3 rama legla bolji nego i npr. 6 ramova sa leglom od 50% iako numerički oni daju 6x0,5=3,0, što je više od 2,7. Takva analiza može da ide još dalje i da se pokazuje još niz primera kada je prvi slučaj mnogo povoljnijih od onih koji na prvi pogled izgledaju bolji. Poenta je u tome da će u prvom slučaju pčele kao od šale da izgrade dve satne osnove dodate sa obe strane legla i da ih matica takoreći cele zalegne (ili da eventualno zalegne prazno dodato izgrađeno saće), dok u ostalim pomenutim slučajevima ramovi će biti slabije izgrađeni i zaleženi. Ovom malom analizom se ustvari pokazuje suština pravilnog rada na prolećnom razvoju društava.

U LR košnicama prosečno je po 4-5 ramova dobrog legla, što je veoma dobro za ovo doba godine. Kod najboljih društava situacija je još bolja, ima više i legla i pčela. Pčelari koji su dobro radili na jesenjoj pripremi i prolećnom razvoju, sada su mogli još krajem marta da imaju društva, na primer u DB košnicama, koja su spremna na postavljanje medišnih nastavaka. Primer koji navodimo nije tek hipotetički nego realan slučaj koji to pokazuje: pri pregledu ima 5 ramova vrlo velikog legla i po dva rama sa medom i polenom sa obe strane. Krajem marta takvom društvu su dodati po jedan ram za proširenje legla sa obe strane i jedna satna osnova u sredini legla. To je ukupno 12 ramova i takvom društvu se početkom aprila može dodati medišni nastavak.

Kao što je pomenuto, ima i društava koja znatno zaostaju u razvoju, koja su tokom zime izgubila dosta pčela, koja su zahvaćena nozemozom i neka od tih društava čak mogu ozbiljno da slabe. Zbog velikog rojenja i vrlo nepovoljnih uslova za oplodnju matica ove godine, čini se da je više slučajeva da se sada u proleće pojave matice trutuše ili neki drugi poremećaji i gubici matica. Takođe, na nekim pčelinjacima se pojavljuje veća zaraženost krečnim leglom. Zbog tople jeseni ali i drugh faktora, više je slučajeva tihe grabeži i da su neke košnice zbog toga ostale skoro bez hrane.

Još jedna od važnih specifičnosti ove sezone je da je voćna paša značajno razdvojena od paše dženerike, koja doduše takođe predstavlja neku voćnu pašu, najraniju. To je krajnje neobično i teško je i prisetiti se kada se to ranije dešavalo ovako izrazito. Zbog hladnog vremena vegetacija je jednostavno stala sa razvojem, dani hladnog vremena se ne računaju i "prava" voćna paša, ona izuzev dženerike i kajsije, tek predstoji i može se očekivati tek početkom aprila. Uz voćnu pašu, tu je i paša sa vrbe, što ponegde može da predstavlja vrlo jaku pašu, paša divlje trešnje, kao i paša sa uljane repice. Takođe i paša mrtve koprive, maslačka, raznog drugog bilja. Do sada su od vrba cvetale vrba iva (šumska i barska) i žalosna vrba a predstoji paša bele vrbe, koja je i najmasovnija od vrba.

Zbog dobrog zimovanja, obilja hrane, kao i dobih uslova razvoja (obilje svežeg nektara i polena), moguće je da ovog proleća dođe do pojave ranog rojenja, ali najverovatnije da ne bi trebalo očekivati da to bude masovno. Prošle godine rojenje je bilo masovno ali nije bilo rano već nešto kasnije. Situacija će verovatno da mnogo više zavisi od konkretnih uslova i rada pčelara. Dodatna komplikacija je zbog vanredne situacije u zemlji, kao i celom svetu, zbog pandemije korona virusa, zbog koje je drastično ograničeno kretanje i putovanje, a time i obilazak udaljenih pčelinjaka.

Po vremenskoj prognozi, već od 3-4. aprila se očekuje toplije vreme i pčele će početi intezivnije da izleću i koriste prolećnu pašu. Po dugoročnoj prognozi Republilkog hidrometeorološkog zavoda za 30 dana, posle odprilike nedelju dana lepog vremena početkom aprila, između 10. i 15. aprila očekuje se da nastupi hladan talas, posle koga se predviđa lepo i toplo vreme sve do kraja meseca, sa temperaturama do 24 stepena, znači da se ne očekuje previše toplo. U suštini to predstavlja odlične uslove za razvoj pčelinjih društava i korišćenje prolećne paše. Ako se takva prognoza ostvari, može da se očekuje da će voćna paša duže da traje i da će se više razdvojiti cvetanje trešanja i šljiva od cvetanja jabuka, kao i cvetanje jabuke od cvetanja bagrema. To takođe znači da ove godine bagrem najverovatnije neće ponovo cvetati u aprilu, već u maju, kada je do pre nekoliko godina (5-6 godina) takoreći redovno i počinjao cvetanje.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su krajem marta radili proširenje legla pčeinjih društava, sada mogu da sačekaju neko vreme (nedelju do dve, zavisno od snage društva i koliko je bilo proširenje) da urade naredno proširenje. Ako je proširenje koje su već uradili bilo relativno malo onda se savetuje da što pre, sa prvim toplim danima urade novo proširenje.

Sa toplijim vremenom i ojačalim pčelinjim društvima, u slučaju da je u košnici 4 i više ramova većeg legla, mogu se slobodno dodavati satne osnove u sredinu legla a za slučaj da sa strane nema mnogo mesta za polen, nektar ili novo leglo, istovremeno treba dodati i po jedan ram sa praznim saćem ili satnim osnovama sa obe strane legla. Kod dobrih društava, kakva su opisana u gornjem poglavlju o stanju na pčelinjacima, sa 4 rama dobrog legla, slobodno se može dodavati jedna satna osnova u sredinu legla, jedna sa jedne strane i jedan ram sa lepim praznim saćem sa druge strane legla. To se posebno odnosi na slučajeve kada skraja legla ima dosta meda i cvetnog praha jer osim prostora za leglo treba obezbediti i prostor za deponovanje polena i nektara. Ukoliko pak tamo ima više praznog saća, neki od postojećih ramova se mogu ostaviti (eventualno samo se preokrenu za 180 stepeni ili možda izmene mesta) i može se smatrati da je time urađeno proširenje sa strane. Kasnije, obično posle najmanje 5-7 dana radi se naredno proširenje.

Kod nešto slabijih društava dodavaće se manje ramova i ona će zahtevati više pažnje i rada. Sretaće se sigurno slučajevi da je leglo blokirano polenom i medom i već rašireno na više ramova, ali na manjim površinama. Dodavati nove ramove za proširenje takvim društvima često nema mnogo smisla jer pčele možda čak dobro i ne pokrivaju postojeće ramove u celini i matica može novododate ramove da zalegne samo delimično. To može da predstavlja izvesnu "pat" situaciju, šahovskim rečnikom rečeno, pogotovo ako nastupi dobra prolećna paša. Rešenje bi moglo da se potraži kroz strpljiviji rad sa takvim društvima, da se na primer ramovi sa malim leglom koji stoje skraja, ako su sa dobrim saćem, stavljaju u sredinu legla, čime će ramovi sa nešto većim površinama da dođu skraja legla. Tada ima više smisla dodavati ram za proširenje skraja legla, jer je veća verovatnoća da će biti zaležen. Takođe, jedna od mogućih mera je da se u sredinu tako raširenog legla (kao "harmonika") ipak stavi satna osnova ili ram sa lepim izgrađenim saćem. Moguće su i kombinacije prethodno navedena dva postupka, sve zavisno od konkretnog stanja društva, snage, kvaliteta saća, površine legla i dr. Sada, kada je pojaćan unos nektara i polena, više nema smisla da se otklapa med i time pokušava da obezbedi prostor za leglo, a nema mnogo svrhe ni preokretanje ramova za 180 stepeni. Preokretanje se i inače ne sme raditi ako leglo ne zauzima bar 2/3 površine rama.

Ako se početkom aprila posle radova na proširenju legla postigne da su košnice sa punim brojem ramova (koliko je predviđeno da može da stane), a da su krajnja 2-3 rama sa obe strane sa dosta meda i polena, na takve košnice obavezno treba staviti medište. U našim uslovima uglavnom nije uobičajeno postavljati medišne nastavke pre bagremove paše, ali pčelar ne bi trebalo da robuje predrasudama (ni svojim ni tuđim) već da realno posmatra situaciju i prema tome reaguje.

Do sada je uglavnom govoreno o radu sa košnicama gde je plodište u jednom nastavku (na primer DB košnica, LR košnica gde se samo jedan nastavak drži za plodište, košnica pološka i sl.). Za slučaj LR košnice i plodišta u jednom nastavku, treba reći da se tamo leglo obično razvija do 8 ramova (na krajevima se ostavlja samo po jedan ram koji je sa medom i polenom - bez legla.

Kod LR košnica kod kojih se radi sa plodištem u dva nastavka (misli se na celu godinu) početkom aprila matica će verovatno i sama sa pređe u donje nastavke i pčele će tamo da neguju leglo. Tada je pogodno da se zamene mesta nastavcima, pri čemu se iz bivšeg donjeg nastavka vade ramovi sa lošim saćem a umesto njih stavljaju satne osnove ili ramovi sa dobrim saćem. Pravilo je da se satne osnove za izgradnju kod takvih košnica stavljaju u gornji nastavak jer je znatno veća verovatnoća da će tamo brže i bolje biti izgrađene i potpunije zaležene.

Pčelari koji LR košnicama rade kombinovano (u nekom periodu razvijaju plodište u dva nastavka a posle stavljaju matične rešetke i svode plodište na jedan nastavak) postupaće prema svom iskustvu i verovatno da već početkom aprila mogu da odrede koji nastavak ostavljaju na podnjaču kao plodišni a koji sa delom legla stavljaju na taj nastavak, preko matične rešetke. Drugi slučaj je da se leglo razvija do maksimuma u jednom LR telu i zatim izvlače bar 2 rama sa leglom i pčelama (bez matice) u gornji nastavak, iznad matične rešetke a u donji nastavak se dodaju satne osnove i prazno saće kao proširenje.

Zbog očekivanih povoljnih uslova tokom aprila treba napraviti dovoljno mesta za novi unos polena i nektara, kao i za leglo. U tom cilju, kao što je i rečeno kroz konkretne savete, vrši se premeštanje ramova sa mnogo polena i meda na kraj košnice a stavljanje praznih u sredinu ili skraja legla. Ukolko tamo nema mesta, onda bi trebalo praviti neku rezervu takvih ramova ili u istoj košnici (u posebnim nastavcima) ili pak u nekim drugim odabranim košnicama. Kod DB košnice za čuvanje rezervnih ramova najpre na plodište treba ostaviti prazan medišni nastavak pa zatim preko njega taj plodišni nastavak sa rezervom. Kod LR košnica lakše je praviti takve kombinacije jer su i plodišni i medišni ramovi iste veličine, takođe se savetuje formiranje nastavaka sa rezervom ramova.

Ako i dalje ima potrebe za uklanjanjem ramova sa nešto malo meda ili sa lošim saćem da bi se umesto njih stavili bolji ramovi, takvi ramovi za izbacanje mogu da se sakupe u posebne plodišne nastavke koji će se preko plastične folije malo smaknute nazad (ili sa otvorom) staviti na plodište neke košnice kako bi pčele prenele med dole. Da bi prenošenje bilo efikasno i brzo, med na tim ramovima treba potpuno otklopiti, vodeći računa da previše ne curi, kako ne bi iscureo sa folije u košnicu. U slučaju potrebe, ako ima puno meda, otklapanje se može raditi u nekoliko navrata.

Što se tiče prihranjivanja, ovog proleća sa tim treba biti pažljiv jer ima društava koja već imaju dosta hrane u plodištu i dalje prihranjivanje bi moglo da dovede do veće blokada legla. Za vreme kišnih i hladnih dana kada pčele ne mogu da izleću, korisno je davati male količine (100-200ml) vruće vode ili vrlo retkog sirupa jer je pčelama voda potrebna za pravljenje hrane za hranjenje larvi.

Ne može se naravno znatii kakvo će biti vreme tokom ovog meseca i koliko će pčele da iskoriste prolećnu pašu ali čini se da bi uprkos nekih na prvi pogled nepovoljnih situacija, pčelinja društva mogla izuzetno dobro da se razvijaju i da odlično iskoriste pašu u aprilu. Uostalom, mora se priznati da je logično da posle tako mnogo godina sa nepovoljnim uslovima u proleće nastupi i jedna veoma povoljna. Svaki pčelar, a posebno oni sa većim iskustvom i većim brojem košnica bi trebalo da bude svestan da on zapravo ima zadatak da što bolje iskoristi ono dobro što mu priroda pruža a ne da to odbacuje (kroz nemaran rad, nespremnost, pogrešne postupke i dr.). Na to se skreće pažnja jer u uslovima Srbije, u centralnim delovima, april, maj i jun predstavljaju ključne mesece kada se sa pčelama mogu postizati maksimumi zamišljenih ciljeva. Pčelari koji umeju da prate i da se prilagođavaju uslovima mogu da postignu i ono što možda nisu planirali ali su shvatili da im okolnosti pružaju. U Vojvodini, zbog suncokretove paše, to se odnosi i na jul.

Ako nastupi jaka voćna paša vrlo je pogodno postavljati skupljače polena ili eventualno vaditi ramove sa puno polena i iz njih vaditi pergu (prerađen polen deponovan u saće) za potrebe pčelara ili za prodaju.

Na pčelinjacima i dalje treba redovno održavati pojilice.

Saveti za rad na pčelinjaku u ovim vanrednim okolnostima, kada je dolazak na pčelinjak ozbiljno otežan

Zbog problema sa kretanjem u putovanjem usled pandemije korona virusa, ovog proleća mnogi pčelari a posebno stariji, neće moći da na vreme obiđu svoje pčelinjake i da urade neophodne radove. U takvoj situaciji verovatno nema mnogo vremena za detaljnije radove i ako se pruži neka prilika za odlazak na pčelinjak treba uraditi najpre ono najosnovije, jer se ne zna koliko će biti takvih prilika do bagremove paše.

Najosnovnija stvar koju bi trebalo uraditi je da se samo postave medišni nastavci, što pre, znači još tokom aprila, počev već od početka meseca. Ne treba se osvrtati na to da li su društva jaka ili slaba, samo postaviti nastavke. To je naravno veoma drastičan savet, podrazumeva se da bi idealno bilo makar pogledati plodišne nastavke i eventualno uraditi još neku meru. Od tih mera, sledeća po važnosti koja se savetuje je da se plodište pogleda a posle toga da se postavljaju medišni nastavci. Pri tome, vade se neki od ramova sa strane koji su sa najlošijim saćem, sa najmanje meda. Umesto njih stavljaju se satne osnove i ramovi sa praznim saćem, idealno je da to bude u sredinu legla i poneki skraja, ako je društvo dovoljno jako. Ukoliko nije, onda se proširenja stavljaju samo sa strane legla i postavlja se medišni nastavak, čime je praktično sve završeno do bagremove paše.

Kod LR košnica (slučaj da je plodište već bilo u dva tela), govorimo za rad u takvim vanrednim okolnostima, medišni nastavci se mogu staviti direktno na postojeći gornji nastavak. dakle bez izmene mesta nastavaka. To se znači odnosi na slučaj da je i donji nastavak sa ramovima namenjenim za plodište (polen, tamno saće, nešto legla...). To je verovatno najispravnije uraditi ako se na pčelinjak dođe tek u drugoj polovini aprila, kada je voćna paša već oslabila i kada se uskoro očekuje bagrem. Ako se pak na pčelinjak sa takvim košnicama dođe početkom aprila, slobono se može savetovati prosta zamena mesta nastavcima i istovremeno stavljanje medišnih nastavaka, bez obzira što će bagrem tek kasnije da cveta.

Slučaj LR košnice sa plodištem samo u jednom nastavku, u ovim vanrednim okolnostima je praktično istovetan kao za DB i druge košnice sa plodištem u jednom nastavku. Pčelari koji možda medišne ramove drže u donjem LR nastavku (ispod plodišta), samo mogu da zamene mesta nastavcima i eventualno stave matičnu rešetku.

Ako se u ovim vanrednim okolnostima ima vremena i mogućnosti, savetuje se svakako i detaljniji rad, onako kako je savetovano za rad u normalnim okolnosima, kada se bez problema mogu obilaziti pčelinjaci.

Ostali radovi

Pčelari koji to iz bilo kog razloga nisu ranije uradili, sada ubrzano treba da pripremaju ramove sa voštanim satnim osnovama, kako za plodišne tako i za medišne ramove. Takođe, treba razmišljati o pripremi praznih košnica za eventualne slučajeve rojenja ili za formiranje novih veštačkih rojeva.

S obzirom na relativno povoljne vremenske uslove što se tiče cvetanja voća i druge prolećne paše, verovatno neće biti neophodno veliko prihranjivanje, ali ipak treba imati izvesnu količinu šećera za dopunu hrane tamo gde nedostaje i za podsticaj gradnje satnih osnova.

Ako je u okolini pčelinjaka bagrem ozbiljnije oštećen može se razmišljati o selidbi na neku drugu lokaciju ili da se umesto opredeljenja za proizvodnju meda, pčelar eventualno usmeri na prodaju rojeva ili nešto drugo.

Dopuna radova za april data je na ovom linku.