U Srbiji, kao i u okolnim zemljama, bagremova paša je bila veoma slaba i može da se kaže da je ozbiljno podbacila, što znači da je ostavila pčelinja društva sa malo i nedovoljno hrane za naredni period. Kada se tome doda da je posle cvetanja bagrema nastupio neobično dug kišan i hladan period, onda je to splet zaista nepovoljnih faktora, koji su se svakako vrlo loše odrazili na stanje pčelinjih društava. Posle prestanka tog kišnog perioda u većini krajeva nije bilo neke značajnije paše, pa je beležen pad vage za desetak i više kilograma za period od oko mesec dana. Pčelinja društva nisu mogla sama da se oporave već je bila potrebna hitna intervencija pčelara. Izuzetak od toga predstavljaju samo oblasti gde su pčele imale suncokretovu pašu ili eventualno neku drugu, lokalnu pašu. Zbog tih razlika, vrlo je velika i razlika u snazi i pripremljenosti društava za prezimljavanje.

U izveštaju za jul je pisano o tome da su tokom juna mnoga pčelinja društva gladovala ili bila na ivici gladovanja, a u krajevima gde nije bilo suncokretove paše, taj trend se nastavio i tokom jula. Drištva su vidno oslabila i zastala u razvoju, leglo se smanjilo, što je sve posledica nedostatka paše i nedostatka polena, matice su zastale sa nošenjem. Tamo gde je vršeno prihranjivanje situacija je svakako bolja, ali mnogi pčelari nisu ni bili svesni potrebe za prihranjivanjem a i ako su bili, to je bilo otežano sprovesti zbog toga što su na produktivnim košnicama stajali medišni nastavci. Poražavajuće je da pčele treba prihranjivati usred sezone, kada su društva najjača i kada na košnicama stoje medišni nastavci, ali to je činjenica sa kojom se ogroman broj pčelara sreo ove sezone. Što je još gore, to je trend i od nekoliko ranijih sezona.

Još jedna važna manifestacija nepovoljnih faktora za razvoj društava je neobično loša gradnja novog saća i što je posebno važno, u mnogo slučajeva skoro potpuno izostajanje zaleganja. Ako je osnova i zalegnuta to je najčešće nepotpuno i po izlasku tog legla u saće je deponovan med (sirup). MIsli se na dodavanje ramova sa satnim osnovama što su mnogi pčelari radili u junu. Većina tih ramova samo je delom izgrađena i ostali su prazni - niti zalegnuti niti u njima ima meda i polena. Ako je pčelar prihranjivao posle dodavanja, zavisno od toga kako je hranjeno osnove su verovatno nešto bolje i brže izvučene ali i u tim slučajevima su retko i nepotpuno zalegane, većinom su punjene medom (sirupom) a i to nepotpuno. Na taj problem je ukazivano i prethodnih godina. Zanimljivo je i protivrečno tome da su se paketni rojevi, naseljeni samo na voštane osnove, lepo razvijali, gradili saće i matica ga zalegala, naravno podrazumeva se da su prihranjivani.

Još u junu je moglo da se na po nekom pčelinjaku primeti da u nekim košnicama ima pčela bez krila, što može da se smatra posledicom delovanja varoe ali delom i odvojeno - kao uticaj posebnog "virusa oštećenih krila". To delovanje virusa je verovatno mnogo opasnije od same zaraženosti varoom i sreća je da se ipak samo retko sretalo. Međutim, izgleda da se tokom jula uticaj varoe i virusa znatno povećao i na nekim pčelinjacima doveo do ozbiljnih problema - jake najezde varoe i slabljenja društava. Neki pčelari su primetili jako slabljenje društava odseljenih na suncokretovu pašu, pa su vraćali kući košnice i odmah ih tretirali. Reč je o iskusnim i pažljivim pčelarima, ali verovatno ima dosta onih na čijim pčelinjacima je došlo do slabljenja a da to nisu ni uočili ni reagovali.

Kao što je pominjano za prethodne mesece, zabrinjava pojava krečnog legla koja je ponegde zahvata znatan deo košnica na pčelinjaku. Nema čak ni pravila da na primer zahvata samo društva bez hrane ili košnice koje su na relativno niskim postoljima i slično. Ta zaraza u nekim košnicama dostiže krajnje ozbiljne granice, ogroman deo legla propadne i društvo jako slabi.

Treba upozoriti i na još jednu opasnu bolest - američku trulež zatvorenog legla, koja se najviše razvija tokom leta i kojoj pogoduje da društva gladuju i gube prirodni imunitet. Obratiti pažnju da nekada simpromi truleži mogu da liče na simptome krečnog legla - ulegnute i zatamnjene poklopčiće. Razlika je što je kod krečnog legla u ćeliji krečna mumija (koja može biti izdužena i teže vidljiva) a kod truleži u ćeliji je trula lepljiva masa (mlad slučaj) ili je naizgled prazna (stari slučaj).

Što se tiče oplodnje matica, tokom jula su ipak bili povoljniji uslovi nego ranije, tako da može da se smatra da je oplodnja bila relativno normalna. Što se matica i rojenja tiče, karakteristično za ovu sezonu je da se češće sretala situacija da je društvo pokušavalo rojenje ali da nije uspelo. Mogli su se na primer videti skoro sigurni znaci rojenja - mnogo ostataka matičnjaka u donjem delu ramova sa leglom i bočno, ali je u društvu ostala stara matica, što je vrlo neuobičajeno.

Radovi na pčelinjaku

U većini krajeva u centralnim i južnim delovima Srbije, zbog vrlo nepovoljnih uslova za razvoj pčelinjih društava, ove godine je bilo potrebno da se ranije uradi pregled i počne sa pripremom pčelinjih društava za prezimljavanje. Ukoliko to nije urađeno tokom jula, treba što pre uraditi sada početkom avgusta. U krajevima gde je bilo suncokretove paše, situacije što se tiče hrane je sasvim drugačija i gledano po tome, nema razloga za žurbu. Međutim, s obzirom na neke upozoravajuće izveštaje sa suncokretove paše, za koje se nadamo da su izuzeci, i na tu pašu treba skrenuti pažnju. Ukoliko se primeti da se sa pčelinjim društvima nešto nepovoljno dešavalo (najezda varoe ili slabljenje iz nekog drugog razloga - razna trovanja i sl.) i te košnice treba hitno pregledati i uraditi sve što je potrebno.

Idealno bi bilo da se sada pri pregledu srećemo samo sa uobičajenim stanjem u ovo doba godine, ali postoji realna bojazan da će mnogi pčelari da sreću vrlo nepovoljne pa čak i kritične situacije, koje su pomenute u uvodu ovog teksta. Zbog toga, potrebno je da se realno sagleda situacija i prema njoj prilagodi rad.

Tamo gde nije bilo neke druge paše posle bagrema, uobičajena situacija je da su košnice ostale prazne - bez meda. Što se tiče legla, tu su verovatno imali uticaja lokalni uslovi kao i pojedinačna stanja pčelinjih društava (ako se nešto dešavalo sa maticom, rojenjem, podsticajnom prihranom...), pa imamo slučajeve vidnog smanjenja legla, ali na drugoj strani i raširenog i velikog legla. Najbolje ramove sa leglom treba skupiti u centru košnice, savetuje se da to bude 4-5 ramova (misli se na DB košnice i kao i LR sa plodištem u jednom nastavku) i odmah do njih, sa obe strane staviti po još dva rama, koji će da budu za polen i med. Ram sa polenom se stavlja bliže leglu i na njemu takođe može da bude nešto legla a naravno poželjno je i meda. S obzirom da u mnogim slučajevima i neće biti ramova sa medom (posebno ako pčele nisu ranije prihranjivane ili imale pašu) ako nema boljih, za med ćemo da stavljamo prazne ramove sa lepim nešto tamnijim saćem (u kome se izvodilo leglo), pošto će pčele najradije u takve ramove da prave zalihe meda za zimu. Sasvim na kraj košnice, iza ramova sa medom (ako ima mesta) stavljačemo ramove koji su nam višak - sa nešto meda, ili sa lošijim saćem i nešto meda a takođe i ramove sa nešto legla koje je na lošem saću i koje nećemo da ostavimo u centru klubeta.

Iz centra klubeta vadimo sve ramove sa mladim saćem, nezalegnute ili slabo zalegnute osnove, kao i ramove sa lošim saćem i postavljamo ih skraja a ako na njima nema legla možemo odmah i da ih izvadimo. Kod LR košnica kod kojih je plodište u dva nastavka, u gornjem nastavku pakujemo ramove kao što smo naveli da se radi i za slučaj plodišta u jednom nastavku, a ostatak ramova sa leglom smeštamo u donji nastavak, ispod ramova sa leglom u gornjem. Idealno bi bilo da i u donjem LR nastavku budu ramovi sa lepim saćem i koji su upotrebljivi i naredne godine ali to nije uvek slučaj i pri "pakovanju" treba imati u vidu kako da se razmeste ramovi na svim košnicama na pčelinjaku.

Proces zimovanja je uvek najpogodniji da se do proleća oslobodimo ramova koji nisu dobri jer će do tada pčele iz tih ramova da uklone med i biće lako da ih na proleće pretopimo. Postoji naravno uvek opcija da ramove koje želimo da pčele isprazne od meda stavljamo u posebne nastavke koje preko plastične folije postavljamo na plodište košnice, sa malim otvorom na foliji za prolaz pčela ili sa folijom malo smaknutom nazad. Pčele će med iz tih nastavaka brže da uklone i prenesu nego kada ne bi bilo folije a to se još više stimuliše ako med na tim ramovima razgrebemo. Što se polena u ramovima (perge) tiče, nju neće preneti pa je treba razgrebati da padne na foliju odakle će pčele da je pokupe.

Dobra praksa je da se pčele ostave da zimuju na manje ramova nego što može da stane u košnicu, kako zbog bolje ventilacije i mikroklime, tako i da se u proleće olakša posao proširivanja legla. Međutim, prilikom prihranjivanja, pčele bi u praznom prostoru verovatno gradile prirodno saće, što je jedna mogućnost da se dozvoli (time se dobija čist vosak) a druga mogućnost je da se sa strana privremeno ili i do proleća stave po jedna satna osnova, koju će pčele najverovatnije vrlo lepo da izgrade pri jačem prihranjivanju.

Pri obavljanju pregleda obratiti pažnju na to da se ničim ne izaziva grabež na pčelinjaku, privremeno izvađene ramove treba pokrivati ili stavljati u posebne sanduke ili kutije. U slučaju da nastane gužva treba prskati košnice vodom, privremeno prekidati rad ili prelaziti na rad na drugom delu pčelinjaka.

Priprema pčelinjih društava za prezimljavanje podrazumeva da se proceni matica - da li treba da ostane u košnici i za narednu sezonu ili je treba zameniti. Dešava se da društva sama promene maticu, bilo tihom smenom, bilo iz prinudnih matičnjaka a da pčelar to i ne primeti, pa treba da je obazriv ako se reši da ukloni neku maticu, koja možda i nije stara.

Sada treba urediti i neki tretman društava protiv varoe.

Što se tiče prihranjivanja, ako je potrebno dati više šećera (što će verovatno biti uobičajeno ove sezone) savetuje se da se radi u nekoliko ciklusa i većim dozama. Primer može da bude ciklus od 3-4 uzastopnih prihranjivanja, svakog dana (eventualno i sa danom pauze ali ne uvek) po oko 1,5 litara sirupa ili 2-3 puta većim dozama a zatim se pravi pauza od nekoliko dana i nastavlja se sa drugim ciklusom. Naravno uvek se gleda da li pčele preuzimaju sirup i ako slabije preuzimaju onda treba zastati sa prihranjivanjem. To je često i pokazatelj da se nešto posebno dešava sa tim društvom koje slabo preuzima sirup a naravno treba proveriti i da li možda hranilice nisu zapušene. Treba imati u vidu da prihranom sirupom 1:1 (šećer: voda) od 1kg šećera dobijamo približno 1,5l sirupa a kada pčele to prerade u saću ostaje približno 1kg "meda" odnosno prerađenog sirupa. Za gušći sirup važi da u saću ostaje nešto više prerađenog sirupa.

Ove godine će izgleda biti uobičajeno da se pčelinjim društvima prosečno daje po 10-12kg šećera za zimovanje. Savetuje se da se proračun potrebne prihrane radi tako da se broj ramova na kojima je društvo "spakovano" pomnoži sa 1,5kg, dobijamo ukupno potrebnu količinu a od toga se odbija med koji se već nalazi u košnici u tom prostoru gde je klube. Znači ne računaju se ramovi koji stoje sa strane spakovanih ramova, oni nisu na dohvatu zimskog klubeta. To treba da predstavlja neku minimalnu količinu hrane sa kojom pčele treba da uđu u zimu a da im ne budu neophodne neke kasnije intervencije tokom zime (dodavanje pogača, prepakivanje slično).

Pčelari imaju različita, često i suprotna gledišta o konfiguraciji košnice za zimovanje, ventilaciji i gornjim letima, misli se na leta na plodišnim nastavcima. Ovde se izrazito naglašava stanovište da su gornja leta od izuzetne važnosti i koristi za dobro prezimljavanje, kako zbog ventilacije a još više zbog osiguravanja lakšeg izletanja na zimske pročisne letove. Zbog toga, savetuje se da gornja leta postoje na košnicama svih tipova i kao najpogodniji oblik leta okrugao otvor prečnika oko 25mm bez ikakve poletaljke. Kod LR košnica koje zimuju u dva tela, gde su društva jača i imaju legla u dva nastavka savetuje se da na oba nastavka ima gornjih leta. Kod slabijih društava i onih gde se u donji nastavak samo stavljaju rezervni ili suvišni ramovi a nema mnogo pčela, na tim nastavcima se ne preporučuju otvorena gornja leta. I kod košnica tipa Farar takođe se savetuje da na dva plodišna nastavka budu otvorena gornja leta. Što se tiče donjih leta, na podnjači, savet koji će se verovatno smatrati radikalnim, bi bio da se ta leta zatvore ili svedu na sasvim malo leto u sredini, u liniji gornjeg leta.

Pored toga što je pčelama voda potrebna za pravljenje hrane za larve, potrebna je i za rashlađivanje košnice i održavanja normalne mikroklime, pa pojilice treba redovno održavati. Takođe, treba održavati lovilice za osice i stršljenove. Ako košnice stoje direktno izložene suncu tokom najtoplijeg doba dana, preporučljivo je da se na krovove stavi pokošena trava ili seno ili da se napravi neka improvizovana nadstrešnica i postavi mreža za zasenjivanje.

Ostali radovi

Ponovo skrećemo pažnju na to da je u dosta slučajeva med izvrcan ove godine ređi a dodatno, velika je vlaga u vazduhu, pa s obzirom da je med vrlo higroskopan, treba obratiti pažnju na to kakav je uticaj te vlage na kvalitet meda.

Pre pakovanja medišnih nastavaka u skladišta treba sa ramova i nastavaka sastrugati propolis. Ujedno se skidaju i ostaci voska, ako to nije ranije urađeno. Treba pregledati sve ramove u skladištima i odvojiti za pretapanje sve stare ramove sa lošim saćem i uopšte, ramove koji više nemaju neku svrhu.

Nabaviti šećer za prihranjivanje i obezbediti dovoljan broj hranilica, kako bi prihranjivanje moglo što brže i efikasnije da se sprovede.

Posle dugotrajnih padavina, mnoga postolja za košnice su utonula ili se iskrivila i potrebno je to ispraviti.