Stanje na pčelinjaku  

Radovi na pčelinjaku  

Mnogo poslova stoji pred pčelarima jer je ovo glavni period pripreme za zimovanje. Najbolje je što pre obaviti jesenji pregled, kojim bi se ustanovilo stanje i istovremeno ili kasnije, preduzele i odgovarajuće mere. U slučaju da je od ranije praćeno stanje u društvima, tada taj pregled i nije neophodan, ili može biti samo letimičan, a odmah se može početi od konkretnih mera.

Uklanjaju se medišni nastavci, vrca med, i posle "sušenja" saća od strane pčela, stavljaju se u magacine ili ređaju direktno na pčelinjacima, sa ventilacijom ispod i iznad i zaštićeni od miševa i insekata.

U pčelinjim društvima svakako treba da bude zdrava i mlada matica, od ove ili prethodne godine. Snaga društava je takođe važan faktor prezimljavanja, i cilj je da društva budu snažna, sa dosta pčela, koje su zdrave, oslobođene varoe, dobro uhranjene i da se ne iscrljluju daljom velikom negom legla. Naravno, mogu se ostaviti da zimuju i nešto slabija ali zdrava društva, u vidu nukleusa, ili pomoćnih društava, ali treba imati osećaj i iskustvo, da li ona mogu da uspešno prezime i kakav će efekat dati na proleće. Neki minimum za zimovanje bi mogao da bude 4 pčelama dobro pokrivena DB rama ili 5 LR, slično i za AŽ, ali u blagim i pogodnim zimama i slabije zajednice će preživeti. Pri tome treba zapamtiti da u proleće, pčele iz snažnih društava su neuporedovo jače i efikasnije u svim poslovima, u poređenju sa onima iz slabih društava.

Veoma je važno da se izvrši efikasno tretiranje protiv varoe. To je otežano pojavom rezistencije varoe na neke lekove a takođe i time da mnogi ranije primenjivani lekovi sadrže u sebi materije štetne po ljudsko zdravlje, koje se zadržavaju u medu, vosku itd. Među najviše prihvaćenim sredstvima sada su mravlja kiselina, oksalna kiselina, timol, razna etarska ulja itd.  Za kontrolu se često i dalje koriste ranija, kao na bazi amitraza i slično, ali zbog opšteg trenda ekološki zdravog pčelarenja, ta praksa se sve više napušta.

Potrebno je obratiti pažnju da leglo bude kompaktno i zdravo, saće da ne bude suviše staro, oštećeno, pogotovo ono u centru klubeta, gde će na proleće krenuti novi život. Takvi, lošiji ramovi, mogu se sve više pomicati ka krajevima pa kasnije i izvaditi iz košnice. Kao što je gore pomenuto, za zimovanje nije pogodno ni saće koje je tek izgrađeno i u kom se leglo nije razvijalo. Matica će ga najčešće nerado i nedovoljno zalegati, a pčele će ga slabije i puniti medom, tako da je takve ramove najbolje ukloniti ili pomaknuti sasvim na kraj. U krajevima gde sada ima paše, to ne važi i novo saće se još može dodavati, ali  preteći stanje u košnici.

Savetujemo da se u košnici ostavlja onoliko ramova koliko pčele pokrivaju i najviše po dva više od toga. Pre početka prihrane, neophodno je ostaviti konačan raspored ramova u košnici. Prihranu za zimu je najbolje obaviti davanjem velikih doza šećernog sirupa odjednom, i to što pre, kako bi pčele preradile dodati šećer. Dobro je dati i podsticajnu prihranu u vidu suve hrane - testa ili šećera u kristalu, ali kasnije u sezoni taj podsticaj neće biti potreban jer se najveći broj zimskih pčela uglavnom izleže u našim uslovima krajem jula, u avgustu i početkom septembra, a drugo, dugotrajnim negovanjem legla, pčele će se iscrpljivati.

Kod prihrane se treba držati toga da po svakom ramu u košnici bude oko 2kg meda u DB košnicama i oko 1,5kg po LR ramu, što znači ono što ima od prirodne hrane treba dopuniti sirupom do te količine. Najednostavnije je računati da 1kg dodatog šećera (ne sirupa, već šećera), daje oko 1kg prerađene hrane. Obično se daje sirup sa 60% šećera (3:2) ili 50% (1:1). U sirup je dobro dodati malo sirćeta  ili sirćetne kiseline. Daje se 3ml esencije 80% na 10 kg šećera koji se utroši za pravljenje sirupa a ako je u pitanju sirće, daje se 2,5ml sirćeta od 9% na 1 litar sirupa ili 3,8ml sirćeta od 6%. Dobro je i dodavanje prokuvanog pekarskog kvasca (do 5%). Neki optimum hrane u našim uslovima je oko 16-18kg po košnici.