Drugi deo novembra je doneo niske temperature i mrazeve, pa su pčelinja društva formirala klube možda i nešto ranije nego inače. U suštini tu nema ničeg lošeg, naprotiv, može da se smatra da u normalnom i kompaktnom klubetu pčele bolje zimuju nego ako su previše aktivne. Na žalost, ova sezona je bila vrlo teška i nepogodna na većini pčelinjaka u našim krajevima, pa se to najverovatnije odražava i na tok zimovanja. Tamo gde je bilo boljih letnih paša ili gde su pčelari vršili prihranu i bolje negovanje još od juna - početka jula, pčelinja društva su uglavnom dobra. Za ovu sezonu veoma je važno bilo i da se na vreme uradi letnji tretman protiv varoe, s obzirom da je prvi deo leta bio hladniji i sa mnogo kiše, što je pogodovalo za razvoj varoe. Skoro neprimetno, varoa se naglo razmnožila i raširilla, iznenadila pčelare pa su tretmani često bili već zakašnjeni i šteta je već napravljena.

Poseban problem je bio i prilično slab razvoj pčelinjih društava tokom leta, slaba gradnja saća, zaleganje i negovanje legla, što je verovatno najpre bilo posledica neobično lošeg vremena krajem maja i tokom juna, što je praćeno nedostatkom polena i trošenjem skoro svih zaliha hrane. Dodatno, Kada se to spoji sa najezdom varoe, za rezultat smo imali povećano stradanje pčelinjih društava koš krajem leta itokom jeseni. Gubici su negde išli i do 40-50%, u početku je to bilo samo retko gde, ali kako se aktivna sezona približavala kraju gubici su bili sve veći, kako na manjim tako ina većim pčelinjacima. Dok su pčelari tokom leta smatrali da je nedostatak paše i hrane najveći problem, posle se ispostavilo da je snaga društva mnogo ozbiljniji problem. Zbog toga, ne može uopšte da se predvidi kako će teći dalji tok zimovanja i šta će da se dešava na pčelinjacima.

Radovi na pčelinjaku

Kao što je važilo za novembar, u normalnim uslovima i sada nema potrebe da se košnice otvaraju i da se išta radi oko njih, osim ako se dogodi nešto posebno, što baš zahteva intervenciju. Pčelari koji praktikuju tretman kiselinom možda su već krajem novembra obavili tretman a ako nisu, pogodno je da to urade početkom decembra - da ne odlažu za kasnije. Uputstvo za obavljanje tretmana (delimično izmenjeno i dopunjeno) dato je na ovom linku.

Generalno, savetuje se da pri eventualnom otopljenju pčelinjak obiđe, kako bi se stekao uvid u njegovo stanje. To ne bi bilo baš neophodno u relativno pogodnijim sezonama, ali ove godine realna je opasnost da više pčelinjih društava strada tokom zime (ili da su već stradala jesenas), pa je značajno da se predupredi pojava grabeži.

Ukoliko se pri otvaranju košnica ustanovi da je neko pčelinje društvo stradalo iz bilo kog razloga, tu košnicu treba zatvoriti, kako se ne bi uzazvao grabež kasnije kada otopli i kad pčele počnu da izleću. Treba napomenuti, često se dešava da se pri otvaranju košnice pri hladnom vremenu pčelinje klube ne vidi. To je najčešće kod DB košnica - zbog dubokih ramova, ali i kod nekih drugih tipova košnica, pa se ne sme olako donositi ocena da je društvo stradalo i da se košnica zatvara. Pregled takvih sumnjivih košnica treba ostaviti za toplije vreme, kada pčele izleću.

Poznato je da neki pčelari stavljaju pogaće još sada, pravdajući to da se boje za zalihe hrane. To se ne savetuje, iz više razloga, a pogotovo što je potrošnja hrane do sada takoreći zanemarljivo mala, pa iole dobro pripremljeno društvo sigurno ima dovoljno hrane, najverovatnije do proleća. Drugo je ako su društva zaista sa nedovoljno hrane, ali to ne bi smelo da se ikada dogodi. Poseban problem je što tokom zimovanja može da dođe do povećenog uginuća pčela u košnici i jakog slabljenja pčelinjeg društva, tako da klube bude toliko malo da praktično ne može dobro da zahvati zalihe hrane. Ali čak i takav slučaj ne treba rešavati dodavanjem pogača, neuporedivo bolji način je da se pomogne pčelma je da se pri iole toplijem vremenu košnica otvori i kubetu sa obe strane približe ramovai sa medom. Čini se da će ove zime to biti potrebno da se uradina većem broju pčelinjaka nego inače, jer su pčelinja društva u većini slučajeva ušla u zimu slabija nego prosečno i što je još teže, zbog mogućiih problema sa varoom i virusima, mogu još više da slabe ili da napuštaju košnice.

Ostali radovi

I u decembru je veoma pogodno saditi medonosno drveće i žbunje ako su temperature iznad nule i to treba irkoristiti da se obogati medonosna flora na pčelinjaku i u njegovoj okolini. Takođe, sada je dobro poorati i pripremiti zemljište za setvu ili sadnju medonosnog bilja na proleće.

Pošto vegetacija sada miruje, ako je na pčelinjaku i oko njega previše drveća koje pravi preveliku senku ili na neki drugi način sada je pogodno da se ono iseče (izvadi) ili da se odrežu ometajuće grane. Pri radu paziti da grane ne padnu na košnice.

Zimsko vreme treba iskoristiti i za eventualno obavljanje radova na uređenju pčelinjaka ili pristupa pčelinjaku, uređenje staza, puta, ograđivanje i slično. Sada je pogodno i za premeštanje košnica u okviru samog pčelinjaka, pošto pčele već neko vreme ne izleću i neće izletati.

Ako još uvek nema većih aktivnosti u radionici, ovi dani mogu da se iskoriste za uređenje pčelarski prostorija, pčelarske kuće, topljenje voska (ako nije ranije urađeno) i dr.

Pčelari sa većim brojem košnica će već sada početi sa pripremom košnica i ramova za narednu sezonu. Nabavlja se i druga potebna oprema, proizvođači rojeva nabavljaju kutije za paketne rojeve i dr.