Home

Povratak na dečju stranu

DEČJA POEZIJA O PČELI

Rujović Senada

učenica VI razreda osnovne škole "Živadin Apostolović" u Trsteniku

I mesto u konkurenciji starijih razreda na konkursu "Pčela i čovek" Društva pčelara opštine Trstenik i Kulturno prosvetne zajednice Trstenik

 

PRIJATELJICE

 

Mala vredna pčela

prelete preko bakinog sela,

slete joj na krilo

i pogleda je milo.

 

Baka je uze i stavi u košnicu -

proglasi je za pčelu maticu;

celu je godinu pravila meda,

kada dođe baka, milo je gleda.

 

Baka polako sakuplja med

kad je kiša, sunce il’ svuda led.

 

Jednog dana kad sunce granu

i prolećno jutro ponovo svanu,

baka je pčelicu malenu,

pustila da odleti na livadu zelenu.

 

Dugo je živela u divljni sama

i svakog je, baš svakog dana

neku novu devojčicu upoznala

koja je u polju cveće brala.

 

Jednog dana posle nekoliko godina

pčela prelete preko livada i ledina

i dođe kod svoje bake

i stade na nožice lake.

 

Vrata behu otvorena,

ona uđe, svuda paučina ispredena,

uplaši se ta malena pčela,

lutala je od jednog do drugog kraja sela.

 

I onda na kraju puta

pčela je prestala da luta;

našla je svoju baku

zaspalu na sunčanom zraku.

 

Pčela leže na grobu na kome beše trava

i tako pored bake poče da spava.

Probudi se jednog dana

a kraj nje baka mlada i začešljana.

 

Zajedno su svuda išle od tada -

sigurno se gore na nebu šetaju sada,

sa oblaka na oblak lete:

pčela i baka, drug i dete.