Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

FEBRUAR  2009

 

Stanje na pčelinjaku  

Dosadašnji tok zimovanja je relativno dobro tekao, pčele nisu potrošile mnogo hrane a sada već kreću sa prvim leglom. Period neizletanja je bio nešto duži nego što smo navikli prethodnih nekoliko godina ali nije prešao neku kritičnu granicu da bi društva bila ozbiljnije ugrožena. Ipak, bilo je tragova proliva u košnicama na pčelinjacima koji su bili manje izloženi suncu ili u krajevima gde su vremenske prilike bilo nepovoljnije za izletanje.

Vrlo zanimljiv primer kako pčele mogu da izleću i prvi vrlo niskim temperaturama pokazao nam je Petar Ribić iz Edmontona (Kanada) fotografijama sa svog pčelinjaka, gde su pčele izletale na temperaturi čak 13 stepeni ispod nule! Petar javlja da je dan bio veoma lep i sunčan ali dosta hladan i da su pčele masovno izletale. One koje nisu letele dalje od dva tri metara od košnice uspevale su da se vrate, ostale su stradale.

Leska je ponegde cvetala već krajem janaura a u slučaju toplih dana u februaru očekuje se njeno masovnije cvetanje. Pčele je nekih godina bolje iskoriste nekada slabije a svakako to je odličan izvod kvalitetnog polena.

Čini se da će se društva dobro razvijati ovog proleća. Do sada se ne primećuje veće slabljenje društava u odnosu na stanje pred zimovanje, ali naravno još je vrlo rano procenjivati snagu jer zamena zimskih pčela mladima se obavlja sve do aprila.

Neki pčelari su još jesenas izgubili deo društava, to je najčešće posledica varoe kojoj se pridružuju virusi. Zbog slabe paše prethodne godine ove zime i na proleće treba više pažnje obratiti na to da društva imaju dovoljno hrane - moguća su češća uginuća od gladi nego što se to obično dešava. Često se dešava i da se pčelinje klube pomeri na stranu, gde započne negovanje legla, potroši obližnji med a ostali ramovi sa medom postanu nedostupni.

Radovi na pčelinjaku

Pčelari koji su obezbedili dovoljno hrane svojim pčelama ni u ovom mesecu neće morati da rade nikakve intervencije, već mogu samo da obilaze pčelinjake i po spoljašnjim znacima da procenjuju stanje. Ako se primete tragovi proliva po košnicama, poletaljkama, preporučljivo je uzeti uzorke mrtvih pčela, kao i izmeta i poslati u nadležni veterinarski institut na analizu, kako bi se utvrdilo da li je u pitanju nozemoza ili ne. Po sadašnjim zakonskim propisima svaki pčelinjak bi zapravo trebalo ispitati na nozemozu uzimanjem uzoraka pčela krajem zime.

Oni pčelari koji strahuju za zalihe hrane verovatno će dati pogače u vidu šećerno-mednog testa, što se naravno preporučuje kao pomoć pčelama da ne stradaju ali treba imati u vidu da te pogače, pa i sa raznim dodacima ne mogu da u potpunosti zamene prirodnu hranu u saću.

Ako otopli i pčele počnu masovnije da izleću, treba obezbediti pojilicu na pčelinjaku, na sunčanom mestu. Voda treba da je čista, da ne nestaje, jer će se pčele inače navići na neki drugi izvor. Može se dodati vrlo malo soli u vodu kako bi se obezbedili minerali - obično oko 0,01% kuhinjske ili morske soli (1 gram na 10 litara vode). Po podacima iz ruske literature, pčelinje društvo prosečne snage u martu potroši oko 45 grama vode dnevno. Zbog razlike u klimi, u našim uslovima to bi moglo da se odnosi na raniji period, grubo procenjeno verovatno za februar. Pošto bi trebalo da se podrazumeva da u košnicama ima dovoljno hrane, pitanje snabdevanja vodom postaje veoma važno za razvoj društava. Neki stariji pčelari su praktikovali svakodnevno dodavanje tople vode u hranilice u rano proleće i tvrdili da to ima bolji efekar na razvoj društava čak nego dodavanje sirupa!

Ako se po spoljnim znacima (specifičan zvuk, pčele koje šetaju poletaljkom, ne donose polen u meri kao ostale...) i pri otvaranju košnica primeti da u nekoj nema matice, najbolje je odmah spojiti to društvo sa nekim susednim. To se obično radi da se donjem društvu (normalnom) skine poklopna daska i stavi novinski papir celom površinom, malo izbuši nekim drvcetom i preko stavi nastavak sa bezmatičnim društvom, pa se odozgo stavi poklopna daska. Posle nekoliko dana, pri lepom vremenu, novina se ukloni i društva se spoje, uklone se suvišni ramovi a ostali prepakuju,

Pčelarima koji praktikuju utopljavanje košnica može se savetovati da to učine sada, pošto se leglo povećava a proleće je sve bliže. Eventualna ranija veća utopljavanja i druge podsticajne mere bi stimulisale ubrzan razvoj legla u periodu kada vrlo lako može da dodje do povratka hladnog vremena, a na taj način se direktno ugrožava pčelinje društvo.

Takođe, veoma dobra mera kojom se može podstaći bolji razvoj pčelinjih društava je da se pri kraju februara ili početkom marta, pri povoljnim vremenskim prilikama, ramovi sa medom i polenom približe uz samo pčelinje klube, a eventualni prazni ramovi ili ramovi sa malo meda a bez legla, iz sredine udalje na kraj košnice. Ako se to uradi na vreme, obezbeđuje se da se novo leglo širi na ramovima sa dosta meda i polena a ne na praznim. Naravno, uvek se podrazumeva, ako je u košnicama obilje hrane, što bi i bio ideal pčelarenja, ovakve intervencije uopšte nisu potrebne - ovaj savet se odnosi na slučajeve kada je pčelinjnje klube smešteno na ramove koji su sa nedovoljno hrane, lošeg kvaliteta saća i sl. a u košnici ima drugih, boljih ramova koji nisu zaposednuti pčelama.

Ostali radovi  

Da bi se biljke bolje prilagodile i umanjila potreba za zalivanjem, najbolje je što pre posaditi sadnice medonosnog bilja - drveća i šiblja na pčelinjacima i oko njih. Za setvu biljaka potrebno je pripremiti zemljište pa je i to posao koji je najbolje još sada uraditi.

Nabavka ili izrada ramova je posao koji je najbolje obaviti što pre da kasnije ne bismo bili u tesnacu sa vremenom. Isto tako, ako nije ranije pretopljen, sada treba pretopiti vosak i zameniti za satne osnove. Radi prihranjivanja pčela treba nabaviti šećer, ali naravno najbolje bi bilo ako bismo mogli da ih prihranjujemo medom iz rezervi, bilo preko celih ramova koji su sačuvani, ili izvrcanog, koga izmešamo sa oko 20% tople vode.

Zimske dane, kada su pčele manje aktivne, treba iskoristiti i za susrete sa drugim pčelarima ali i za razgovore sa prijataljima, komšijama koji žive blizu naših pčelinjaka i sa poljoprivrednicima koji tu imaju imanja. To postaje sve važnije i radi informisanja što većeg broja ljudi o štetnosti raznih preparata koji se upotreblajvaju u poljoprivredi i naveliko reklamiraju. Ti preparati ne samo da imaju štetan uticaj na pčele, već preko hrane sigurno dospevaju i do ljudi. O trovanju pčela preko kapljica biljne rose sa kukuruza čije je seme tretirano nekim herbicidima možete se upoznati preko ove stranice: (link).

Sa radovima koji su savetovani pčelarima u februaru prošle godine, možete se upoznati preko stranice februar2008.