Home

[Kalendar radova]

Predrag Cvetković    

FEBRUAR 2022

Stanje na pčelinjaku

U januaru smo, sa izuzetkom početka meseca, imali pravu zimu. Pčelinja društva mirno zimuju. Neki pčelari koji su početkom januara otvarali košnice javljaju o prisustvu legla, ali ne može da se kaže da je to bila opšta pojava. Sve zavisi od lokacije, klimatskih prilika, a isto tako od prethodnog stanja pčelinjeg društva, starosti i genetike matice i dr. Bilo bi idealno da u košnicama još nije počinjao razvoj legla. Ukoliko jeste, moguće je da je negovanje legla kasnije prestalo i da postepeno rađaju nove pčele. Za jaka društva negovanje malog legla u jeku zime nije tako veliki problem ali za slaba to može da bude veliko opterećenje i da vodi u povećanu iscrpljenost pčela. Što se tiče hrane, ukoliko su društva pravilno pripremljena za zimu, ne treba sumnjati da u košnicama nema dovoljno hrane.

Ne možemo da znamo kako će vreme biti u februaru. Za naše uslove i pčelinja društva koja večinom nisu jaka ušla u zimu, idealno je da prvi deo februara bude relativno hladan a zatim da postepeno nastupa sve toplije i toplije vreme, bez vraćanja hladnih perioda. Po zvaničnoj prognozi ruskih meteorologa, za evropski deo Rusije, kome je i Srbija relativno blizu, najavljuje se da bi februar mogao da bude znatno topliji od prosečnog. Počev od 10-11. februara pa tokom sredine meseca se očekuje najtoplije vreme a zatim nešto hladnije ali i dalje toplije od prosečnog za to doba godine. Po nekoj ranijoj prognozi tih meteorologa, i za mart se predviđa temepertura znatno viša od prosečne. To bi moglo da znači sezonu koja ide normalnim tokom ali je relativno rana.

Radovi na pčelinjaku

Dok ne otopli i pčele ne počnu da izleću nema potrebe otvarati pčelinja društva. Kao što je i ranije savetovano na ovom sajtu, ne savetuje se "preventivno" dodavanje pogača - to treba raditi samo u slučaju krajnje potrebe, što se ređe dešava. Ne treba da zavarava ako pri otvaranju košnice na satonošama vidimo puno pčela - to nikako nije pouzdan znak da u košnici nema hrane.

Ako tokom meseca dođe do otopljenja, kako je gore najavljeno kao mogućnost, dobro je da se poseti pčelinjak i vidi da li pčele iz svih košnica izleću i u kakvom je stanju pčelinjak spolja gledano. Ako se na primer vide neki znaci da su u košnicu ulazili miš (izmrvljeno saće na poletaljci, nekada i izmrvljeno drvo) ili rovčica (delovi tela mrtvih pčela), tada košnicu treba otvoriti, videti šta se dešavalo i uraditi šta je potrebno. Ostaci mrtvih pčela mogu da se zapaze i u slučaju da ptice sleću na poletaljku i jedu pčele. Ako je u košnici bio grabež, leto i poletaljka mogu da budu umazani komadićima i mrvicama voska pomešanim sa medom - na nek inačin "prljavim".

U slučaju da se pregled radi nešto kasnije u februaru, moguće je da u košnici ima manjeg legla i na nekoliko ramova (obično 2-3). Veoma dobra mera koju pčelar tada može da uradi je da u sredinu klubeta ostavi te ramove sa leglom a odmah do njih, sa obe strane, postavi po ram sa medom, što puniji i sa što lepšim- pravilnijim saćem. Ostale ramove rasporediti iza njih - spolja u odnosu na taj deo klubeta. Poželjno je da u tim ramovima ima i polenovog praha ali ključno je da ima meda - za prah će pčele same da se snađu pošto će sa otopljenjem ubrzo da svetaju leske, dren i drugo rano prolećno drveće i bilje. Uloga tih ramova sa medom je i da ograniće preveliko dalje širenje legla na stranu. Cilj je dakle da se u doba dok broj pčele još uvek stagnira ili možda i opada, leglo ograniči na samo 2-3 rama i da se podstakne širenje legla u okviru tih ramova a ne na stranu, kao "harmonika". Napominje se da opisano sužavanje klubeta ima smisla samo ako u košnici prisutno leglo - ukoliko nije treba sačekati po razvoja legla bar na 2 rama.

Za podsticanje razvoja legla u proleće veoma je dobra mera da se radi delimično otklapanje ili bar razgrebavanje mednih venaca na ramovima sa leglom. U suštini, to se obično radi u martu, kada otopli a dok još nema većeg unosa nektara iz prirode. Ako tokom ovog februara znatnije otopl tokom više dana, to može da se radi i tada. Naravno, to sme da se radi samo ako je podnjača drvena - obična a ne kod žičane podnjače. Takođe, treba u početku otklapati samo po malo, kako ne bi mnogo meda curelo na podnjaču i ostalo neiskorišćeno, usled na primer kasnijih hladnih dana i da se ne iza zove grabež. Dakle, voditi računa i o vremenskim uslovima, snazi društava i dr. Onima sa manje iskustva u tome savetuje se da za početak i ne otklapaju med, eventualno samo malo zagrebu vence pčelarskim nožem. Skreće se pažnja manje iskusnim pčelarima da u to vreme nikakvo preokretanje pojedinih ramova sa leglom ne sme da se radi (radi "ukrštanja"), kao ni proširenje legla. Kada govorimo o preokretanju, treba ukazati da se dešava da se zimsko klube formira ne na prednjoj strani košnice, kako je uobičajeno, već na zadnjoj. Ako sada naiđemo na takav slučaj, sasvim je ispravno i savetuje se, da se svi ramovi sa leglom zajedno preokrenu za 180 stepeni tako da budu bliže letu, gde je više svežeg vazduha i gde će biti bolja mikroklima. Ispravke ćemo isto da radimo i u slučaju da vidimo da se na primer pčelinje klube sasvim prebacilo na jednu stranu košnice i da mu je med sa druge strane ostao dalek. Treba se držati toga da se ramovi na kojima je pčelinje klube i pre svega- leglo, postavljaju u pravcu leta - donjeg ili ako postoji i gornje (što je poželjno) onda i gornjeg.

Pčelari sa velikim brojem košnica obično izbegavaju ovakve gore opisane radove, posebno otklapanje meda, što je razumljivo ali ipak ne znači da i oni to ne mogu da rade ako samo postoje uslovi koji su gore navedeni. Ovakvi radovi predstavljaju neku maksimalnu aktivnost pčelara u ovom periodu, pa ne treba shvatati da su oni sada neophodni. Ako su pčelinja društva bila iole dobro spremljena za zimovanje, ona će se razvijati sasvim dobro i bez ikakvih radova u ovom mesecu. U tom slučaju, ako nastupi značajnije otopljenje, košnice mogu da se otvarajuda se izvrši provera prisustva matice i postojanja normalnog legla. Praktično, nikakva razmeštanja ramova ne moraju da se vrše ako se teži tome da se što manje radi oko pčela ili ako vremenske prilike i uslovi rada nisu povoljni.

Ako se pri pregledu ustanovi da u nekoj košnici nema legla, to može da ukaže da nema ni matice, ali nije siguran znak za to - možda je matica dobra ali još nije počela leglo, ili pak može da bude bolesna. Ako sa maticom nešto nije u redu (to može da se vidi i ako npr. ima previše trutovskog legla), maticu treba naći i izvaditi i društvo spojiti preko novine sa nekim drugim.

Košnice u kojima su pčele stradale treba zatvoriti kako se ne bi desio grabež.

Kada otopli i pčele počnu da izleću, treba na pčelinjaku postaviti pojilice sa čistom vodom.

Ostali radovi

Pošto sezona praktično već počinje, sada se rade svi važni poslovi pripreme koji do sada nisu urađeni - pripremanje ramova, saća i drugog što je potrebno.

Kada se otopi sneg, mogu da se sade sadnice medonosnog drveća i šiblja na pčelinjaku i okolini. Pčelari koji žele da seju neko medonosno bilje (facelija, kokotac i dr.) treba da na vreme pripreme zemljište. Pošto facelija cveta već približno 45 dana posle setve, da bi cvetala na primer u junu treba je sejati oko sredine aprila ili nešto kasnije.