Home

Pčelarstvo u svetu

 

Intervju sa Anrijem Klemanom (Henry Clément), predsednikom Nacionalnog saveza pčelara Francuske (UNAF)

 

Za opstanak pčele i pčelarstva


 

1. Gospodine Kleman, molim Vas da posetioce sajta "pčela" upoznate sa osnovnim informacijama o pčelarstvu u Francuskoj.

(A.K): Sa najvećim zadovoljstvom ću pokušati da dam doprinos informacijama o stanju u francuskom pčelarstvu i njegovom razvoju tokom ovih prethodnih godina.


2.
Da li je tačan podatak da Francuska ima oko 2000 profesionalnih pčelara? Koliko oni imaju prosečno košnica i koliko meda proizvode godišnje?

(A.K): U Francuskoj ima 70.000 pčelara i to su većinom, 90%, mali pčelari koji poseduju samo nekoliko košnica, uglavnom od 5 do 10. Takođe, ima 2.000 profesionalnih pčelara koji žive samo od proizvodnje meda iz svojih košnica. Oni poseduju između 200 i 400 košnica prosečno ali neki imaju i 2-3.000 košnica i zapošljavaju radnike radi njihovog održavanja. Najzad, ima između 4 - 7.000 pčelara koji imaju od  30 do 150 košnica za koje je to dopunska delatnost uz njihov glavni posao. Danas, Francuska ima 1.250.000 košnica i proizvodi oko 20.000 tona meda godišnje. U 1995. godini smo imali 1.350.000 košnica i proizvodili smo 33.000 tona meda. Ali, to je bilo srećno vreme pre nastanka problema sa preparatima "Gaučo" i "Regent"...



3.
Da li se može reći da se pčelarstvo u Francuskoj oporavlja i napreduje posle velikh gubitaka i stradanja pčelinjih društava predhodnih godina? Saznali smo da je u 2006. godini Francuska prvi put ponovo izvezla med, što je, sigurno, znak napretka.

(A.K): Od povlačenja preparata "Gaučo" i "Regent", na bazi imidakloprila i fipronila, pčelinja društva su vidno ojačala. Stradanje, koje je tokom tih užasnih godina bilo 30-40%, svelo se na prirodni nivo od 4-10% godišnje. Proizvodnja doduše nije porasla jer pčelari nisu više sasvim sigurni u suncokret a med od suncokreta je u 1995. godini predstavljao 50% francuske proizvodnje, takođe ni meteorološki uslovi nisu bili povoljni. U 2007. godini su samo prinosi meda od uljane repice i bagrema bili dobri. Dakle, godina nije bila na visini naših očekivanja...


4.
Možete li da nam kažete nešto o tome kakvi su oblici organizovanja pčelara u Francuskoj? Čuli smo da je francusko pčelarstvo specifično po tome što ima puno pčelarskih udruženja. Kakva je njihova uloga?
 

(A.K): Francuska je adminitrativno organizovana podelom teritorije na 90 okruga.  Ta podela je prilično stara i svaki okrug ima svoje udruženje pčelara koje je manje ili više uticajno, prema značaju pčelarstva i pčelarskoj tradiciji u okrugu. Nacionalni pčelarski savez Francuske, čiji sam predsednik, postoji od 1945. godine i okuplja više od 90 okružnih udruženja. Na taj način nas je 22.000 članova koji ukupno posedujemo više od 500.000 košnica. Uloga udruženja pčelara je da štiti pčele i pčelarske aktivnosti. Mi imamo stalne odnose sa Ministarstvom poljoprivrede po svim pčelarskim pitanjima i vodimo pregovore o nekim vidovima pomoći pčelarima kao što je pomoć u kupovini opreme za selidbu košnica, dizalica, utovarivača... Takođe, mi smo oborili odobrenje za stavljanje na tržište fitosanitarnih preparata. Zahvaljujući našoj pravnoj akciji i naučnim rezultatima Gaučo je povučen sa suncokreta u 1999. godini, zatim sa kukuruza u 2004. a preparati "Regent" su povučeni sa svih kultura u 2004. godini. Isto tako mi smo intervenisali u Briselu za uredbu o pčelarstvu (smernice za proizvodnju meda, pravilnici za med...).



5.
Evo i uvek važne i zanimljive teme za pčelare: kakve su cene meda u Francuskoj u prodaji na malo i na veliko? Koje vrste meda imaju najvišu cenu i kakve su cene meda koji je iz uvoza?

(A.K): U Francuskoj 50% proizvodnje meda se prodaje direktno od strane pčelara. Takva situacija dozvoljava veliku povezanost sa potrošačima. Cena meda u Francuskoj varira od 4 do 9 evra za pakovanje od 500 grama, prema cvetnom poreklu i mestu gde se prodaje. Najskuplje vrste meda su od jele, lavande, vrijeska... Potrošači sve više i više vole medove jakog i nagorkog ukusa kao med od kestena ili vrijeska.



6.
Koje bolesti predstavljaju najveći problem pčelarima Francuske? Kakva je saradnja pčelara i pčelarskih asocijacija sa veterinarskim službama kada je u pitanju dijagnostikovanje pčelinjih bolesti i njihovo lečenje?

(A.K): U Francuskoj, kao i u mnogim drugim krajevima sveta ima varoe, nozemoze, američke kuge... U svakom okrugu postoji organizacija za sanitarnu zaštitu koje deluje u saradnji sa državnim službama u vezi sa sanitarnim pitanjima. Ima vrlo malo veterinara koji su obrazovani iz oblasti pčelarstva, a vezano za dve veterinarske škole, nedostaje nam to specifično zanimanje.



7.
Kakva su iskustva francuskih pčelara iz njihove dugogodisnje i vrlo teske borbe protiv trovanja pčela preparatima Gaučo i drugim? Kakvo je sadašnje stanje?

(A.K): Mi smo pobedili jednom ogromnom energijom. Naučni organi su izneli dokaze za odgovornost u vezi tih proizvoda. Isto tako, otpočeli smo jednu pravnu bitku ogromnih razmera, u kojoj smo četiri puta pobedili na Državnom savetu, koji je najviša pravna instanca u Francuskoj. Naučili smo da komuniciramo sa najširom javnošću radi udruživanja za odbranu pčele. Ta tri oslonca: naučnici, pravnici i komunikacija su bili odlučujući u takvoj vrsti borbe.


8. Čuli smo za pojavu nove i opasne štetočine na jugu Francuske – azijski stršljen (Vespa velutina). Da li su zapažene neke štete na pčelinjacima od njega i kako se pojava tih napasnika odrazila na čoveka?

(A.K): Azijski stršljen se pojavio u Francuskoj pre četiri godine preko kineske keramike, u oblasti Bordoa na obali Atlantika. Od tada, idući vodenim tokom, naselio je više od trećine Francuske. Kada se njihova gnezda, veoma impresivne veličine, nalaze blizu košnica, što je vrlo često slučaj, to predstavlja katastrofu jer stršljeni uništavaju pčele i društva završavaju potpuno opljačkana. Treba loviti ženke – matice, koje lete oko košnica i grade nova gnezda ili uništavati njihova postojeća gnezda. Ali do sada, mi smo veoma mnogo zbunjeni i neopremljeni...


 

9. Da li ste upoznati sa pčelarstvom Srbije i ako jeste, kakvo je vaše mišljenje o njemu? Šta biste preporučili srpskim pčelarima da još više unaprede svoje pčelarstvo?
 

(A.K): Bio sam iznenađen velikim brojem pčelara prisutnih u Novom Sadu i zadivljen profesionalnošću pčelara koje sam posetio. Nisam do sada sretao košnice ugrađene na vozila. To je veoma zanimljivo i  pošteđuje od napornih poslova selidbe... Ako vaše pčele ne budu zatrovane pesticidima, ja sam uveren da pčelarstvo Srbije ima dobru budućnost.

 

 

Na pčelinjaku Dušana i Milanke Vorgić u Gardinovcima (sleva: Kleman, Stojanović, Vorgić)

 

 


10.
Vi ste bili gost na pčelarskom savetovanju u Novom Sadu 2008. godine. Koja je bila tema Vašeg izlaganja i kako biste tu temu u samo nekoliko rečenica predstavili posetiocima sajta?

(A.K): Predstavljao sam francusko pčelarstvo sa njegovim prednostima i upozorenjima koji su nad njim nadvijeni. Ujedno, predstavljao sam borbu koju je naš savez vodio protiv fitosanitarnih preparata "Gaučo" i "Regent" koji su imali dramatični uticaj na francusko pčelarstvo.

 

U manastiru Kovilj

 

11.  Pčelari su uvek radoznali da saznaju nesto o ličnoj strani bavljenja pčelarstvom osobe koju intervjuišemo. Da li biste želeli nešto o tome da nam kažete? Sta pčelarstvo predstavlja za Vas lično?

(A.K): Pčela je jedan divan insekt. Pčelarstvo je posao koji ne može biti efikasan ako nema ljubavi prema pčelama. To je jedna teška delatnost koja zahteva veliko iskustvo, stalno posmatranje i poznavanje biologije i botanike, ekonomije i tehnologije. To je prirodna delatnost i pčelari su pravi akteri neophodni za njen trajni razvoj. Pčela je stražar životne sredine koji zaslužuje pažnju zbog važnosti  za biološku raznolikost kao i za obezbeđenje raznovrsnosti i kvantiteta naše ishrane.

 

12. Koliko su pčelinji proizvodi prisutni u metodama lečenja u Francuskoj? Da li je u Francuskoj razvijena primena Apiterapije?

(A.K): Francuzi godišnje troše prosečno 600g meda po stanovniku. Koriste sve više i više polena, propolisa i matičnog mleča. Apiterapija se postepeno razvija.

Gospodine Kleman, hvala Vam puno na razgovoru. Vama i svim pčelarima Francuske želimo srećno i uspešno pčelarenje.

 

 

 

Intervju vođen marta 2008. godine putem el. pošte

Intervju vodio: Predrag Cvetković

Pomoć pri realizaciji intervjua: Živoslav Stojanović

Prevod: Staša Abramović, Predrag Cvetković