Home

Pčelarska iskustva

16. avgust 2002.

(Izvod iz teksta poslatog na diskusionu grupu “pcela”)


Srđan Todorovski ttosho@ptt.yu
Urednik BEOGRADSKOG PČELARA

Neka moja zapažanja na prostoru Južnog Banata, okolina Plandišta i Vršacki breg: 

1. Suša je trajala od oktobra 2001. do 29 maja 2002. Mraz je bio u periodu od sredine decembra do sredine februara, plus onaj katastrofalni od 8. aprila. Pčele nisam prihranjivao u proleće, tako da sam početak juna dočekao sa jedva nešto jačim drustvima nego što sam ih zazimio. Zalihe su pale na nulu, iako sam pčele zazimio sa obiljem meda, bez prihrane šećerom.

2. Na Vršačkom bregu, n.v. 300 m bilo je drena za vrcanje, oko 2 kg, i nesto bagrema koji je preživeo mraz, oko 3 kg.

3. Posle nekoliko junskih kiša društva su se prosto rascvetala, kao i priroda. Takav razvoj nisam video u poslednjih 10 godina, koliko pčelerim. Pčele su bile izuzetno vitalne, bilo je mnogo nektara i kvalitetnog polena u prirodi.

4.  Suncokret, tamo gde sam ja bio, odlično je medio. Nisam dao med na analizu, ali lično mislim da pored suncokreta ima i mnogo livade. Analiza će pokazati tačno o kojoj se vrsti meda radi. Na 3 km od mog stacionarnog pčelinjaka nalazi se 150 ha suncokreta. Od 43 LR košnice vrcao sam 21 košnicu i ubrao sam 800-900 kg meda. Očekujem još 200-300 kg, ako kiše ne pokvare moj račun. Kolege pčelari javljaju da u bližoj okolini, na 10-20 km ima parcela suncokreta koje su slabo medile. O kojim sortama se radi, saznaću naknadno. Zaključno, prinos meda je bolji od proseka, posebno ako se uzme u obzir vrlo loša situacija u toku zime i proleća.

5. Zbog izmrzavanja soje, mnoge parcele su presejavane suncokretom "stodancem" u toku celog juna meseca. Neke parcele su sada u cvetu. Dnevno se otvara po 4 kruga cvetova u cvasti tako da taj suncokret vrlo brzo precvetava. Na jednoj parceli od 40 ha suncokret je jedva iznad kolena. To ću takođe iskoristiti.

6. Karakteristična za ovu sezonu je blokada legla u velikom broju košnica tj. oko polovine od ukupnog broja, uključujuci i rojeve. Ranijih godina blokada legla nije prelazila 10%. Matičnu rešetku obavezno koristim.

7. Rojenje je bilo veće za oko 50% u odnosu na prosečnu godinu. Od 43 drustva izrojilo se 15. Bilo je i drugenaca.

8. Bolesti: Zimus mi je jedno društvo stradalo od nozeme. Zadnjih 7 godina nisam imao gubitaka zbog iste. Razlog je dugotrajno neizlaženje i kasnije začepljenje leta, koje nisam na vreme primetio jer sam imao postavljen vetrobran na letu.

Varou nisam primetio u značajnijem broju. Tretirao sam u jesen i proleće, kada su košnice bile na 1 LR nastavku, dimljenjem 3 puta po 3 kapi amitraza.

Krečno leglo nisam imao. Pre četiri godine većinu matica na pčelinjaku sam zamenio sa selekcionisanim maticama od prof. Kulinčevica, koje imaju dobre higijenske osobine.

Štetočine u toku leta nisu pravile većih problema. Osa je bilo manje nego obično.

9. Jesenas i zimus miševi i rovčice su se razmnožili u enornmom broju. Otrovne mamke sam morao da postavljam dva puta nedeljno. Dok sam to shvatio, stradala su mi dva društva.

10. Trutova je po mojoj proceni bilo više nego ostalih godina.

11. Vremenske prilike bih mogao ukratko opisati kao "iz krajnosti u krajnost". Nijedna druga godina nije bila slična ovoj.

12. Šareno leglo nije bilo izraženije, po mojim zapažanjima.

13. O tihoj smeni nemam pouzdanih zapažanja.

14. Imam utisak da su pčele ove godine bile vrednije. Izletale su na pašu po jakom vetru, čini mi se da ranijih godina u takvim uslovima nisu napuštale košnicu. Bio je pravi doživljaj posmatrati ih kako prate konfiguraciju terena, izbegavaju prepreke ili preleću višlje rastinje gotovo ga dodirujući dok se probijaju kroz vetar.

 

Kada sredim utiske o ovoj sezoni javiću se ponovo.